23. januar 2024.
Zvanično se navodi da Lenjinov oporavak napreduje povoljno. Nezvanično se priča da je mrtav već nekoliko nedelja. Pošto niko ne može da vidi premijera ruske sovjetske vlade, živog ili mrtvog, i pošto je cenzura štampe toliko stroga da ne postoji mogućnost da procuri preko zvaničnih kanala, svet će morati da sačeka zadovoljstvo štedljivih boljševika. U međuvremenu, između činjenica i verovatnoće, još uvek postoje spekulacije o tome ko će naslediti Lenjina. Najnovija teorija je da će se, kada se objavi njegova smrt, srušiti čitavo tkivo i vlada ruskih komunista. U ovoj tvrdnji nema ni trunke istine, jer je tokom proteklih nekoliko meseci Lenjin prestao da ima bilo kakve političke posledice. Kaminjev, slab i umeren, postavljen je u cipele velikog; ali ove cipele su tako velike i jake da Kaminjev mora da ide kuda ga vode. Ljudi koji zaista vladaju Rusijom (Rikov, Zinovjev, Staljin i njihovi prijatelji), pre nekog vremena prestali su da se plaše Lenjina i svoju politiku su usmerili preko takvih ličnosti kao što su Kaminjev, Čičerin i Kalinjin.
“Lenjin je pokušavao da stvori novi tip ljudskog bića, savršenu sovjetsku osobu – homo sovjetikus – koji će se osloboditi ropstva i eksploatacije. Nevolja je u tome što ljudi često imaju razočaravajuću želju da ne budu usavršeni. Prvo ih treba maltretirati i prisiljavati i na kraju terorisati. Dakle, to je Lenjin uradio. Bio je to ogroman eksperiment. Obim njegovih ambicija bio je monumentalan. Ali to je ono što razmere njegovog neuspeha čini toliko katastrofalnim”, naveo je Viktor Sebestjen.
Vladimir Putin je 2017. u Moskvi otkrio spomenik žrtvama političkih represija prema sopstvenom narodu. On nije imenovao i osramotio Staljina ili Lenjina tokom svog govora na toj ceremoniji, ali je važno da je došlo do priznanja i razgovora o tome da su političke čistke postojale.
“To je bio prvi veliki spomenik sa velikim državnim otkrivanjem. Ali ne znam kako to možete da uradite, a da ne pomenete ljude koji su izvršili represije i da objasnite kako se to dogodilo prema sopstvenom narodu. Ipak, važna je činjenica da su Rusi spomenik uopšte postavili. Bilo bi bezobrazno to odbaciti. Ljudi u Ruisiji već neko vreme pritiskaju da se tako nešto dogodi, a iako to možda ne ide tako daleko i snažno koliko bi neko želeo, barem se nešto desilo. Spomenik je bio pažljivo kreiran i pažljivo izrađen, ali činjenica da takav spomenik postoji, danas je dobar korak za rusko društvo”, rekao je Viktor Sebestjen.
Lenjinova prerana smrt je do danas ostala nepoznanica, pa ne postoji tačan uzrok njegove smrti. Veruje se da je umro od posledica stresa, naslednih faktora, a možda čak i od trovanja, tvrde pojedini istoričari, pokušavajući da opovrgnu time još veću teoriju da je komunistički lider umro od posledica ranjavanja ili možda čak od seksualno prenosive bolesti. Kako god bilo, svojim postojanjem je učinio da i danas pričamo o njemu.
U trenutku smrti za jedne je bio simbol borbe obespravljenih za pravedniji svet, za druge, bio je oličenje svega najgoreg, inkarnacija zla. Zvanično, smrt i prethodno nemoć, nastupila je kao posledica atentata avgusta 1918, kada je pogođen u glavu. Po drugima, ludilo i smrt bili su posledica sifilisa.
Čovek koji je preobrazio svet, u trenutku smrti imao je svega 53 godine.
Telo Vladimira Iljiča Lenjina, nakon smrti je balsamovano i nalazi se u njegovom mauzoleju na Crvenom trgu u Moskvi.
