Demonstranti u Srbiji traže – više demokratije, ocenjuje nedeljnik Špigel u dugoj reportaži na svom portalu. Pričali su sa studentima, advokatima i poljoprivrednicima.
Opisujući jedno od okupljanja u Novom Sadu, nemački nedeljnik Špigel piše o masi ljudi koja tiho promiče pored „šljaštećih tržnih centara i sivih jugoslovenskih stambenih blokova“.
„Tu su mladi parovi sa decom, mršave penzionerke sa psima, krupni bajkeri sa žutim prslucima – i naravno studentkinje i studenti, žila kucavica protesta“, piše u članku.
Protest traje mesecima, navodi Špigel, a vlastima se prebacuje da je do srži korumpirana. Ali, ovog puta, masa je tiha, jer je umro Vukašin Crnčević (19), kao šesnaesta žrtva nadstrešnice.
Protest ide dalje
Demonstracije u Beogradu od 15. marta opisuju se kao „najveće od raspada Jugoslavije“.
„U žiži protesta su optužbe na račun čoveka kojeg u Nemačkoj i Evropi obično vide kao garanta stabilnosti u često uzavrelom regionu. Demonstranti prebacuju korupciju i nepotizam vladajućoj kasti autokratskog predsednika Aleksandra Vučića. Traže fer izbore i nezavisne medije. Ukratko – više demokratije“, piše reporter Špigela.
No, ocenjuje se da za sada masovni protesti ništa nisu promenili u odnosima moći.
„Zato ljudi protestuju dalje“, piše nedeljnik, navodeći primere gađanja funkcionera Srpske napredne stranke jajima, upad u lokalnu skupštinu u Bogatiću i protest na godišnjicu početka NATO bombardovanja, a pred zgradom Generalštaba koju vlast hoće da ruši kako bi Trampov zet gradio luksuzni kompleks.
„Upravo takvi lokalni protesti održavaju veliki pokret. Među demonstrantima kruže glasine o masovnom štrajku koji bi trebalo da parališe celu Srbiju“, piše Špigel i ocenjuje:
„Ako Vučiću izmakne kontrola nad zemljom, to bi bio najveći transfer moći na Zapadnom Balkanu još od rušenja srpskog despota Slobodana Miloševića. To omogućavaju lekari, advokati, poljoprivrednici, profesori, studenti. Normalni ljudi koji se sili vlasti suprotstavljaju mahom mirno.“
Gde je ta „obojena revolucija“?
Reporter opisuje novosadski Filozofski fakultet u blokadi – belu maramu sa krvavocrvenom šakom, studente koji čuvaju ulaz, kartone sa jabukama i pomorandžama, madrace na naduvavanje…
„Na mestima poput ovog predsednik Vučić i srpska žuta štampa vide prste stranih plaćenika i batinaša. Pobunu studenata je Vučić pokušao da predstavi kao ’obojenu revoluciju’ kojom se upravlja spolja“, piše Špigel.
Magdalena Jevtić (22), koja u Novom Sadu studira engleski i učestvuje u blokadama, prevrće očima na priče o „obojenoj revoluciji“. „Kad čitam o tome, ne znam da li da se smejem ili da plačem“, kaže ona.
Studentkinja opisuje kako od decembra nema nastave i pokazuje prostoriju u kojoj spava. „Zapravo je prilično distopijski. Ovde bi trebalo da radimo nešto drugo, a ne da spavamo na podu.“
Pojašnjava zašto mladi ljudi žrtvuju godinu obrazovanja: „Naše diplome su bezvredne ako ne možemo da živimo u slobodnoj zemlji“, kaže, i dodaje da se zamalo odselila u Holandiju, kao što hiljade mladih odlaze svake godine. Ali, onda su počeli protesti.
„Najviše bih volela da ostanem ovde u Srbiji“, priča Jevtić. „Prvi put u životu imam osećaj da nismo sami.“ Pad nadstrešnice izazvao je neku vrstu kolektivne traume – Jevtić kaže da je bilo ko mogao da se nađe pod nadstrešnicom. „Sad svi znaju da korupcija može da nas ubije.“
„Masivna korupcija“ u vrhu vlasti
Reporter Špigela obišao je i Vladimira Beljanskog, predsednika Advokatske komore Vojvodine, koja je učestvovala u jednomesečnom štrajku advokata, a studente podržava donacijama i besplatnom pravnom pomoći.
„Sigurni smo da u najvišim prstenovima režima postoji masivna korupcija“, kaže on. Ide na svake demonstracije, jer „nema nezavisnog pravosuđa u Srbiji“ i u protestima vidi zrno nade. „Do 1. novembra smo mislili da se više i ne isplati pričati o ovim stvarima. Sad izgleda sasvim drukčije.“
Beljanski zagovara ekspertsku vladu koja bi u roku od šest meseci ili godinu dana raskrstila sa korupcijom. Izbori, kaže, ničemu ne služe ako institucije ne funkcionišu i mediji nisu slobodni.
Advokat takođe kritikuje Evropsku uniju, čiji je inače podržavalac. „Nastaje utisak da se Evropska unija u Srbiji zanima samo za litijum.“
Strah za plodnu zemlju
Na kraju Špigel piše o poseti poljoprivredniku Milanu Pajiću (52) iz Badovinaca, na samoj granici sa BiH. Teško je, opisuje reporter, zamisliti tog mirnog čoveka među besnim građanima pa ipak je bio među onima koji su protestovali u Bogatiću kad je masa upadala u Skupštinu Opštine, razbijala prozore i bacala jaja.
„Ovo je samo vežba, to će se uskoro dešavati i u Beogradu“, rekao je Pajić tada. „Vučić je prodao našu zemlju, ali mi svi zajedno mu to više nećemo dozvoljavati.“
Špigel piše: „Ovde u poljoprivrednoj Mačvi, između Save i Drine, dugo je delovalo da je moć Vučićeve SNS nedodirljiva. Ali, sada ljudi ovde samo pričaju o sirovinama. Jer u malenoj dolini Jadra, jedva sat vremena vožnje dalje, britansko-australijski rudarski koncern Rio Tinto hoće da vadi hiljade tona litijuma godišnje.“
Od posete kancelara Olafa Šolca Beogradu, ti planovi za litijum se smatraju maslom Nemaca, piše Špigel.
„Vučićevi kritičari vide litijumske planove kao jedan od mnogih primera propasti njegove spoljne politike. Dugogodišnji vlastodržac gaji dobre odnose sa Moskvom i Pekingom. Istovremeno očijuka sa Trampom, isporučuje municiju Ukrajini. Evropljanima u izgled stavlja isplative poslove sa sirovinama“, navodi se u tekstu.
Vlasti su tobože povukle planove da za sirovinama tragaju i u opštini Bogatić, „ali bes u ovom plodnom krajičku Srbije ne popušta. Preveliki je strah da će se i ovde pre ili kasnije vaditi litijum ili bor i tako zagaditi podzemne vode“, piše Špigel.
„To bi ubilo našu zemlju“, kaže Pajić, koji je i prvi čovek udruženja poljoprivrednika „Naše mleko“. Svojim traktorom je zato išao na protest u Beograd.
Izvor: Deutsche Welle / Autor: Nemanja Rujević
Foto: YouTube printscreen
