Upoznajte čoveka koji je odgrizao glavu slepog miša pred hiljadama svedoka, koji je preživeo šezdesete, sedamdesete, osamdesete, a bogami i sopstveni reality show. Upoznajte čoveka koji je više puta sahranjen u medijima, u pesmama i u sopstvenim halucinacijama. I koji je, uprkos svemu, živ. I još uvek se kotrlja.
Ovo nije priča o smrti Ozija Ozborna.
Ovo je priča o tome kako smrt nije znala s kim ima posla.
Džon Majkl Ozborn: Đavo sa govornim manama
Ozi Ozborn (Ozzy Osbourne) je rođen 3. decembra 1948. godine u industrijskom crnilu Birmingema. U detinjstvu je patio od disleksije, imao je depresivne epizode, bio zlostavljan, a nadimak „Ozzy” dobio je još kao dete. Njegova biografija počinje kao scenarij britanskog socijalnog realizma: otac čeličar, majka radnica, šestoro dece, bedni stan u kojem se šunjaju pacovi i siromaštvo. Ali Ozi je već tada znao dve stvari – da ne želi da bude zidar, kao njegov otac, i da glas u njegovoj glavi zvuči kao razglas na rock koncertu.
I tako je odlučio da napravi buku.
Black Sabbath: Kako je nastala muzika koje se i sotona uplašio
Black Sabbath je nastao kad su Ozzy i njegov drug Tony Iommi rešili da pretvore blues rock u nešto što će zvučati kao apokalipsa na vinilu. U vreme kada su The Beatles pevali o žutim podmornicama, Ozzy i društvo su pevali o smrti, ratovima i unutrašnjim demonima. Njihov prvi album Black Sabbath iz 1970. počinje sa zvukom crkvenog zvona i pečatom koji je kasnije dobio etiketu – heavy metal.
Ozzy nije pevao. On je opsedao mikrofon.
Njegov glas je bio nalik sireni iz pakla. Čak i kada je pevao balade, činilo se kao da se neko iznutra bori s vlastitim telom. Bilo je to vreme kada je Ozzy počeo da postaje mit.
Smrt prvi put: otkaz iz vlastitog benda
Tokom 1979. izbačen je iz Black Sabbatha. Zbog droge, haosa, nepouzdanosti, jer više nije mogao da stoji na bini. Bio je mrtav za industriju.
Ali onda se desilo nešto što se nikad ne dešava.
Ozzy je vaskrsao.
Uz pomoć Šeron Arden, ćerke svog tadašnjeg menadžera, ali i žene koja će ga oženiti, voditi mu karijeru i život, Ozzy formira novi bend. Sa gitaristom Randyjem Rhoadsom snima Blizzard of Ozz i pesmu Crazy Train, koja postaje himna svih onih koji idu šinama koje ne vode nigde osim nizbrdo.
I bio je to hit. U eri kada su svi pokušavali da zvuče kao Van Halen, Ozi je pokušavao da ne umre.
Šaptač demonima i televiziji
Ozi je osamdesetih i devedesetih bio sve – legenda, relikvija, predmet tabloidnih jezivih priča. Slepog miša je stvarno odgrizao – mada nije znao da je pravi. Golubove je bacao pred ljude. Alko-test je padao i bez da pije. Ali ono što ga je katapultiralo u orbitu iz koje ni smrt ne može da ga skinu bio je The Osbournes – reality show koji je MTV lansirao 2002.
Taj reality je bio kao gledanje šekspirovske tragedije kroz staklenu pepeljaru. Ozi je bio otac, roker, senilni filozof koji ne zna da koristi daljinski. Bio je smešan i tužan. Bio je stvaran. I to je bio njegov drugi život – život posle smrti rokenrola.
Ozijeva smrt (ona metaforična)
Ozi je umro više puta nego Isus u studentskim esejima. Svaka najava njegovog kraja bila je spektakl – Parkinsonova bolest, operacije vrata, padovi, odustajanja od turneja. I svaki put bi neko rekao: “To je to.”
A onda bi se on pojavio. Nekad bled kao porculan, nekad poguren, ali uvek – Ozi. I svaki put bi nas sve podsetio da prava smrt nije kada telo prestane da radi, već kada ti niko više ne veruje da možeš nešto da kažeš.
A Ozi još uvek govori. Njegov poslednji album Patient Number 9 iz 2022. je bio i testament i inat. Gitarski rifovi, priče o smrti, demoni. Isto kao sedamdesetih, ali sa mudrošću nekog ko je video sve – i preživeo.
Da li će Ozi umreti?
Da, hoće. Kao i svi mi. Ali Ozi neće nikad biti mrtav u pesmama, na kožnim jaknama, na festivalskim binama i u prvim riffovima koje klinci uče na jeftinim gitarama. Njegova smrt neće biti tiha. Ona će biti glasna. I biće ispunjena ozzyjevim smehom i jednim poslednjim „F#ck you all!“.
A možda ga i smrt – kada dođe – pozove na piće.
I pita ga da joj nešto otpeva.
Izvor: The Rolling Stone
Foto: YouTube printscreen
