31. januar 2024.
Zimske olimpijske igre u Sarajevu otvorene su pre 40 godina, 8. februara 1984. godine. Predstavljale su vrhunac uspeha Jugoslavije, kao prve zimske igre organizovane u Istočnoj Evropi, na govornom području slovenskih jezika, u nekoj socijalističkoj zemlji, a od Sarajeva su napravile svetski poznat grad.
XIV Zimske olimpijske igre u Sarajevu održane su na vrhuncu Hladnog rata, pošto su Amerikanci bojkovotavli Olimpijadu u Moskvi, a Sovjetima nije padalo na pamet da učestvuju na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu. Gradovi protivkandidati su bili japanski Saporo i švedski Geteborg. Presudio je tadašnji predsednik Međunarodnog olimpijskog komieta, Huan Antonio Samaran, koji je smatrao da bi Jugoslavija kao zemlja liberalnog socijalizma na neki način mogla da pomiri blokovski podeljen svet.
Kao bomba je odjeknula vest da će Jugoslavija biti organizator tako velike manifestacije. Slovenci kao alpska republika Jugoslavije pomalo su bili ljuti što se kod njih ne održavaju Zimske olimpijske igre. Međutim, odluka na državnom vrhu je bila jako mudra. Josip Broz Tito je preminuo četiri godine ranije i polako je padao u zaborav, počeo je da se javlja nacionalizam širom Jugoslavije, a baš u Sarajevu se sudilo političkim disidentima među kojima je bio kasniji muslimanski lider Alija Izetbegović. I upravo je Olimpijada bilo nešto što bi moglo da mobiliše čitavu naciju u pozitivnom smeru. Barem se tako mislilo.
Odluku da se Sarajevo kandiduje donelo je najviše rukovodstvo na tajnom sastanku u Prištini. Sarajevo je bilo idealno kao multietnički grad koji je na najbolji način oslikavao duh jugoslovenstva, a prirodni potencijal je ispunjavao sve što je neophodno. Sarajevo je imalo dobre klimatske uslove za sneg i sva takmičarska borilišta na udaljenosti do 30 km od grada. Sneg je pao noć pred otvaranje, u poslednji tren ili u pravi čas. Sportisti su se nadmetali pod motom: Citius, Altius, Fortius – Brže, više, snažnije. A maskotu Vučka je dizajnirao slovenski slikar Jože Tobec iz Kranja.
Za samo nekoliko godina pre Olimpijade, grad Sarajevo, Skenderija, Zetra, Koševo, Trebević, Igman, Jahorina i Bjelašnica su iz korena izmenili svoj izgled. Sarajevo je dobilo novu kanalizaciju, gasovod, bulevare, nove hotele, žičare i kompletnu infrastrukuru. Sa današnje tačke gledište ulođeno je oko 140 miliona dolara.
Ceremoniju otvaranja u direktnom prenosu je gledalo oko 2 milijarde ljudi. Jugoslovenska iskustva sa Danom mladosti (Titov rođendan) dobro su došla za sjajnu organizaciju sleta na prepunom Koševu. Iako smo se tih 80-tih godina tek upoznavali sa nekim olimpijskim sportovima, prodato je 250.000 ulaznica, a sam čin otvaranja igara obeležile su naša klizačica Sandra Dubravčić koja je zapalila olimpijski plamen i skijaš Jure Franko od kojeg se najviše očekivala medalja.
“Nakon toliko godina i brojnih Olimpijada, mogu reći da je zapravo u Sarajevu bila istaknuta ljudskost, ona ljudska komponenta. Nema toliko srca i toliko otvorenosti koliko je bilo u Sarajevu“, rekla je nedavno Sanda Dubravčić, a Jure Franko se prisetio radosti kada je dobio videorekorder: “Oni su nama tada obećali kao nagradu videorekorder od Hitačija. I razmišljao sam, ako vozim vrlo dobro u drugoj vožnji, dobiću videorekorder!’
Olimpijski plamen je u januaru 1984. godine stigao iz Grčke i prodefilovao kroz čitavu Jugoslaviju. Na Olimpijadi u Sarajevu Jure Franko je osvojio prvu i jedinu medalju za Jugoslaviju na Zimskim olimpijskim igrama. Očekivalo se da će drugu medalju osvojiti skakač Primož Ulaga, ali je na skakaonici završio bez medalje. Skija mu je nesrećno poskočila na skakaonici i sa 99 metara završio je takmičenje bez medalje. Jure Franko je nastupao u veleslalomu na Bjelašnici. Prva trka nije bila sjajna, ali u drugoj je bio najbrži, što mu je donelo srebrnu medalju i poklon videorekorder od sponzora, kao tadašnje ozbiljno čudo tehnike. Slavilo je celo Sarajevo i pevalo se “Volimo Jureka, više od bureka”.
Sarajevo i Sarajlije su ugostili 1300 takmičara iz 49 država, kao i hiljade gledalaca koji su danima prepričavali domaćinsku atmosferu. Sarajlije su bukvalno čašćavali goste u svojim domovima, kafanama. Olimpijadu je pratilo čak 4500 novinara, a među holivudskim zvezdama bio je prisutan Kirk Daglas. Ostala je anegdota kako je u nekoj ćevabdžinici Daglasu naplaćena porcija ćevapa 440 dolara. Naravno, već sutra je kafana zatvorena, a gazdu su Sarajlije bukvalno htele da linčuju.
Sve republike Jugoslavije su imale svoju kafanu u Sarajevu, sa tradicionalnom kuhinjom, kako bi se promovisao turizam svih regija SFRJ. Bila je to neponovljiva godina za sve Jugoslovene. Sarajevska zima 1984. je upisana zlatnim slovima u istoriju Jugoslavije i olimpijskih igara. Ali, nakon samo 8 godina, sve se promenilo u ratnom plamenu.
Danas sportska borilišta izgledaju sablasno sa tragovima ratnih stradanja. Razrušena bob-staza je svojevrsna turistička atrakcija. Skakaonice na Igmanu takođe čekaju bolje dane. Ali, male su šanse da će ova sportska borilišta ikada biti obnovljena, kao što je malo verovatno da će bilo koja od novonastalih država, iz raspada SFRJ, u budućnosti organizovati jedan ovako veliki sportski događaj.
