Nakon što je dobila nepostojeću titulu iz 1946. godine, Crvena zvezda sada traži i titulu iz 1986. godine. Ima li kraja radikalizaciji srpskog sporta i zašto sve ovo treba Crvenoj zvezdi?
Dok je Fudbalskim savezom Srbije predsedavao Slaviša Kokeza, nekadašnji vozač Srpske radikalne stranke, a potom ugledni član Srpske napredne stranke, bačena je ljaga na FSS uklanjanjem selektora Muslina koji je reprezentaciju odveo na svetsko prvenstvo u fudbalu.
Ostaće zabeleženo i da je Kokeza tražio jednom prilikom da debituje za reprezentaciju, na zgražavanje igrača i stručnog štaba. A posebno će ostati upamćen kao čovek za vreme čijeg predsedovanja je FK Crvena zvezda dodeljena titula iz davne 1946. godine. Danas je Kokeza ugledni privrednik i milioner.
Skupština Fudbalskog saveza Srbije (FSS) verifikovala je u maju 2019. godine da je FK Crvena zvezda dobila titulu iz 1946. godine, što je odmah objavljeno na klupskom sajtu, na veliku radost Zvezdana Terzića:
– Ponosan sam što smo uspeli da ozvaničimo titulu koju je Crvena zvezda osvojila apsolutno regularno, na terenu – izjavio je tada Zvezdan Terzić, još jedan čovek koji je sa mesta predsednika FSS otišao u milionere, napustio državu, a iste godine policija i Interpol izdaju poternicu. Nakon dvogodišnjeg skrivanja, Zvezdan Terzić se vratio u sprski fudbal na velika zvona. Kako je sam više puta potvrdio, doveo ga je lično Aleksandar Vučić, na mesto predsednika FK Crvena zvezda. A sudski postupak protiv Zvezdana Terzića završava se oslobađajućom presudom.
A šta se zapravo desilo te davne 1946. godine?
U dokumentima Fudbalskog saveza Jugoslavije navodi se da je tadašnja Federativna narodna republika Jugoslavija prvog fudbalskog šampiona posle Drugog svetskog rata dobila 1947. godine (Partizan). Najpre je na jesen 1944. i u proleće 1945. godine odigrana revijalna fudbalska liga u kojoj je selekcija Narodne republike Srbije bila prva, drugo mesto zauzeo je tim Jugoslovenske armije, a treće selekcija NR Hrvatske. Potom su 1945. republički i pokrajinski Savezi dobili nalog da organizuju kvalifikaciona takmičenja za prvenstvo FNRJ koje će zvanično prvi put biti odigrano sezone 1946/47.
U Srbiji su tokom jeseni 1945. bili organizovani kvalifikacioni turniri po regijama, a Crvena zvezda je bila prva u grupi „Dunav“ beogradskog okruga. Potom su na proleće 1946. prvaci okruga igrali finalni turnir u vidu ligaškog takmičenja sa koga su prva dva kluba izborila su plasman u Prvu ligu Jugoslavije za sezonu 1946/47.
Čelnici Crvene zvezde su priznanje titule iz 1946. zatražili na osnovu argumenta da je klub bio prvak na završnom turniru Srbije u okviru kvalifikacija za prvo fudbalsko prvenstvo Jugoslavije koje se odigralo tek u sezoni 1947. Dakle u sezoni 1945/1946. godine nije ni postojalo prvenstvo Jugoslavije.
U Srbiji su tokom jeseni 1945. bili organizovani kvalifikacioni turniri po regijama, a Crvena zvezda je bila prva u grupi „Dunav“ beogradskog okruga, a recimo Spartak je bio prvi u grupi “Vojvodina”. Potom su na proleće 1946. prvaci okruga igrali finalni turnir u vidu ligaškog takmičenja sa koga su prva dva kluba izborila su plasman u Prvu ligu Jugoslavije za sezonu 1946/47.
Nikad nije odigrana ni utakmica između ova dva kluba kako bi se utvrdilo ko je prvi u kvalifikacijama iz Srbije za prvenstvo Jugoslavije koje je prvi put odigrano naredne godine.
Donošenjem odluke da se FK Crvena zvezda nasilno proglasi prvakom iz 1946. otvorilo se i pitanje prava subotičkog Spartaka koji je iste sezone igrao kvalifikaciono prvenstvo Vojvodine gde je završio na prvom mestu, a koja je i tada kao pokrajina bila sastavni deo Srbije.
Ispada da je Jugoslavija 1946. godine imala nekoliko prvaka, ali je neko odlučio da Crvenoj zvezdi dodeli titulu prvaka u godini u kojoj čak nije ni postojalo prvenstvo. Neke stvari treba prepustiti istoriji i okrenuti se budućnosti. Teško je reći ko je tada bio šampion još ako se zna da je svaka republika Jugoslavije imala svoje takmičenje. Onda je i Hajduk te godine bio prvak Jugoslavije, kao i timovi iz drugih republika.
Šta će sada Crvenoj zvezdi ta titula iz 1946?
Ljubo Španjol, nekadašnji potpredsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije, tvrdi da nije u analima FSJ bez razloga 1946. godina ostala prazna, jer tada nije ni bilo prvenstva, već kvalifikacija za prvenstvo Jugoslavije.
– Poslednji šampion Kraljevine Jugoslavije bio je Građanski 1940, a prvi šampion posleratne države Partizan 1947. Naknadno je titula iz 1946. priznata Hajduku u Hrvatskoj, a ako bi baš moralo da se kopa po prošlosti onda bi je splitski klub i zaslužio u tadašnjoj Jugoslaviji. Iskreno, nije mi jasno šta će sada Zvezdi ta titula iz 1946? Jedinom šampionu Evrope iz bivše Jugoslavije i najtrofejnijem klubu iz bivše države ne priliči da se na takav način bori za pehar, a nije da ih nema impozantan broj u svojoj vitrini.
Nije sportski i nije fer plej tražiti titulu iz godine koja nije bez razloga bila računata kao kvalifikacije za veliku ligu države. Ne postoji 1945/1946. ni liga Srbije, ni liga Hrvatske, ni liga Makedonije, ni liga Bosne i Hercegovine, postojala je tada samo Jugoslavija i kvalifikacije za njeno prvenstvo za narednu godinu – objašnjava Španjol.
Međutim, tu nije kraj Zvezdinom prekrajanju istorije uz očiglednu podršku režima Aleksandra Vučića. Nakon odlaska Kokeze sa mesta predsednika FSS, ponovo je vladajući režim odlučivao ko će biti novi predsednik FSS, kako bi se još u startu odstranio ugledni fudbaler Nemanja Vidić. Odmah su počele priče o tituli iz 1986. godine, a sada taj proces ulazi u još jednu finalizaciju. Izgleda da će se Zvezda još jednom vratiti u istoriju po novu titulu, ovaj put četiri decenije unazad. Kao da je to najbitniji problem srpskog fudbala, ali svakako jeste ogledalo srpskog društva.
Crvenoj zvezdi smeši se titula iz 1986. godine
Dugo se „kuva“, ali izgleda da je sve „skuvano“ – Crvenoj zvezdi smeši se titula iz 1986. godine. Konačnu odluku doneće Fudbalski savez Srbije, verovatno, na jednom od narednih skupštinskih zasedanja.
Izvršni odbor Fudbalskog saveza Srbije konstituisaće napokon Komisiju za pravna pitanja, čije mišljenje je u sličnom slučaju, posle Zvezdinog zahteva za priznavanje titule državnog prvaka iz 1946, bilo najbitnije.
Crveno-beli su još u julu najavili pokretanje zahteva za priznavanje titule iz 1986.
Komisija za pravna pitanja FSS skoro dve godine nije formirana, upravo, jedan od razloga pominjan je nespremnost srpske kuće fudbala da kroji fudbalsku istoriju, decenijama kasnije. Nove okolnosti, međutim, diktiraju i nove trendove.
Poslednjih meseci, kako saznajemo, trajale su intezivne konsultacije, ali i borba oko konačnog sastava ovog organa. Napokon, uobličen je i konačan predlog, koji bi trebalo da bude usvojen na sednici u sredu. Predsednik petočlane komisije biće Aleksandar Popović, a članovi Irena Đorđević, Nikola Dumnić, Aleksandar Ćirić i Veljko Delibašić.
Prvenstvo Jugoslavije 1985/86. obeleženo je velikim skandalom i optužbama oko nameštanja utakmica u poslednjem kolu, što je preraslo u „Aferu Šajber“, nazvanu po predsedniku FSJ.
Partizan je završio prvi, ali uz sumnju da je celo poslednje kolo prvenstva SFRJ bilo namešteno. Zato je Šajber kao predsednik FSJ, zbog navodnog nameštanja poslednjeg kola, poništio sve utakmice i zakazao novo odigravanje poslednjeg kola. FK Partizan nije želeo da učestvuje u tome, pa fudbaleri nisu izašli na teren tokom ponovljenog meča.
Crvena zvezda je pristala da igra ponovljeno poslednje kolo i izgubila je od FK Sarajevo. FSJ je odlučio da je FK Partizan takođe izgubio, ali za zelenim stolom, rezultatom 3 prema 0, pritom je dodatno kažnjen da sledeće godine započne prvenstvo sa minus šest bodova. Tako je Šajber titulu dodelio Crvenoj zvezdi, koja je u tom trenutku imala isti broj bodova kao FK Partizan, ali bolju gol razliku.
FK Partizan je ipak osvojio titulu naredne 1987, iako je odlukom FS Jugoslavije u prvenstvo ušao sa šest bodova minusa. Nakon nekoliko sudskih postupaka, zvanični sud SFRJ je na Partizanovu tužbu kasnije poništio odluku FSS i vratio titulu FK Partizan. Tada su bodovi vraćeni ne samo FK Partizan, već i Crvenoj zvezdi koja je izgubila ponovljeno kolo.
– Da nije bilo Slavka Šajbera i poništavanja zaslužene titule Partizan bi igrao u Kupu šampiona dve godine uzastopno – izjavio je Žarko Zečević – Usled uticaja raznih lobija, tamo je otišla najpre Zvezda, a narednog leta Vardar. Da smo se na njihovom mestu našli mi, kao što je trebalo, verovatno bi više kvalitetnijih igrača dolazilo u Humsku, nego u Zvezdu, pa bismo narednih godina objektivno možda imali dosta onih Zvezdinih igrača koji su osvojili titulu prvaka Evrope.
– Ne pričam napamet – tvrdi Žarko Zečević. – Bio je i Siniša Mihajlović u ozbiljnom planu, ali najbliži Partizanu u to vreme bio je Darko Pančev. Sa makedonskim napadačem smo napravili gotov aranžman, kada se desilo sve što se desilo.
Istina je da će svako svoje podržavati, a tuđe osporavati, ali zašto sve ovo treba Crvenoj zvezdi?
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
