Odisej je postao prva svemirska letelica američke proizvodnje koja je sletela na Mesec u poslednjih 50 godina i počeo je da šalje podatke, saopštila je američka kompanija Intuitive Machines, sa sedištem u Hjustonu.
Kontrolori su nekoliko minuta pokušavali da uspostave vezu sa letelicom, u strahu da je možda u kvaru, ali je signal na kraju stigao.
„Bez sumnje možemo da potvrdimo da je naša oprema na površini Meseca i imamo signal”, saopštio je Tim Krejn, direktor leta.
Kada je Odisej poslao prve signale po sletanju na Mesec, zaposleni u kompaniji su eksplodirali od oduševljenja.
Bio je to važan trenutak, ne samo za komercijalno istraživanje vasione, već i za američki svemirski program uopšte.
Ovo je prva američka letelica na Mesecu za pola veka – poslednji put, to je uradila misija Apolo 1972. godine.
NASA, američka svemirska agencija, iznajmila je prostor na Odiseju za šest naučnih instrumenata, a njen administrator Bil Nelson je odmah uputio čestitke kompaniji Intuitive Machines za misiju koju je opisao kao „trijumf”.
„Amerika se vratila na Mesec”, rekao je.
„Prvi put u istoriji čovečanstva, komercijalna kompanija, i to američka kompanija, lansirala je i organizovala putovanje tamo gore”, dodao je.
Kontrolori su morali da se pozabave tehničkim problemom koji je skoro zaustavio misiju čak i pre početka spuštanja.
Odisejevi laseri za domet, koji računaju visinu i brzinu letenja, nisu radili kako treba.
Na sreću, na brodu je bilo nekoliko eksperimentalnih lasera Nase, a inženjeri su uspeli da ih povežu sa navigacionim računarima.
Odisej je sleteo u 23:23 po srednjeevropskom vremenu.
U početku nije bilo nikakvog signala.
Minuti su prolazili, a veza je na kraju uspostavljena.
Ipak, signal je bio slab, što je izazvalo zabrinutost za stanje letelice.
Nekoliko sati kasnije, iz kompanije su saopštili da Odisej stoji uspravno i šalje podatke, između ostalog i fotografije.
Ciljano je sleteo na kraterski teren, pored planinskog kompleksa poznatog kao Malapert.
To je najjužnija tačka na Mesecu na koju je do sada sletela neka svemirska letelica, na 80 stepeni južno.
Nalazi se na užem spisku lokacija na koje NASA razmatra da pošalje astronaute kasnije ove decenije, u sklopu programa Artemis.
U tom delu Meseca, postoje duboki krateri koje nikada nije obasjala sunčeva svetlost.
Naučnici misle da je u tim kraterima možda zamrznuta voda.
„Led je zaista važan, jer ako možemo da koristimo taj led na površini Meseca, manje je stvari koje ćemo morati da ponesemo sa Zemlje”, objašnjava Lori Glejz, Nasin direktor za planetarne nauke.
„Mogli bismo da iskoristimo led da ga pretvorimo u vodu, između ostalog vodu za piće, kao i da izvučemo kiseonik i vodonik za gorivo i boce za disanje”, dodaje.
Ovaj put, istraživači će najviše pažnje pokloniti ponašanju lunarne prašine.
Kako su otkrili astronauti Apola, prašina predstavlja ozbiljnu smetnju, jer grebe i začepljuje njihovu opremu.
Naučnici žele da bolje razumeju kako se prašina podiže i sleže.
Na robotu je i kamera, napravljena da pravi selfije dok se spušta.
Za sada je još samo nekoliko zemalja, osim SAD, uspešno spustilo svemirske letelice na površinu Meseca – nekadašnji Sovjetski Savez, Kina, Indija i Japan.
Izvor: BBC
Foto: YouTube printscreen
