Proveo sam poslednji dan na grčkom ostrvu Gavdos na Sarakiniku, najvećoj i najpopularnijoj plaži. Ali kada sam stigao, novi drveni znak, duboko ukopan u zlaćani pesak me je upozorio – nudizam je sada bio zabranjen.
Smešten usred Libijskog mora, 79 kilometara južno od Krita, Gavdos je najjužnija tačka u Evropi i do nedavno, jedino mesto u Grčkoj, gde ste mogli da plivate i da se sunčate goli.
U skladu sa grčkim zakonom iz 1983, koji nikada nije revidiran, nudizam je u Grčkoj zvanično dozvoljen u nudističkim odmaralištima.
Dok je nezvanične nudističke plaže moguće pronaći na drugim mestima u Grčkoj, nigde u ovoj zemlji nije atmosfera bila otvorenija za mogućnost kupanja bez odeće nego ovde, gde su tradicionalno vlasti to ignorisale.
„Sloboda koju Gavdos nudi, to ne možete da nađete nigde drugde,” kaže Vasilis Cunaras, bivši vlasnik radio stanice Gavdos FM, koja jedina funkcioniše na ostrvu, a on se preselio na Gavdos sa Krita pre 20 godina.
„Verovatno ću ostati ovde dok sam živ. Nikada nisam mislio da ću videti nešto ovako,” rekao je on, aludirajući na nedavnu zabranu nudizma.
Kancelarija gradonačelnice je u julu 2023. godine postavila je znake na plaži Sarakiniko, izazvavši neslaganje i proteste turista i lokalnog stanovništva, od kojih većina živi na ostrvu ili posećuje Gavdos zbog dugogodišnje atmosfere opuštenosti.
Međutim, u intervjuu lokalnom mediju, gradonačelnica Gavdosa Lilijan Stefanaki, kaže da samo turistima ne odgovara zabrana.
„Ljudi koji žive ovde, traže zabranu već godinama,” tvrdi ona, „ jer žele barem jednu plažu na kojoj cela porodica može da pliva, a da nema nudista okolo”.
I dok druge plaže na ostrvu su i dalje otvorene za nudiste, mnogi se plaše da će se nedavna zabrana nudizma na plaži Sarakiniko preneti i na druge plaže na Gavdosu, čime će sama suština ovog ostrva biti ugrožena.
Pored plivanja bez kostima, ovo ostrvo je takođe poznato po tome što dozvoljava kampovanje na plažama, a što je zabranjeno na drugim mestima u Grčkoj.
Mogućnost da provodite vreme bez odeće privukla je hiljade bekpekera i putnika sklonih boemštini da opsedaju ovo majušno ostrvo svakog leta još od šezdesetih godina prošlog veka.
„Čula sam da takođe postoji namera da se zabrani slobodno kampovanje na velikom delu ostrva uskoro. Ako se to dogodi, to će označiti kraj za ovo ostrvo i njegov ekonomski razvoj,” kaže Geli Kalinikou, nekadašnja gradonačelnica Gavdosa.
„Kada sam ja bila gradonačelnica, svake godine smo zvanično usvajali odluku da dozvolimo nudizam i besplatno kampovanje na Gavdosu. To je pokrenulo lokalno veće 1992, kako bi se goli kupači osetili bezbedno.”
A istorija ovog ostrvca, veličine 30 kvadratnih kilometara, seže dalje od njegove kontrakulturne reputacije.
Pretpostavlja se da je Gavdos mitsko ostrvo Ogigija, gde je, prema navodima Homera, nimfa Kalipso zadržala Odiseja sedam godina pre nego što se on vratio na njegovu voljenu Itaku.
Tridesetih godina prošlog veka, zabačena lokacija učinila je ostrvo idealnim mestom na koje grčka vlada može da progna navodne komuniste.
Ali uz porast hipi kulture šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, Gavdos je postao popularan kao boemska destinacija za odmor.
Smešten veoma daleko od državne vlasti i sa samo 172 stalna stanovnika 1971, Gavdos je postao raj alternativnog životnog stila.
Ljudi su dolazili da kampuju na plaži, pale vatre, spremaju sami sebi obroke i kupaju se goli.
Dan pre nego što sam posetio Sarakiniko, hodao sam deset kilometara do druge strane Gavdosa pod užarenim suncem kako bi stigao do plaže Tripiti, gde je drvena stolica veličine 2,5 metra, pričvršćena na vrhu stena, označavala najjužniju tačku Evrope.
Stolicu je napravilo nekoliko ruskih naučnika, koji su stigli na Gavdos posle nuklearne nesreće u Černobilju 1986.
Navodno su naučnici bili izloženi radijaciji, a sovjetski doktori su im prepisali da borave u što je moguće čistijoj sredini dok su se oporavljali.
Tokom njihovog boravka na ostrvu, oni su napravili stolicu i pričvrstili je cementom na ivicu stenovitog ispupčenja, kako bi mogli da udišu čist vazduh i gledaju nepregledni morski pejzaž.
Dok sam sedao u ovaj sklepani spomenik, more se pretapalo u nebo u neprekinutoj plavoj paleti.
Plaži Tripiti, što znači „šuplje” na grčkom i preuzima ime od krečnjačke formacije stena, koje podsećaju na čuveni Azurni prozor na Malti, a na kojoj je smeštena stolica, najbliže je selo Vacijana.
Tamo sam sreo, Nikosa Lugakisa, koji je sa njegovom četvoročlanom porodicom, najjužniji građanin Evrope.
„Živim ovde ceo svoj život,” Lugakis je rekao, srčući grčku hladnu kafu.
„Pošto je moja kuća prvo što vidite kad dolazite sa plaže Tripiti, a kako nema mini marketa u okolini, ljudi koji stižu s plaže najčešće bi stali ovde i zamolili me za malo vode, pa sam odlučio da otvorim mali kafe-restoran”.
Devet godina kasnije, Lugakisov kafe je poznat po jelu katskikaki cigariasto, tradicionalnom receptu sa Krita, mladoj jaretini s lukom koja se kuva u đuveču u maslinovom ulju i služi se sa pomfritom.
„Ja sam ovde kuvar, a meso je moje. Gajim koze,” rekao je ponosno, pokazujući mi lobanju koze s velikim rogovima, ukras na gvozdenoj ogradi.
Komentarišući nedavnu odluku gradonačelnice, Lugakis je rekao da se plaši da će ovo promeniti atmosferu ostrva.
„Ove godine su mnogi ljudi otkazali dolazak zbog toga,” rekao je.
„Ti ljudi su mi pomogli da odgajim decu. Oni su trošili novac na ostrvu, a nikada nisu došli u moj restoran bez odeće. Poštovali su me.”
Prema svedočenju lokalaca, ove godine je značajno manje ljudi posetilo Gavdos leti, nego što je to bio slučaj prethodnih godina, a plaža Sarakiniko je bila neočekivano prazna kada sam je posetio.
„Većina ljudi koji su kampovali na Sarakiniku, prešli su na druge plaže,” rekao mi je Cunaras.
Prema popisu iz 2021, 208 ljudi žive na Gavdosu, iako u realnosti Cunaras procenjuje da zapravo samo 70 ljudi živi na ostrvu stalno.
Zime mogu da budu veoma surove.
Jaki vetrovi sprečavaju trajekte da danima dostave robu, ponekad čak i nedeljama, ali žitelji kažu da se snalaze.
„Leti vidite ljude kako se šetaju, ali zimi gotovo nema nikoga,” kaže Elefterija Vailakaki, koja živi severno od Lugakis porodice u Vacijani.
Sarakiniko je mesto gde je smešteno najviše taverni i mini marketa na Gavdosu i tradicionalno je okupljalište i turista i ostrvljana.
Ovog leta su su protestovali zbog zabrane, a ljudi su podržali inicijativu tako što su koristili hešteg #Save_Gavdos na društvenim mrežama.
Javni prevoz se sastoji od dva stara autobusa s podovima punih peska, koji se taljigaju duž nekoliko asfaltiranih puteva ili oni nasutih šljunkom.
Namirnice poput bademovog mleka ili proizvodi bez glutena nisu još stigli do Gavdosa.
„Struja je stigla na ostrvo pre 25 godina,” kaže Vailakaki, dok se brine o njenih deset koza, pet ovaca i jatu pilića iz slobodnog uzgoja.
„Pre toga, sve smo radili ručno. Nije bilo automobila, imali smo samo magarce i sve smo radili s njima,” seća se ona.
„A sada imamo generatore za struju, ostrvo se menja.” Ali i dalje se drži one da „nijedno mesto nije ni prineti Gavdosu” i pozvala me je da dođem sledeće godine.
Niko ne zna da li će se zabrana golotinje proširiti na sve plaže na Gavdosu sledećeg leta i da li će besplatno kampovanje i dalje biti dozvoljeno.
Ali kao što Kalinikou kaže „na Gavdosu su uvek postojali i golotinja i kupaći kostimi istovremeno, ovde osećaš da možeš da letiš, da možeš da raširiš krila i poletiš.”
Izvor: BBC Srbija / Demetrios Joanu
Foto: YouTube printscreen
