„Das ist Walter“, prvi album benda Zabranjeno Pušenje, izašalo je pre 40 godina na današnji dan, 10. aprila 1984. godine.
Pamtimo to kao da je bilo danas, gledao sam rahmetli Treći kanal na kom je jedan osrednji beogradski reditelj sa neuspešnim bendom iz osamdesetih držao slovo i prozivao bendove iz Sarajeva, među kojima i Zabreanjeno Pušenje. Podrugljivo je izgovarao kako to osamdesetih niko nije slušao i kako je to njemu oduvek bilo kao – „To ti je kad Bosanac shavati šta je pank“.
Hteo je da vređa, ali nije shvatao da to ne mora nužno da bude uvreda. Zabranjeno Pušenje, kao i ostalih tih nekoliko bendova i projekata iz New Primitives pokreta je prevelo pank i new wave na narodski jezik i narodsku zaje*anciju, tako da svima bude jasno protiv čega se mladi narodi i narodnosti bivše Juge bune. Nije baš svako mogao, a ni želeo da shvati što baš „krokodili dolaze“ , i što se nosi „plastično odelo“, ali vrlo jasno i očigledno je što neko nije želeo da bude Švabo u dotiranom filmu.
Zabranjeno Pušenje je kultni bend iz Sarajeva koji je svojm humorom i pogledom na svet uspeo da spoji narodske, ulične fore sa urbanim, new wave zvukom koji je postojao sve popularniji širom sveta. Iz njihovih tekstova su izvirivale gradske urbane legende i doskočice, kao i ode o malim ljudima koje su Sarajlije poznavale iz kafana, dok su iz njihovih pojačala izlazile melodije, rifovi i pasaži na klavijaturama koji su bili bliže sastavima poput Gangs Of Four ili The Stranglers.
Zabranjeno Pušenje i „Das ist Walter“ 40 godina kasnije
„Das ist Walter“ je objavljen 10. aprila 1984. godine u izdanju diskografske kuće Jugoton. Naziv je dobio po filmu Valter brani Sarajevo, te je uvodna pesma na albumu muzika iz istoimenog filma. Početni tiraž albuma je bio 3.000 komada, a na kraju je prodan u 100.000 kopija (prvobitni tiraž premašen 33 puta).
U samom imenu se krije oda Sarajevu, kao i u samom filmu i dijalogu koji je semplovan u intru albume, jer Valter je bio Bata Živojinović u popularnom partizanskom filmu, ali u prenesenom značenju i sam grad koji je prkosio neprijatelju u Drugom svetskom ratu.
Postava koja je snimila demo snimke bila je – frontmen i vokal dr Nele Karajlić, ritam gitarista i glavni tekstopisac Sejo Sekson, glavni gitarista Mujo Snažni, basista Samir Ćeramida, bubnjar Zenit Đozić, klavijaturista Seid Karajlić i saksofonista Ogi Gajić.
Ipak, kako će to kasnije u jednom intervju reći Sejo Sekson jedna od glavnih osoba za uspeh grupe bio je ni manje ni više nego Milić Vukašinović.
Afirmisani sarajevski muzičar u to vreme je nastupao u svom bendu Vatreni poljubac koji je već iskusio meru slave kao bivši. bubnjar Bijelog dugmeta tokom 1970-ih. Dali su mu svoje demo snimke na svirci. Sviđajući mu se ono što je video i čuo, Vukašinović ih je povezao sa svojim prijateljom i bivšim članom grupe Čičak s kraja šezdesetih godina, Mahmutom „Pašom“ Ferovićem, koji je sada imao skromni studio za snimanje u sopstvenoj kući u kojoj je radio kao producent.
„Da nije bilo Paše Ferovića i Miće Vukašinovića, te 1984. ovaj bi se bend definitivno ugasio a da nikada ne bi ništa napravio. Naime, bila je to kritična četvrta godina naše karijere, kada te već kod kuće počinju pitati dokle ćeš tako, pa se i sam zapitaš ima li tvoje tamburanje ikakvoga smisla, a kad počneš konobariti i tražiti posao na benzinskoj, to znači da je sa Zabranjenim pušenjem gotovo. Da nije bilo Paše i Miće, završili bismo kao toliki drugi anonimusi u istoriji rokenrola“, rekao je Sejo.
Druga bitna osoba iz sveta muzike zaslužna za snimanje albuma bio je i Goran Bregović ali ne zbog saveta, ili hvaljenja momaka, več zbog toga što se na njegovom magnetofonu snimao album.
„U pola snimanja, Goran Bregović je došao u studio da uzme svoj magnetofon, pa kada bi mi skontali da pola Pašinog studija pripada nekom drugom, od nekoga je posuđeno. Srećom, Bregović tada nije odneo svoj magnetofon, pa njemu možemo zahvaliti što smo ikada snimili prvi album. Na njegovih osam kanala snimao je bend od šest ljudi. Ko se razume u ovaj posao zna koliko je to teško“ ispričao je gitarista Pušenja.
Ulazeći u studio na snimanje albuma, Zabranjeno Pušenje je izvršilo neke kadrovske promene u odnosu na postavu koja je snimila demo snimke šest meseci ranije. Bend je dobio novu ritam sekciju gde su Munja Mitić i Šeki Gejton postali novi basista i bubnjar.
Nele Karajlić je posle pričao kako je snimanje bilo jako stresno:
„Kombinacija nas i Paše Ferovića je bila kao jedna duga anegdota. Mogao bih bukvalno da napišem knjigu o tih 7 meseci. Samo jedna od mnogih stvari koje smo morali da prevaziđemo je, na primer, da se naš tipičan radni dan u to vreme sastojao od toga da sedam članova benda ustaju ujutru, a zatim se oko 10 ujutro dele u grupe koje su išle od jedne kafane do druge po gradu, tražeći Pašu Ferovića koji je cijelu prethodnu noć proveo pijući na jednom od ovih mesta“ ispričao je Nele i naglasio da su se svi u bendu Zabranjeno pušenje za vreme snimanja razboleli od bolesti koje se kreću od ciroze jetre do upale pluća.
Album „Das ist Walter“ ostao je jedan od najupečatljivijih debija ex Jugoslovenskog roka. Počev od brzih pankerskih pesama „Anarhija all over Baščaršija“ i „Neću da budem Švabo“ koje su jahale na buntovnom duhu ranih osamdesetih, preko new wave obojenih pesmama koje su se vozile na masnim bas deonicama „Kino prvi maj“ i „Šeki s on the road again“, do obrade Džonija Keša i verovatno najvećeg hita ovog albuma, „Zenica Blues“.
Na njemu je, kao svojevremeno Keš u pesmi F“olsome prison blues“, Karajlić otpevao a Sekson napisao crnohumornu pesmu o tipu koji je ubio čoveka, švalera svoje žene, ali se i ne kaje mnogo jer će se on i zatvora vratiti dok Hakija nikad neće sa Bara, iliti groblja.
Album im je otvorio vrata slave, koja su u koncertima i nastupima kasnije malo i zatvorili, zbog čuvene fore „Crko Maršal“ koju je Nele izgovorio prilikom kvara pojačala, a neki su to povezali naravno sa Titom. Ipak, sjajnu formu i ideje koje su imali, sistem nije mogao da zaustavi, pa smo nakon dobrog debi albuma dobili još veči i bolji“ Dok čekaš sabah sa šejtanom“ ali i prve sezone serije „Top liste Nadrealista“.
Izvor: City Magazin / Miloš Dašić
Foto: YouTube printscreen
