„Dok imamo knjigu, dobro je, spaseni smo!“ Tim rečima Mišel Uelbek je ispratio na put među čitaoce svoj osmi roman. Dobra poruka za predstojeći Svetski dan knjige. A da nam je spas potreban u svetu u kojem živimo neosporne dokaze pruža sam autor u „Poništenom”.
Sve je urušeno, odnos dvoje ljudi, glavnog junaka Pola i njegove supruge Pridens, šira porodica, društvo zemlje u kojoj žive, Francuske, čitav svet. Vrlina je postala mana.
Pol je u ranim srednjim godinama. Savetnik je ministra ekonomije i finansija. Sa suprugom živi u istom stanu koji se ne može nazvati domom.
„Izraz kod kuće svedoči o njegovom neosnovanom optimizmu.” Svako u svojoj sobi, svako u svom kupatilu i konačno svako sa svojom teritorijom u frižideru.
Ljubavna i egzistencijalna pripovest
U stvari sve je i počelo „prehrambenim raskolom” koji je prerastao u pravi rat kada je Pridens doživela „vegansko preobraženje“. Njegova žena i on pripadali su „socioprofesionalnoj kategoriji – pridavali su veliki značaj tome da se brodolom njihovog braka odvija u što civilizovanijim okolnostima.“
Ali, nećete ih prezirati, nećete im se podsmevati jer Uelbek je tako smislio. Skinuo je literarni plašt cinizma i duhovito pokazao razumevanje za svoje junake. Daće im šansu i da povrate ljubav. Ljubav i smrt jesu dominantne teme romana.
Smrt kao pretnja i preteća smrt kao prilika za demonstraciju ljubavi. Pravo spisateljsko majstorstvo i najbolje u romanu.
Politički triler i anatomija bliske društvene budućnosti
Delo i počinje pretnjom smrću ministru Brunu, upućenu video porukom. Tako Mišel Uelbek zahvata jednu, u dugom nizu aktuelnih tema, kao što su: savremene tehnologije, svetska kriza, Francuska u predizbornom vrtlogu, Evropa, trgovinski rat između Amerike i Kine, politika i mediji, migranti, religija, sekte, ideologija, otuđenost, pomodarstvo čak i u načinu ishrane, karijerizam, nezaposlenost, sindikati.
Roman i jeste u jednom sloju uzbudljiv politički triler.
Video pretnje se šire svetom, a neke i ostvaruju. Francusku nikada nije štedeo.
Razlika između „antologijskih bumera, tvoraca i lidera industrije po optimizmu i smelosti“ i današnje, njihove generacije, njegovim junacima izgleda toliko velika da se čini neverovatnim da ih „deli samo jedan naraštaj“.
Spas svakako nije ni u jednoj ideologiji, smatra Pol, koji zbog toga ne troši mentalni potencijal na diskusije o toj temi.
„Konfiguracija sveta upravo se menja” ali i konfiguracija pojedičanih ljudskih života. Kako to ide, precizno, toliko da zaboli, objašnjava autor. Podseća nas kako svet grabe nezajažljivi ali ubedljivi prevaranti. Oni su tu oko vas na poslu, u ulici, medijima.
Mišel Uelbek je za svog junaka i čitaoce pronašao genijalne primere, recimo list Veštičarenje i članak o la viki, „religiji radosti koja potiče iz našeg srodstva s prirodom”, ili o savetima šta da činite kad imate finansijske neprilike: „Obucite se u zeleno, a onda sedite, umirite se i počnite da udarate u doboš…”
Zamišljate li sebe praznih džepova kako zeleni od glave do pete udarate u bubanj?
Čitav taj veliki svet prelama se kroz sudbinu glavnog junaka koji je više od vladinog službenika, odan prijatelj ministru u čijoj je službi.
Mišel Uelbek i osetljivost
Ali tek u malom svetu koji ga okružuje, u teškom porodičnom trenutku, doći će do punog izražaja njegova prava ljudska dimenzija, posvećenost, pa i za Uelbekovog junaka, iznenađujuća osetljivost.
Otac doživljava moždani udar i polako upoznajemo čitavu porodicu koja se okuplja u bolnici: Madlen, mirnu i odanu očevu životnu saputnicu iz poznih dana, Polovu požrtvovanu sestru Sesil i njenog supruga, gotovo bezličnog najmlađeg brata Orelijena i njegovu ženu Indi, najupečatliviji lik u porodičnoj galeriji, heroinu naopakog sveta. Sigurno svako od vas ima neku Indi među rođacima. Ona je od one vrste koja ništa ne zna, a smatra da sve najbolje zna.
Između ostalog procenila je da su njen suprug i ona, naravno njenom zaslugom, najbolji deo porodice i da zbog toga imaju pravo na veći deo nasledstva. Dobro za zaplet.
Eto „lošeg momka” u ženskom liku. Mišel Uelbek voli da kaže da se kod njega kao u Andersenovim bajkama odmah zna ko su dobri, a ko loši momci. Ovde ih ima malo ali nije izneverio sebe već teži, kaže, krajnjem dostignuću „da ih više uopšte nema“. Ovaj roman je njegovo veliko dostignuće u svakom smislu. Oni koji ga osporavaju naći će već nešto. Ali provokativnost mu niko ne poriče. Zato ga čitaju milioni, zato ga piratizuju.
Zato je tema oko koje se polemiše u književnim krugovima i u pariskim bistroima.
Kažu: „Samo pomenite Uelbeka i eto debate“.
Samo čitajte Uelbeka! Nećete pogrešiti.
Izvor: RTS / Vesna Jovanović
Foto: YouTube printscreen
