Čuveni fudbalski trener Liverpula, nedavno je objavio da se povlači iz fudbala, osvetljavajući problem koji se zove: sagorevanje na poslu. Jirgen Klop je izgledao i zvučao iscrpljeno. Ovaj 56-godišnjak, koji se smatra jednim od najboljih menadžera u međunarodnom fudbalu, uzdahnuo je i nakratko tražio prave reči.
„To je ono što sam ja – kako da kažem ovo? — ostajem bez energije“, rekao je Klop u 24-minutnom videu o svojoj odluci da se povuče sa mesta glavnog trenera fudbalskog kluba Liverpul. „Sada sam potpuno dobro. Ali znam da ne mogu da radim posao ponovo, i ponovo, i ponovo, i ponovo.”
Dok je Klopova najava šokirala mnoge u međunarodnoj fudbalskoj zajednici, njegov video je takođe pružio izuzetno iskren uvid u to kako iscrpljenost i prvi znaci sagorevanja mogu izgledati.
„Ovo je momak koji dobro poznaje sebe“, za Washington Post je rekao Majkl Lejter, profesor emeritus na Univerzitetu Acadia i koautor knjige „Izazov izgaranja: Upravljanje odnosima ljudi sa njihovim poslovima“. „Ima hrabrosti da kaže – sada ću izaći iz ovoga. Umesto toga, mnogi ljudi bi se srušili i izgoreli. Na neki način mu se divim.”
Klop je najnovija ličnost visokog profila koja je pritisnula dugme za pauzu na vrhuncu svoje karijere. Prošle godine, bivša premijerka Novog Zelanda, Džasinda Ardern, koja je dobila globalne pohvale za svoj stil rukovođenja, dala je ostavku na vrhuncu popularnosti, uz napomenu da nije imala „dovoljno u rezervoaru“ da obavlja svoj posao pravedno. A teniska zvezda Naomi Osaka bila je na vrhuncu svoje igre 2021. godine kada je objavila da joj je potreban odmor od sporta.
Iako Klop nije koristio frazu „sagorevanje“, on je svakako opisao neke od simptoma. Washington Post je razgovarao sa vrhunskim stručnjacima o znacima sagorevanja, kakav je to osećaj i zašto neki ljudi jednostavno moraju da se odmore od uspeha.
Šta je to sagorevanje na poslu?
Izgaranje je posebno uobičajeno među zdravstvenim radnicima, studentima medicine i negovateljima. Svetska zdravstvena organizacija je 2019. godine priznala sagorevanje kao „profesionalni fenomen“, ali izgaranje na poslu i dalje može značajno uticati na vaše mentalno i fizičko zdravlje i usko je povezano sa depresijom i anksioznošću.
Mark Aoiagi, direktor psihologije sporta i performansa na Univerzitetu u Denveru, rekao je da je sagorevanje sindrom koji ima tri dela: osećaj iscrpljenosti, cinizam u vezi sa poslom i osećaj da više niste efikasni. Stručnjaci kažu da je Klop pokazivao neke, ali ne sve znake sagorevanja.
„S obzirom na ono malo što znam i što sam video, Jirgen Klop zvuči kao da se, sigurno, susreće sa prvim delom sindroma sagorevanja, a to je preopterećenost, deo iscrpljenosti“, rekao je Aojagi za Washington Post.
Kako se prepoznaje sagorevanje?
Tokom saopštenja, Jirgen Klop je ispričao priču o sastanku sa svojim saradnicima i planiranju za predstojeću sezonu, uključujući potencijalne nove igrače i letnji kamp. „Upravo u tom trenutku sam shvatio da nisam – samo se pojavila misao – da nisam siguran da sam tada više ovde. I bio sam iznenađen zbog te misli, ali onda sam, očigledno, počeo da razmišljam o svemu tome”, rekao je Klop i pokušao da iskoristi sportsku analogiju da objasni kako se oseća:
„Ja sam kao pravi sportski automobil, ne najbolji, ali prilično dobar, koji i dalje može da vozi brzo“, rekao je Klop. „Ali ja sam jedini koji vidi da se igla na rezervoaru spušta. Spoljni svet to ne vidi. Ideš koliko moraš, ali onda ti treba pauza. Morate otići na benzinsku pumpu. To je upravo ono što znam da moram da uradim.”
Alan Ču, vanredni profesor primenjene sportske psihologije na Univerzitetu Severne Karoline Grinsboro, rekao je da ne misli da postoji „bolja osoba“ koja bi prenela ovu vrstu poruke. Klop se smatra jednim od najboljih fudbalskih menadžera na svetu i, otkako je preuzeo dužnost 2015, doveo je Liverpul do niza uspeha. Klopova odluka da se povuče „govori svetu da, iako ste trenutno najbolji od najboljih, i dalje ste samo ljudska osoba“, rekao je Ču.
Izvor: Washington Post
