Međunarodni sud pravde u Hagu je još 2007. godine zločin u Srebrenici okarkterisao kao genocid, u kojem je u julu 1995. godine pobijeno više od 8.000 muškaraca i dečaka (starosti od 12 do 77 godina) iz tadašnje enklave pod zaštitom Ujedinjenih nacija.
Za ove zločine, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.
Za genocid nad oko osam hiljada bošnjačkih civila u zaštićenoj zoni u i oko Srebrenice u julu 1995. godine osuđeno je 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske.
Na najveće kazne, doživotni zatvor, osuđeni su Radovan Karadžić, nekadašnji predsednik Republike Srpske i Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske.
Osim Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, u Hagu su izrečene još tri pravosnažne doživotne kazne za genocid u Srebrenici. Jedna je izrečena 2010. bivšem načelniku za bezbednost glavnog štaba VRS Ljubiši Beari, koji je umro u Berlinu 2017. godine.
Druga je izrečena 2015. godine bivšem pomoćniku komandanta za obaveštajno-bezbednosne poslove glavnog štaba VRS Zdravku Tolimiru, koji je sledeće godine umro. Na doživotni zatvor osuđen je i potpukovnik Drinskog korpusa VRS Vujadin Popović, koji je prolašen krivim za genocid, istrebljenje, ubistvo i progon Bošnjaka.
Tribunal u Hagu je doneo prvu presudu koja je zločin u Srebrenici okarakterisala kao genocid, i to bivšem generalu Vojske Republike Srpske Radislavu Krstiću, 2001. godine.
Obrazlažući presudu, predsednica Međunarodnog suda pravde Rozalin Higins izjavila je da Srbija nije počinila genocid kroz svoje organe ili osobe čija dela bi uključivala odgovornost države prema međunarodnom pravu. Higins je izjavila da je Sud utvrdio da je genocid počinjen na području Srebrenice 1995. godine, ali da masakr nije učinjen prema uputstvima ili pod kontrolom države Srbije.
Za genocid su osuđeni ljudi sa imenom i prezimenom, a ne država Srbija.
Prema Statutu Haškog tribunala, genocid se, između ostalog, odnosi na masovno ubijanje pripadnika neke nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe, prisilno premeštanje dece te grupe u drugu grupu, uvođenje mera kojima je cilj sprečavanja rađanja unutar te grupe ili pogoršanje životnih uslova do stepena opasnog po život – sve sa namerom da se ona u celosti ili delimično uništi.
Međunarodni sud pravde je 2007. godine praktično oslobodio Srbiju ikakve krivice za genocid, proglasivši je odgovornom samo što nije pokušala da spreči počinioce u izvršenju zločina.
Skupština Srbije je 2010. godine donela Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, ali jasno izbegavajući reč genocid u okviru Deklaracije. Poslanici Srpske radikalne stranke sa Tomislavom Nikolićem i Aeksandrom Vučićem, tokom rasprave su negirali da se u Srebrenici desio bilo kakav zločin i optuživali su pristalice Deklaracije za izdaju Srbije i srpskog naroda, napustili su skupštinsku salu pre glasanja.
U toj, srpskoj, deklaraciji stoji: „Narodna skupština Republike Srbije najoštrije osuđuje zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici jula 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, kao i sve društvene i političke procese i pojave koji su doveli do formiranja svesti da se ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile i fizičkim nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija, izražavajući pri tom saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija“.
Međutim, samo nekoliko godina kasnije Aleksandar Vučić je posetio Memorijalni centar u Potočarima kao srpski premijer. Vučić je tada zagrlio srebreničku majku Muniru Subašić, prisustvovao komemoraciji žrtvama i na svoj rever okačio srebrenički cvet čime je saosećao sa porodicama srebreničkih žrtava. Od tada do danas, o Srebrenici počinje da govori kao o strašnom zločinu. Posetu Aleksandra Vučića Potočarima je ipak zasenio napad, u kojem su kamenicama gađali tadašnjeg premijera i pokušali da mu priđu, verovatno u besu zbog njegove nekadašnje izjave u skupštini: “Ubićemo sto muslimana za jednog Srbina.”
Aleksandar Vučić je tada obećao i ispoštovao finansijsku pomoć Srebrenici u iznosu od čak 5 miliona evra kao poklon države Srbije.
Sada je ponovo u fokusu Vučićev sukob sa svetskim silama koje lobiraju za rezoluciju UN o Srebrenici. Predložen je sledeći tekst sporne deklaracije Ujedinjenih nacija, a kao inicijatori navode se Nemčka i Ruanda:
“Odlučuje se da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. godine i da se svake godine obeležava.
Bez rezerve se osuđuje svako poricanje genocida i pozivaju sve članice UN da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijajući posebne programe za negovanje sećanja, kako bi se sprečio revizionizam i ponavljanje genocida u budućnosti.
Bezrezervno se osuđuju svi akti glorifikovanja osuđenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovornih za genocid u Srebrenici.
Naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i dostojanstvene sahrane i poziva na nastavak procesuiranja počinilaca genocida u Srebrenici.
Pozivaju se sve zemlje da u potpunosti ispunjavaju obaveze u skladu sa Konvencijom UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida u skladu sa međunarodnim običajnim pravom o sprečavanju i kažnjavanju genocida, imajući u vidu relevantne odluke Međunarodnog suda pravde.
Poziva se generalni sekretar UN da uspostavi informativni program UN „Genocid u Srebrenici i UN“ započinjanjem aktivnosti u sklopu priprema za obeležavanje 30. godišnjice, 2025, i dalje zahteva od generalnog sekretara da skrene pažnju na rezoluciju svim državama članicama UN, organizacijama iz sistema UN i organizacijama civilnog društva.
Pozivaju se sve države članice UN, organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge zainteresovane strane da obeležavaju Međunarodni dan, uključujući komemoracije i aktivnosti, posebne memorijale i odavanje počasti žrtvama genocida u Srebrenici 1995. godine, kao i odgovarajuće edukacije i aktivnosti podizanja javne svesti.”
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
