Lokalni izbori u pet slika: Srpska napredna stranka još jednom je na beogradskoj političkoj čoji odigrala pravi potez, sačekvaši da se opozicioni igrači za stolom podele, kako bi, dok se protivnici bave sobom, osigurala još četiri godine sigurnog dobitka. Na kraju partije, SNS je dobila Sava Manojlovića kao ozbiljnog protivnika, umalo izgubila Niš, ali je zato osigurala Novi Sad i skoro sve opštine po Srbiji.
Oni koji su “izabrali borbu” potvrdili su olimpijsko geslo da je “važno učestvovati”, dok je lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izabrao da u izbornoj noći ostane mimo očiju javnosti, u skladu sa izbornim listićima u prestonici. Političke akcije doktora Branimira Nestorovića porasle za skoro ceo kapital. U Srbiji su sinoć održani lokalni izbori.
1. Faktor Savo: Gerilski pristup upalio u Beogradu
“Kreni – promeni” Sava Manojlovića, prilikom svog prvog izlaska na neravan i prilično blatnjav teren srpske politike, sa svojim pokretom ostvario je u Beogradu rezultat na kome bi mogli da mu pozavide i mnogo iskusniji učesnici srpske političke lige, zreli za selekciju veterana. Ako se pogleda unazad, stoji ono što je Manojlović rekao tokom izborne noći: to jeste procentualno najjači izborni rezultat pojedinačne opozicione organizacije, ne računajući koalicije.
Što se Novog Sada tiče – čini se da je moglo bolje, dok Niš nije toliko iznenađenje, jer “Kreni – promeni” u kampanju u najvećem gradu na jugu Srbije nije uložio toliko vremena niti resursa u poređenju sa Beogradom i Novim Sadom.
Uputstvo koje je “Kreni – promeni” dao kontrolorima na izbornim mestima, da ne potpisuje zapisnike, takođe je pametna odluka, ukoliko se prisetimo da je argument vladajuće stranke da je na prethodnim izborima sve bilo regularno pošto su kontrolori opozicije potpisali zapisnike.
Kampanja koja je u Beogradu pokretu na čelu sa Savom Manojlovićem donela solidan rezultat vredan poštovanja izneta je na kreativan način, bez prevelikih ulaganja, bez bilborda i televizijskih spotova. Ukratko, “na mišiće”, na štandovima, po ulicama, ličnim kontaktom sa građanima uz brojne aktiviste i volontere. Bilo je i kampanje i spotova po društvenim mrežama u sopstvenoj produkciji, ali su one gušene brojnim stranicama koje su po stilu i montaži oponašale “Kreni – promeni”, a zapravo širile anti-reklamu za pomenuti pokret.
Nisu glasači zaboravili ni Manojlovićev u neku ruku gerilski pristup i borbu za overivače potpisa, koje je vlast pokušavala da im uskrati, upadanje u zgrade opština i obećanja da će spavati u njima. Kampanju je obeležilo i obaranje liste “Kreni – promeni” na Vračaru zbog proceduralnih nedostata, za šta je Manjlović direktno optužio predsednika SSP-a Dragana Đilasa, koji mu nije ostao dužan. Tako je vlast mogla da se naslađuje još jednim sukobom unutar opozicije, taman pred izlazak na birališta, dok su se opoziciono orjentisani birači pitali “dokle više”.
Taj sukob, podsetimo, započeo je ranije, a u javnosti je tinjao samo kroz pasivno-agersivne izjave sa obe strane. Jer, Manojlović je posle objave do sada pojedinačno najsnažnije partije opozicije, Stranke slobode i pravde, da neće učestvovati na izborima, politički pragmatično video upražnjeno mesto na opozicionom polju i iskoristio ga. Manojlović je čekao svoj trenutak, dočekao ga i iskoristio u dobroj meri. Ako je suditi po sinoćnim izborima, u nekim budućim političkim bitkama “Kreni – promeni” biće jedan od stožera srpske opozicije.
2. Ceh bojkota i zbunjivanja birača…
Možda bi koji procenat više Beograđana “izabrao borbu” da nije bilo toliko nadgornjavanja između dojučerašnjih koalicionih partnera ima li uopšte smisla obavljati svoju “građansku dužnost” u ovakvim izbornim uslovima. Ruku na srce, ni tih par procenata gore na izbornoj skali ništa značajno ne bi promenio, osim što bi koalicija “Biramo Beograd” imala kojeg odbornika više u gradskoj skupštini (i možda neku opštinu više).
Kao utešna nagrada, mogla bi da bude vlast na gradskoj opštini Stari grad, ali ni to za sada nije potpuno izvesno. Za Vračar još manje. Sve i da formiraju vlast u centru grada, pitanje je šta bi sa njom mogli da urade, jer će u naprednjačkom maniru, centralna gradska vlast činiti sve da ih opstruiše na svakom koraku.
Tokom izborne večeri, Radomir Lazović iz koalicije “Biramo borbu” poručio je nešto slično što je Savo Manojlović govorio u toku kampanje. Pored Srpske napredne stranke, on je optužio i dojučerašnje koalicione kolege, najverovatnije misleći na SSP, za “guranje klipova u točkove”, koji su bili “bolni i teški”. Lazovićeva poruka da očekuju pobede u Nišu, Novom Sadu i beogradskim opštinama u momentu dok ju je juče izgovarao više je zvučala kao lepa želja, nego nešto što je realno ostvarivo.
Istina, posle bitke svi su generali. Utisak, koji sam po sebi ne mora da bude tačan, ali nedvosmisleno utiče na birače koji se kolebaju da li da glasaju bio je ovakav: radilo se, ali je moglo energičnije. Činjenica je, kako se sinoć požalio Lazović, i da je deo medija insistirao, pa može se čak reći i zagovarao ideju bojkota. Ali, na kraju, ista pravila važila su kako za njih, tako i za Manojlovića.
Na koncu, razmirice u opoziciji jedan su od ključnih stubova na kojima Srpska napredna stranka godinama unazad temelji svoju vlast. Beograd je ostao u rukama vlasti, a opozicija sada ima dovoljno vremena do natenane, do novog izbornog ciklusa, odluči “ko je vjera, a ko nejvera”… Natenane.
3. Pobeda bez pobednika: Niški doktor iz drugog plana
Za doktora Dragana Milića i grupu građana koja nosi njegovo ime i prezime, uslovno se može reći da su zvezde jučerašnjih izbora u Nišu. Sa kampanjom u koju su, prema Milićevim rečima, uložili 500.000 dinara, uz 24 sekunde pominjanja na Radio-televiziji Srbije, osvojili su taman toliko – 24 procenata glasova Nišlija. Njega i njegovu listu je sinoć na konferenciji u centrali naprednjaka pomenuo i član SNS-a i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz konstantaciju da su ostvarili značajan rezultat.
Milić, koga su takmaci iz drugih opozicionih tabora čak i optuživali da je “trojanski konj SNS-a” (kao i Manojlovića), sinoć je, posle objavljivanja rezultata, nedvosmisleno poručio: “neće biti nikakve saradnje sa SNS”.
Poznati niški kardiohirurg koji je u svojoj kompanji insistirao da Nišom treba da upravljaju ljudi iz tog grada, a ne oni koji slušaju beogradske centrale stranaka, poručio je da su “pobedile sve Nišlije i Nišlijke, jer su želeli pobedu i ona je došla”.
Nova postava niških naprednjaka nije se baš proslavila na svom izbornom debiju u poređenju sa druga dva velika grada. Osvojili su tek toliko glasova da bi zajedno sa takozvanom manjinskom Ruskom strankom na jedvite jade mogli da fomiraju vlast u gradu na Nišavi. Iako su naprednjaci, što je potvrdio i sam Vučić, znali da će borba za Niš biti teška, ni oni se nisu nadali ovako lošem rezultatu. Samo da postizbornim inženjeringom, sa kojim SNS ima dugogodišnje iskustvo, broj odbornika vlasti u danima posle izbora ne počne da raste.
4. Šok u vojvođanskoj ravnici i(li) najslađa pobeda naprednjaka
Ako je tako loš rezultat u Nišu bio iznenađenje za naprednjake, u istoj meri bila je to ubedljiva pobeda u Novom Sadu, gde je za SNS glasalo čak 52 odsto izašlih birača, što je čak 46 od ukupno 78 mesta u gradskoj skupštini. Da su opozicioni birači mogli da se klade na jedan od gradova u koji bi vlast mogla da izgubi posle sinoćnjeg zatvaranja birališta, u većini slučajeva bio bi to Novi Sad. Ni udružena opozicija koja je u toku dana na Novosadskom sajmu pronašla kol-centar vladajuće stranke, oko čega je nastala opšta gungula, nije uspela da ostvari dodatan sinergijski efekat i motiviše neodlučne opozicione birače da odu do biračkih mesta. Dokaz da je rascep u Srbiji protiv nasilja izduvao momentum.
Ipak, ni mnogo veće izlaznost od one koja bi za nekoliko procenata podigla statističku krivu ne bi mogla značajno da utiče na rezultat. Suma sumarum, ako je Niš najveće razočaranje Srpske napredne stranke, rezultati sa glasačkih mesta u “srpskoj Atini” za naprednjake su definitivno najslađa pobeda. Novi Sad je postao “dragulj u kruni” Vučićeve konstatacije tik posle zatvaranja: “Imamo sjajan rezultat”.
5. Čovek-stranka: Nestorović bez ogrebotine
Ni cepanje pokreta, međusobne optužbe zbog para iz budžeta, optužbe vlasti da je odgovoran za ponavljanje izbora u Beogradu, nije u političkom smislu ni ogrebalo lidera pokreta Mi – Snaga naroda, kontroverznog dokotara Branimira Nestorovića. Naprotiv. Na beogradskim izborima ostvario je skoro duplo bolji rezultat nego na pređašnjem glasanju. Ovaj podatak govori o tome da Nestorovića podržava tvrdo jezgro takozvanih “vansistemskih” birača, koji nemaju poverenja ni u vlasti niti u opoziciju, ali su skloni raznim naučnim i nenaučnim teorijama koje u javnost, još od vremena kovida, iznosi doktor Nestorović.
Uoči izbora čak ni istraživači javnog mnjenja nisu želeli da izlaze sa brojkama i predviđanjima za Nestorovićev pokret jer je, kako su govorili, njegove birače teško “uhvatiti” u istraživanjima. Nestoroviću očigledno nije bilo teško da ih “uhvati”, što je za njegov pokret veliki kapital za neko buduće glasanje, ali je iz ugla političke kulture i ideja koje u našem društvu imaju nezanemarljivuo podršku pomalo zabrinjavajuće.
Izvor: NIN / Miloš Miljković
Foto: YouTube printscreen
