Ideja o postavljanju ruskog antisatelitskog nuklearnog oružja nije nova, već seže još u 1960-te, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Bledin Boven (Bleddyn Bowen), profesor Univerziteta u Lesteru povodom izjave američkog kongresmena Majka Tarnera (Mike Turner) da Rusija razvija takvo oružje.
“To je stara ideja u novom ruhu. Možete da detonirate nuklearne bombe u svemiru bez njihovog postavljanja u svemir. To je strateški prilično besmisleno raditi jer se gubi mnogo novca. To Rusiji ništa ne bi pomoglo u ratu u Ukrajini”, ističe Boven.
Po njegovim rečima, u slučaju upotrebe antisatelitskog nuklearnog oružja, štetu bi pretrpela i zemlja koja je povukla taj potez.
“To nije moguće uraditi precizno, pogotovo ne nuklearnim oružjem, a da ne naškodi sopstvenoj svemirskoj infrastrukturi. Važno je napomenuti da bi Rusija time ugrozila i oštetila svemirsku infrastrukturu mnogih zemalja, uključujući i na Globalnom jugu”, navodi Boven.
Profesor Boven je autor knjige “Prvobitni greh” (The Original Sin), a dao je intervju Draganu Štavljaninu za Radio Slobodna Evropa, koji prenosimo u nastavku teksta:
Stara ideja u novom ruhu
RSE: Šef Obaveštajne komisije Predstavničkog doma američkog Kongresa Majk Tarner zatražio je prošle sedmice od Bajdenove administracije da skine oznaku tajnosti sa informacija o onome što je nazvao ozbiljnom pretnjom po nacionalnu bezbednost.
Iako Tarner nije dao više detalja, mediji su kasnije objavili, pozivajući se na neimenovane izvore, da se radi o potencijalnom ruskom raspoređivanju svemirskog nuklearnog antisatelitskog oružja. Kremlj je tu tvrdnju odbacio kao “zlonamernu izmišljotinu”. Šta je u pozadini ovih vesti i u kojoj meri je realno da Rusija planira takvu akciju?
Boven: Pa, ne znam šta se krije iza toga, jer ne znamo šta je kongresmen iz Ohaja zapravo video i na šta misli, zato što je njegova izjava pomalo zagonetna i bez detalja. Ona se može odnositi na više stvari, ali ni u jednom slučaju nije reč o novim tehnološkim mogućnostima.
U stvari, to su veoma stare tehnologije. Dakle, činjenica da Rusija poseduje takve sposobnosti prilično je poznata u stručnoj javnosti. Nuklearno protivsatelitsko oružje je među najstarijim vrstama takvog oružja u svemiru. Amerikanci su svoju prvu verziju učinili operativnom 1959. godine.
Rusi su u stanju da unište satelite nuklearnim oružjem otkako su ga testirali, jer nuklearno oružje obično mora da prođe kroz svemir da bi pogodilo svoju metu na Zemlji.
Sve što treba da uradite je da detonirate tu raketu i bombu na njoj u svemiru dok putuje kroz njega. Dakle, to je veoma jednostavan protivsatelitski sistem, a Rusi poseduju te kapacitete već mnogo godina.
Sada, novo bi bilo da se oružje instalira u orbiti, ali to nije novi koncept i mogućnost. To, takođe, ne bi omogućilo nedostižne prednosti. Sovjetski Savez je istraživao ove koncepte 1960-ih i 1970-ih i želelo je da koristi nuklearno oružje stacionirano u svemiru za bombardovanje ciljeva na Zemlji tako što će sateliti leteti oko planete sa bombama na njima.
Ovo je bio prilično besmislen i skup sistem naoružanja jer su rakete koje imate na zemlji ili u podmornicama mnogo bolje i jeftinije nego stacionirane u svemiru, gde su ranjive kao i drugi sateliti.
Ti nedostaci nisu novi. Sateliti su veoma ranjivi zbog efekata nuklearnog, ali i nenuklearnog oružja, kao što su eksplozivi, geleri ili elektronsko ratovanje.
Rusija je pokazala sposobnosti i u ovim oblastima, kao i Sovjetski Savez pre nje. Dakle, ne vidim nikakve dokaze o novim kapacitetima i naoružanju što bi opravdalo uzbunu na koju sada upozorava američki Kongres.
Antisatelitsko nuklearno oružje ne bi pomoglo Rusiji u Ukrajini
RSE: Dakle, nema nikakvog smisla da se u svemiru stacionira nuklearno oružje?
Boven: Da. Dakle, možete da detonirate nuklearne bombe u svemiru bez njihovog postavljanja u svemir. To je strateški prilično besmisleno raditi jer gubite mnogo novca. To Rusiji ništa ne bi pomoglo u ratu u Ukrajini.
Kao što sam rekao, i sami sateliti bi bili jednako ranjivi na akcije protivsatelitskim oružjem drugih zemalja, kao što su sajber, elektronski rat ili ometanje radio talasa i slično. Dakle, to su veoma stari koncepti. Bela kuća, čiji je portparol govorio o tome, nagoveštava da je to oružje možda u razvoju.
Zemlje poput Rusije, Kine i Sjedinjenih Država uvek razvijaju mnogo različitih koncepata i ideja o naoružanju, tako da ko zna na koju vrstu tehnološkog sistema bi mogli da misle i na kom je stepenu razvoja. Međutim, ako je reč o detoniranju nuklearnih bombi u svemiru, to nije nova ideja, već može biti samo moderna verzija mogućeg starog sistema.
Treba imati na umu i njegovu političku stranu jer bi detonacija nuklearne bombe u svemiru učinila Rusiju potpunom parijom u međunarodnom sistemu još više nego što već jeste.
Mnogo vrednih meta u svemiru
RSE: Ali govoreći u čisto vojnim terminima, da li strateški ima smisla detonirati nuklearno oružje u svemiru?
Boven: Da, postoje mnoge mete koje vredi pogoditi u svemiru. U poslednjih 70 godina postavlja mnoštvo satelita od čijih usluga sve više zavisi vojna moć i ekonomska infrastruktura.
Stoga su sateliti potencijalno vredne mete u ratu i za planiranje rata, pa smo zajedno kao vrsta učinili zemljino okruženje bogato metama tako da možete da koristite nuklearne bombe za stvaranje masivnih rupa u velikim konstelacijama, zatim za obaranje određene vrste satelita na određenim visinama i područjima.
Svi ti sateliti utiču na globalni ekonomski sistem, ali i na vojno komandnu kontrolu, uključujući i delovanje izviđačkih i obaveštajno-špijunskih satelita.
No, da bi se oborili svi važni sateliti neophodno je upotrebiti ogromnu količinu oružja, ali većina armija je u osnovi prihvatila da to ne vredi raditi nuklearnim oružjem, jer ako se pređe taj prag povećava se verovatnoća potpunog nuklearnog sukoba na Zemlji. U tom trenutku svi bimo imali mnogo veće probleme od brige o mašinama u svemiru.
Rusija testirala kinetičko oružje
RSE: Ali, da li se sateliti mogu oboriti konvencionalnom oružjem, ili je nuklearno najefikasnije?
Boven: Dakle, Rusija je već dokazala sposobnost da omete, uznemirava ili čak uništi satelite i njihovo funkcionisanje sa nenuklearnim kapacitetima. Dakle, to se može činiti još ciljanije u poređenju sa nuklearnim oružjem.
Rusija je testirala kinetičko sredstvo za ubijanje 2021. godine, koje je postavljeno na raketu koja se lansira u svemir. Taj projektil se potom zabija u ciljani satelit i uništava ga kinetičkim udarom.
Time se stvara mnoštvo krhotina, od mnogih delova satelita i pomenutog projektila, koje se rašire poput oblaka kroz različite delove niske Zemljine orbite, što izaziva neselektivnu pretnju po druge satelite u vlasništvu drugih zemalja i kompanija. Međutim, posledice nisu tako drastične kao u slučaju upotrebe nuklearnog oružja.
Mogu se koristiti i laseri za zaslepljivanje optike špijunskog satelita na isti način na koji bi neki ljudi koristili lasere da zaslepe druge osobe. To se može učiniti pomoću kamera na špijunskom satelitu uz korišćenje lasera postavljenih na Zemlji. Takođe, moguće je ometati radio komunikacije na satelitima i generalno koristiti metode elektronskog ratovanja.
Lasersko oružje
RSE: U kojoj meri su laseri razvijeni kao oružje u ovoj fazi?
Boven: Teško je to reći. Izvan nuklearnog oružja i ovih kinetičkih projektila, veoma je teško pratiti širenje i razvoj laserskog i drugog oružja jer je mnogo manje, lakše ga je sakriti i mnogo je sofisticiranije prilikom testiranja.
Videli smo primere ne samo iz Rusije, već i Kine, a Sjedinjene Države su se takođe oglasile da poseduju kapacitete za antisatelitsko elektronsko ratovanje, odnosno jedinice svemirskih snaga čiji je zadatak da ometaju neprijateljske satellite u ratnim vremenima.
Dakle, postoje kapaciteti za ovakav tip ratovanja, ali je teško reći u kom obimu, mislim na lasersko oružje, ometanje, sajber operacije, uključujući i napade na kompjuterske sisteme koji kontrolišu satelite, tako da postoje prednosti i nedostaci svakog od ovih oružja, ali i mnogo drugi načini da se ugrozi normalno funkcionisanje satelita bez pribegavanja nuklearnom oružju.
I Rusija bi pretrpela štetu ako gađa tuđe satelite
RSE: Dakle, ako neka zemlja upotrebi nuklearno ili konvencionalno oružje za obaranje satelita, to bi se negativno odrazilo po nju, u ovom slučaju Rusiju.
Boven: Da, Rusija bi pretrpela mnogo posledica u smislu gubitka delova sopstvene svemirske infrastrukture, jer se i ona kao i mnoge druge sile oslanja na satelite za vojne i civilne usluge širom svog prostranstva.
Njeno društvo zavisi od satelitskih komunikacija uključujući satelitsku televiziju i radio da bi održavala nacionalnu koheziju. Vojsci su potrebne satelitske komunikacije za unutrašnju komandu, kontrolu, koordinaciju i logistiku, tako da bi Rusija pretrpela znatne posledice.
RSE: To znači da nije moguće, recimo, da Rusija gađa deo satelitskog sistema koji bi samo naneo štetu Sjedinjenim Državama, a da istovremeno ona ostane netaknuta.
Boven: Ne, to nije moguće uraditi precizno, pogotovo ne nuklearnim oružjem, a da ne naškodi sopstvenoj svemirskoj infrastrukturi. Važno je napomenuti da bi Rusija time ugrozila i oštetila svemirsku infrastrukturu mnogih zemalja, uključujući i na Globalnom jugu, odnosno u razvoju. Treba imati u vidu da mnoge od njih nisu neprijateljski nastrojene prema Rusiji nakon izbijanja rata u Ukrajini.
Međutim, eventualni ruski napad na satelitsku infrastrukturu bi umanjio dobru volju koja i dalje postoji prema Moskvi jer je ona i dalje veoma koristan i aktivan partner za mnoge zemlje u razvoju ili na Globalnom jugu, zbog njene tehnološke ekspertize u svemiru.
Ako bi Rusija ugrozila upotrebu svemira od strane ovih zemalja, onda bi se smanjila ta dobra volja koju imaju prema Moskvi a pojačalo neprijateljsko držanje u međunarodnoj sferi.
Ratovi Zvezda iz 1980-ih
RSE: Ta šteta bi takođe mogla da se napravi i upotrebom konvencionalnog naoružanja, ali u manjoj meri?
Boven: Da, u manjoj meri. Sve što stvara oblak fizičkih krhotina kao što je upotreba kinetičkog oružja, može izazvati mnogo problema, ali ne u istoj meri kao nuklearna detonacija.
RSE: Da li je to jedan od razloga što se odustalo od “Ratova Zvezda” 1980-ih koji je pokrenuo tadašnji američki predsednik Ronald Regan? Međutim, Sovjetski Savez to nije mogao da prati iz finansijskih razloga. Da li je ulogu u takvoj odluci igrao i ovaj tehnološki momenat o kome govorimo?
Boven: Pa, “Ratovi Zvezda” su zanimljiva priča. To nikada nije bio uverljiv način da se porazi sovjetski nuklearni arsenal. Sjedinjene Države su preterano insistirale na važnosti “Ratova Zvezda”, a Sovjetski Savez im je pridavao još veći značaj.
Međutim, tada nije bilo šansi, a čak ni danas ne postoji dovoljno mogućnosti da presretnete sve nuklearne rakete u velikoj razmeni, posebno između Rusije i Sjedinjenih Država.
To je istovremeno bio i skup program. Međutim, ometanje radio signala, sajber operacije ili korišćenje lasera za zaslepljivanje su mnogo jeftinije metode. Njihov nedostatak je, pak, u tome što se ne dobijaju željeni efekti u poređenju sa fizičkim uništavanjem satelita kinetičkim projektilom ili nuklearnom bombom.
Ali, troškovi su bitan razlog zašto ovo oružje nije masovno raspoređeno. Takođe, većina ovih zemalja koje bi mogle da razviju antisatelitsko oružje poseduju i nuklearno oružje.
A ako bi se uključili u mnogo protivsatelitskih ratova, na taj način bi uništili važne sisteme drugih država koje poseduju nuklearno oružje. Uvek postoji veliki rizik od eskalacije sukoba nuklearnim oružjem ako se odlučite na takav potez.
Zato sve zemlje koje poseduju ovakvo oružje veruju u njegovu moć odvraćanja zato što nema dovoljno podsticaja da neka zemlja pokuša da uništi svaki pojedinačni satelit koji neprijatelj poseduje. Ako to pokuša, onda će se verovatno naći u nuklearnom ratu, a u tom trenutku ta svemirska dimenzija ubrzo će izgubiti važnost.
Indija testirala kinetičko oružje
RSE: Osim Sjedinjenih Država, Kine i Rusije, ko još, tehnički gledano, ima mogućnosti da ošteti satelitsku infrastrukturu upotrebom ovog oružja?
Boven: Indija je uspešno izvela kinetičko testiranje antisatelitskog oružja 2019. Dakle, ona je u stanju da pogodi raketom satelit u niskoj orbiti. I, uopšte, elektronsko ratovanje je veoma rasprostranjeno tako da je to veoma teško pratiti.
Dakle, može se očekivati da većina zemalja NATO-a ima neke od tih kapaciteta. Mnoge zemlje širom sveta koriste ometanje radio komunikacija.
Kuba i Iran imaju dugu istoriju ometanja TV i radio kanala preko satelita koje ne žele da se emituju na njihovoj teritoriji.
Dakle, neke tehnologije na nižem nivou su veoma rasprostranjene, ali ih je mnogo teže pratiti.
Međutim, samo nekoliko država ima sposobnost nuklearne detonacije na velikim visinama i da pogode raketom satelit u svemiru.
RSE: Kada je reč o Severnoj Koreji?
Boven: Ima potencijal da upotrebi nuklearno oružje. Ona bi pretrpela manje direktnih posledica ako bi detonirala nuklearnu bombu u svemiru, jer joj svemirska infrastruktura zaista nije potrebna za ono što radi.
Koliko se poštuje međunarodno svemirsko pravo?
RSE: Postoje neki propisi koji regulišu upotrebu tehnologije i oružja u svemiru. Međutim, u slučaju rata, teško da bi neko to poštovao. Tako da mnogi smatraju da se može govoriti o “svemirskoj džungli”.
Boven: Pa, postoji međunarodno svemirsko pravo i Rusija je potpisnica tog sporazuma. U četvrtom članu tog ugovora se navodi da potpisnicama nije dozvoljeno da postavljaju u svemir oružje za masovno uništenje. To znači ni nuklearno.
Dakle, ako bi Rusija rasporedila nuklearno oružje u svemiru, to bi verovatno predstavljalo kršenje Sporazuma o svemiru.
To bi bila važna politička i pravna linija koju bi Rusija prešla što bi imalo posledice.
Bilo bi interesantno videti reakciju Kine na tako nešto jer ona ne želi da vidi narušen ni osnovni okvir Sporazuma o svemiru.
Dakle, tu bi bilo problema. Ali u pogledu drugih vojnih akcija u svemiru, nema mnogo strogih propisa. To se više odnosi na zakone o oružanom sukobu i sve ono što vojne snage koje donose te odluke smatraju proporcionalnim i neophodnim.
Svemir deo vojnih planova
Svemir deo vojnih planovaRSE: Uprkos ovim ranjivostima ili reakciji prema zemlji koja bi koristila pomenuto oružje u svemiru, u slučaju širenja rata iz Ukrajine na Evropu ili neke vrste trećeg svetskog rata, svemir će, po svemu sudeći, biti deo tog sukoba.
Boven: Da, svemir je bio deo vojnog planiranja i strategije ratovanja od početka svemirskog doba. Zato je i nazvano svemirsko doba jer je bilo vojno korisno, kao prostor kroz koji bi trebalo da prođe nuklearno oružje, zatim rakete koje su razvijane za njegovo lansiranje, ali i satelita.
Prvi satelitski projekti u Hladnom ratu u mnogim zemljama razvijani su u vojne svrhe, za vojnu komandu, kontrolu i špijunske satelite.
Dakle, od najranijih dana svemirskog doba, svemirska tehnologija i sateliti su bili zaista važni u vođenju rata, komandi, kontroli i prikupljanju obaveštajnih podataka.
A ta zavisnost od svemira se samo povećala za vojske širom sveta. Ta zavisnost se odnosila više na vođenje nuklearnog rata u 1960-im, 1970-im. Međutim, od 1980-ih pa nadalje, posebno u američkoj vojsci, sateliti su postali mnogo važniji na konvencionalnom bojnom polju, ali i u nuklearnim misijama.
Sa drugim vojnim snagama koje se sada modernizuju, postajući sve zavisnije od svih vrsta svemirskih sistema, kao što sada vidimo u Ukrajini, Starlink svemirski sistemi pružaju mnogo mogućnosti koje su relevantne za pojedinačne bitke, a ne samo za strateška nuklearna pitanja. Stoga zavisnost vojske od svemirskog prostora stalno raste u poslednjih 70 godina.
Bez GPS-a bi se poremetio finansijski sistem
RSE: Postoji li opasnost da se široko rasprostranjena satelitska mreža poremeti, da se prekidom komunikacije nanese ekonomska šteta nekoj zemlji i tako omogući prednost drugoj?
Takođe, da li moćne organizovane kriminalne ili terorističke grupe mogu da naprave takvu štetu?
Boven: Zato su mnoge zemlje razvile razne vrste antisatelitskih sistema naoružanja ili metode ometanja satelita koji su zaista korisni za demonstriranje vojne i ekonomske moći.
Ako bi se uklonio GPS sistem (Global Positioning System), ceo globalni finansijski sistem bi morao da pronađe i koriste drugačiji metod obeležavanja univerzalnog vremena jer se oslanja na atomske satove u GPS sistemu dajući celom finansijskom sistemu opšte dogovorene vremensku reference.
To znači da bi se bez GPS-a, ako može da se ukloni što ne bi bilo brzo i lako, poremetio globalni finansijski sistem. Ako se onemogući dovoljan broj američkih satelita, to bi u velikoj meri smanjilo njihove kapacitete za projektovanje moći.
Međutim, SAD imaju mnogo različitih satelita, tako da je neophodna velika antisatelitska kampanja. Sveukupno, postoje različite zavisnosti i ranjivosti, ali i neke mete koje svakako vredi pogoditi ako se vodi veliki rat protiv jedne ili više zemalja koje zavise od svemirskih sistema.
RSE: Ali, da li je moguće da u ovoj fazi ili u budućnosti neka moćna teroristička ili kriminalna mreža izazove šteta na svemirskoj tehnologiji?
Boven: Ako su u stanju da izazovu masivne smetnje na određenim računarskim mrežama, mogli bi da sruše neke sisteme.
Ali, tu su mnogo bitne specifičnosti jer postoje različiti kontrolni kompjuterski sistemi za različite vrste satelita. Postavlja se pitanje zašto bi pokušali da to urade, ali to nije lako učiniti.
Solarna baklja i druge prirodne pretnje
RSE: Da li to znači da mi kao ljudska vrsta, čovečanstvo postajemo toliko zavisni od svih ovih novih tehnologija na satelitima, da ćemo biti veoma ranjivi u slučaju njihovog poremećaja?
Boven: Da, biće velikih poremećaja ako izgubimo mnogo svemirskih sistema. Na primer, u slučaju solarne baklje.
To i ostale prirodne pretnje našoj kritičnoj infrastrukturi u svemiru mogu prilično da poremete funkcionisanje zato što neće postojati trenutne rezervne kopije za metereološki satellite koji pružaju mnogo podataka u tako velikom obimu i veoma brzo da se ne mogu replicirati u avionu ili meteorološkim balonima ili senzorima na zemlji, posebno u manje razvijenim delovima sveta.
Stoga bi gubitak metereoloških satelita bio zaista težak i trebalo bi vremena da se tome prilagodi.
Takođe, zamislimo da američki GPS sistem za satelitsku navigaciju pretrpi katastrofalni kvar. Međutim, postoje još tri globalna navigaciona sistema koja mogu da se koriste: ruski, Evropske Unije i kineski ekvivalenti GPS-u.
To znači da se sada povećava otpornost satelitskih komunikacija, pre svega vojnih, ali nešto teže za civilnu i komercijalnu upotrebu, jer mnoge satelitske kompanije imaju sporazume sa vladama ili su delimično finansirane od njih.
Zbog toga u bilo kojoj vrsti vanredne situacije vlade i vojske mogu da daju prioritet svom saobraćaju na preostalim satelitskim vezama koje su dostupne, za razliku od komercijalne satelitske televizije ili interneta.
Izvor: Radio Slobodna Evropa / Dragan Štavljanin
Foto: YouTube printscreen
