Čak 57,5 odsto mladih u Srbiji između 15 i 30 godina smatra da je Srbiji potreban jak vođa, što je najviši rezultat u poslednjih šest godina, pokazuje istraživanje „Alternativni izveštaj“ koji je objavila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). Kada je u pitanju najmlađa grupa ispitanika, između 15 i 19 godina, taj procenat je još veći, 63,5 odsto.
Još jedan zabrinjavajući podatak u ovom istraživanju je odnos mladih prema situaciji na Kosovu. Većina mladih, 37,1 odsto, izjasnila se kako bi Srbija trebalo da “u odgovarajućem momentu povrati punu vlast na Kosovu vojnim sredstvima”, što bi u prevodu značilo rat. Da bi država trebalo da “radi na pomiranju Srba i Albanaca, a pitanje statusa ostavi za kasnije”, zalaže se 21,5 odsto mladih, za opciju “da ne prizna Kosovo, ali da u nekim sferama napravi kompromis, poput članstva u međunarodnim organizacijama” je 2,9 odsto ispitanika, a za opciju “da prizna Kosovo, ali u izmenjenim granicama tako da većina srpskog stanovništva završi u Srbiji” je 18,4 odsto.
Kada je u pitanju odnos prema političkom uređenju, osim zalaganja za jakog vođu, ni stavovi mladih o demokratiji ne slute na dobro. Da je demokratija najbolji oblik vladavine smatra 39 odsto mladih, dok to ne misli 26,4 odsto, a sa “ne znam” je odgovorilo 34,6 odsto.
Razloge za ovakve rezultate kada su u pitanju vredosni stavovi mladih treba tražiti na više mesta. Kako kaže Miljana Pejić, saradnica u ovom istraživanju, ono što ne razumeju, mladi teško mogu da vrednuju, a odgovori o njihovim stavovima leže i u dominantom društveno-političkom narativu, medijima, ali i nevoljnosti da se mladi ljudi uče demokratskim vrednostima.
„Mlade, jednostavno, ne učimo znanju o demokratiji, procedurama, važnosti demokratskih vrednosti. Glavni indikator toga je i dalje ona preporuka da se građansko vaspitanje kao predmet u školi učini obaveznim, što nije situacija i dalje posle 23 godine, koliko postoji u obrazovnom sistemu. Nema izučavanja u školi, a sa druge strane ovo se dešava zbog toga što nam politički diskurs izgleda ovako kako nam izgleda, zbog toga što mediji ne preduzimaju nikakvu ulogu u objašnjavanju važnosti i značaja demokratije i demokratskih procesa. Mislim da u svim tim razlozima možemo prozreti to da mladi možda suštinski ne razumeju šta demokratija znači i šta bi to za njih moglo da omogući. Onda, sa druge strane ako nešto ne znaju i ne razumeju oni to ne mogu da vrednuju.“, objašnjava Pejić.
Mladi u Srbiji veruju u liberalne vrednosti, ali ne i demokratiju
Društveno-politički sistem koji već decenijama (pa možda i više od 100 godina) sa kratkim periodima predaha insistira na kultu vođe, teme nacionalizma koje se protežu još od raspada SFRJ i dominiraju regionom, sigurno su ostavile traga i na stavove mladih i u njima se, između ostalog, mogu tražiti razlozi ekstremnih stavova.
Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić za NIN kaže da je ovakva istraživanja podležu već poznatom naučnom obrascu. Prema njemu, najmlađi i najstariji članovi društva su najčešće njegov najkonzervativniji deo. Stariji članovi, jer je to u „duhu životnog iskustva“ i najmlađi jer je to u „duhu životnog neiskustva“. U postkomunističkim društvima, kakvo je i srpsko, postoji dominantan uticaj patrijarhalne porodice, pa je naginjanje prema autoritetima za mlade takođe najčešće logičan odgovor. Međutim, neke vrednosti koje su mladi izrazili ide protiv takvog viđenja novih naraštaja društva.
„Ako se pogleda vrednosni spektar mladih u Srbiji (iz izveštaja), vrednosti koje idu na ruku autoritarnom lideru su nisko ocenjene. Tu mislim na pripadnost naciji i veri. S druge strane, individualna sloboda, životna sredina i porodica su ocenjene najvišim ocenama. Moguće tumačenje je da mladi u Srbiji ne naginju autoritarizmu, već naprotiv, naginju liberalizmu. To se poklapa i sa relativnim nepoverenjem u demokratiju, jer liberalizam i demokratija su u jednom dugom i nesretnom braku. Populizam je upravo profitirao u Srbiji, ne zato što je kritikovao liberalne ekonomske politike, već jer je kritikovao (petooktobarsku) demokratiju. Tako da, lider koga mladi zamišljaju nije klasnični brkati autoritarni lider otac nacije, što je slika koju imaju najstarije generacije. Pre se radi o lideru tehnokrati koji promoviše neke globalne vrednosti“, objašnjava Vranić za NIN.
On napominje da najveće nepoverenje u demokratiju imaju mlade osobe od 15-19 godina. Međutim, kako mladi sazrevaju tako i njihovo poverenje u sistem demokratije raste. To podaci i podržavaju, gde je 42,5 odsto mladih od 25-30 godina reklo da podržavaju demokratiju, a stav o jakom lideru u tom starosnom dobu pada sa 63,5 na 51,5 odsto. On napominje da kako mladi dobijaju sve više mogućnosti i iskustva iz učestvovanja u demokratskim procesima, tako i njihovo poverenje u iste raste.
Iako su ove brojke i dalje visoke među mladima, Vranić naglašava da nije u pitanju klasični konzervativni tabor, već njegova nova forma, koja je proizašla iz liberalizma, takozvani neokonzervativizam.
„Ne treba smetnuti s uma da su mladi oborili Slobodana Miloševića nakon protesta 1996. i naravno 2000. i da su ovi sada mladi njihova deca. Ekonomski uspeh, briga za životnu sredinu, jedna vrsta pasivne tolerancije u kojoj se ne borite za prava manjina, već ih ignorišete, i konačno, participacija koja je više u “vouk” kulturi nego u klasičnoj kulturi pritiska na institucije, sve su to obeležja globalnih promena liberalizma. Meni se čini da ovaj izveštaj pokazuje takve trendove. Ako pogledamo kada su mladi najviše verovali u demokratiju, to je bilo između 2018. i 2022. godine, odnosno onda kada su organizovani protesti 1 od 5 miliona i prvi protesti protiv litijuma. Ti protesti su se poklapali sa temama koje i ovaj izveštaj potvrđuje da su mladima važne“, kaže sagovornik NIN-a.
Međutim, vrednosni odgovori su poprilično varirali u odnosu na prebivalište ispitanika. Vranić napominje da su nacionalizam i konzervativizam prisutniji u nekim tradicionalnijim predelima, poput južne i zapadne Srbije.
„To dakle ima više veze sa socijalizacijom i političkom kulturom, nego sa ideologijama. Međutim, sa migracijama u veće urbane sredine i sa sticanjem političkog iskustva, taj autoritarni naboj opada i dolazi na neku za demokratiju prihvatljivu vrednost u periodu 30-50 godine, kada ljudi i stvaraju porodicu, karijeru, i životne navike. Nakon 50-e godine, retradicionalizacija uzima maha, što se ide dublje u treće doba“, objašnjava Vranić.
Intuitivna demokratija
Pejić dodaje da iako mladi deklarativno ne veruju u demokratiju, oni se njom intuitivno bave (iako je možda ne nazivaju tim imenom) i koriste određene demokratske principe učešća u javnom životu.
„Mi smo takođe ove godine i prošle godine dobili podatak da je skoro svaka druga mlada osoba ili potpisala neku peticiju ili se pridružila nekom protestu koji je bio organizovan od strane civilnog društva. Tako da mladi nalaze načine da učestvuju u javnom životu. Ono što nas je iznenadilo ove godine je podatak da je čak 73 odsto glasalo na izborima u decembru 2023. godine. Što nam opet pokazuje da koliko god mladi misle da izbori nisu fer i pošteni i dalje to nije smanjilo njihovu motivaciju da izlaze na izbore. Imali smo ove godine i podatak da bi 72 odsto izašlo na izbore ukoliko su oni iduće nedelje. Sa jedne strane oni ne vide da je demokratija u Srbiji možda najbolji oblik vladavine, a opet sa druge strane učestvuju u određenim procesima. Bilo da su to neke inicijative, peticije, protesti ili izlazak na izbore“, napominje Pejić za NIN.
Da stvari nisu crno-bele kada su stavovi mladih prema demokratijji u pitanju, govore i anketna istraživanja urađena u sklopu ovog izveštaja, u kojima su mladi rangirali određene vrednosti, koje ulaze u isti koš sa terminom demokratski. Od njih se zahtevalo da određene vrednosti rangiraju po oceni od 1 (uopšte mi nije važno) do 5 (veoma mi je važno). Tu su neke vrednosti, koje spadaju u demokratske, rangirali vrlo visoko. Naime, prosek odgovora po pitanju značaja lične slobode je bio 4.64, značaj političkog pluralizma su ocenili u proseku 3.37, a odsustvo korupcije su ocenili u proseku 3.37. Rodna ravnopravnost je bila ocenjena prosečnim rezultatom 3.92, a Inkluzija i nediskriminacija je bila ocenjena prosečnim rezultatom 4.09.
Ideološka orijentacija mladih deo je sve polarizovanijeg društva, smatra Pejić i napominje da o ideološkom opredeljenju mladih najbolje govore rezultati spoljnopolitičke orijentacije.
„Najveći procenat mladih je za politiku balansiranja, ali u situaciji u kojoj bi morali da se opredele u smislu spoljnopolitičke orijentacije za Srbiju, da li Srbija treba da ide više ka istoku ili ka zapadu, i dalje je istok taj koji dominira – 54 odsto je u ovom trenutku za istok, a 46 za zapad. Ali sa druge strane oni su itekako svesni koliko individualna sloboda, vrednost koju izuzetno cene, može da se pronađe u zapadnim evropskim demokratijama. To ih negde i motiviše da ukoliko planiraju da se isele iz Srbije to budu destinacije gde će da žive. Što takođe podaci podržavaju“, navodi Pejić.
Ona kaže da ovakav narativ dolazi iz nevoljnosti, ali i nemogućnosti države da ponudi programe neformalnog građanskog obrazovanja. Takođe, sve veći broj dezinformacija i poluinformacija doprinose tome da mladi sve teže dobijaju priliku da kritički promišljaju i donesu stav pomoću kog bi učestvovali u javnom i političkom životu. A takva situacija sa sobom donosi i određene posledice.
„Posledica ovakvog narativa su takve da mladi ili su apatični ili se odlučuju da uopšte ne ulaze i da se samostalno edukuju ili da prosto podležu tim populističkim narativima, a možemo da vidimo kako ih je sve više. Možda kao primer toga koliko politički narativi mogu da utiču na stavove mladih ljudi možemo da čitamo i u ovom podatku da je veliki broj mladih ljudi koji podržavaju povratak Kosova militantnim sredstvima (37,1 odsto). Što jeste kada govorimo o takvom vidu rešavanja pitanja Kosova i Metohije taj populistički narativ možemo da vidimo i sa jedne i druge političke strane. Nema puno aktera koji pričaju o tome kako ljudi tamo žive ili kako određeni izazovi mogu da se rešavaju konstruktivnim dijalogom. Imamo te populističke narative koji se ne prenose samo na mlade već na sve građane i građanke“, zaključuje Pejić.
Izvor: NIN / Filip Đorđević
Foto: YouTube printscreen