Član ProGlasa Gojko Božović govorio je za Deutsche Welle o tome šta očekuje od protesta 28. juna u Beogradu, o spin diktaturama, o „neproglašenom vanrednom stanju“ u Srbiji, o Bokanu kao „osveti režima prema kulturnoj zajednici“, a intervju prenosimo u celosti:
DW: Za 28. jun zakazan je novi, veliki studentski protest u Beogradu. Šta očekujete od tog protesta?
Gojko Božović: Očekujem da protest 28. juna bude manifestacija velikog narodnog nezadovoljstva. Ljudi koji su bili nezadovoljni proteklih sedam meseci su nezadovoljni i danas. Verujem da imaju još više razloga za nezadovoljstvo nego što su imali, recimo, 15. marta. Verujem da svi koji su bili 15. marta u Beogradu i dalje osećaju nezadovoljstvo društvenim i političkim okolnostima u zemlji. To nezadovoljstvo se samo pojačava situacijama kojima smo svedočili u međuvremenu i utoliko verujem da će to biti masovan protest, da će to biti miran protest i da će pokazati i nezadovoljstvo i upornost društva koje želi pozitivne društvene i političke promene.
Iako za sada nema naznaka da će Aleksandar Vučić raspisati izbore, studenti pripremaju svoju listu. Šta će biti dalja uloga ProGlasa u kontekstu borbe za raspisivanje izbora i bunta koji traje sedam meseci?
ProGlas je od početka sebe definisao kao građanski pokret za sistemske društvene promene. Dakle, ne za male promene, ne za kompromise, ne za koncesije kojima bi neko nešto dobio, a društvo izgubilo. Verujemo da te promene moraju biti korenite, jer se društvo nalazi u ozbiljnoj sistemskoj krizi. Da bi došlo do sistemskih promena, najpre je neophodna promena režima u Srbiji.
ProGlas je pre nekoliko meseci predložio program mera za „dan posle“. One podrazumevaju mere koje bi morala da primeni svaka demokratska vlada u prvih tri ili šest meseci posle promene režima. To su važne promene u nekoliko oblasti – od medija, do ekologije, od pitanja bezbednosti, do pitanja izbornog zakona. To nisu jedine mere koje je ProGlas pripremio i neke ćemo objaviti u narednim periodu.
Mislimo da kriza u ovom obliku traje sedam meseci, ali da u drugim oblicima traje godinama. U protekle dve godine imamo neproglašeno vanredno stanje, sa ciklusima kriza koje s pauzama traju. Očigledno je da je ogroman broj građana nezadovoljan, da izbori održani u međuvremenu ne odražavaju izbornu volju građana. Na izborima u Kosjeriću i Zaječaru smo mogli da svedočimo za čim je sve režim spreman da posegne – od direktne kupovine glasova, do toga da na izborima glasaju ljudi koji nisu iz tih mesta.
Mi iz ProGlasa smo u novembru 2023. godine rekli da želimo promene, da se u društvu obnove kritičko mišljenje i političke i društvene institucije, da se obnovi demokratija. Rekli smo – i od toga nismo odustali – da za sebe ne tražimo funkcije, niti se kandidujemo za političku ili bilo kakvu moć. Kada smo predložili da se formira prelazna vlada, rekli smo da njeni članovi ne treba da budu inicijatori ProGlasa, ali da oni koji bi je činili treba da prihvate obavezu da ne budu deo prve vlade posle izbora. Isto tako smo, kada su studenti pozvali na izbore i najavili studentsku listu, rekli da kao inicijatoru ProGlasa nećemo biti na toj listi.
U jednom tekstu ste podsetili da je Peru skupo platio odluku da za predsednika izabere Alberta Fudžimorija, koga ste nazvali spin diktatorom, dok mu je protvikandidat bio pisac Mario Vargas Ljosa. Da li mislite da bi Srbija na sledećim izborima mogla da se nađe pred sličnim izborom?
Naravno. U tom tekstu sam podsetio na situaciju kada je jedan budući spin diktator, čovek bez ugleda, bez biografije Alberto Fudžimori pobedio Vargasa Ljosu, najvećeg pisca modernog Perua. Peru je posle toga prošao kroz godine spin diktature, u kojima je Fudžimori sa Montesinosom, šefom državne bezbednosti razorio peruansko društvo, medije, političku scenu – sve što se događa u spin diktaturama kada postoji potpuna kontrola ekonomije, medija. I onda se ljudi, institucije, javni život i kritičko mišljenje uništavaju pomoću kampanja, intriga, tabloidnog tretiranja stvarnosti. Ljudi ne mogu da odlučuju o bilo čemu, jer su im uskraćeni slobodni izbori i informacije, a bez informacija nema slobodnih izbora.
Za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta izabran je Dragoslav Bokan, čija je biografija devedesetih godina obeležena vođenjem paravojne jedinice Beli orlovi, dok je 2021. godine Mariniku Tepić izvređao po nacionalnoj osnovi. Kako vam deluje njegovo postavljanje na takvo mesto?
Deluje mi kao osveta kulturnoj zajednici, pre svega osveta pozorišnoj zajednici, jer su obe snažno podržale studentske i građanske proteste. Pokazuje se da režim ima problem s pojedinim delovima društva, gde je gotovo cela zajednica protiv vlasti. To je sa jedne strane državni univerzitet u celini. Isto tako i studenti; oni su u političkom smislu za režim izgubljeni. Takođe i kulturna zajednica, u kojoj se, naravno, uvek mogu naći režimski pisci, reditelji, glumci. Ipak, oni su retkost čak i u sadašnjoj vlasti.
To je, dakle, odluka da se kazni kulturna zajednica. Vidimo da je Grad Beograd obustavio konkurs za podršku kulturnim manifestacijama, tradicionalne manifestacije pomerene su iz prolećnog perioda za jesenju sezonu. S neizvesnim ishodom. Jedini koji je objavio rezultate konkursa sa podršku kulturi je Pokrajinski sekretarijat za kulturu. Ti rezultati su saglasni duhu koji je imenovao Bokana za to mesto.
Kažnjeni su svi koji nisu izričito podržali sadašnji režim. To su nezavisni pozorišni festivali, kao što je, recimo, Šekspir festival ili nacionalna institucija kao što je Sterijino pozorje. To je izdavač kao što je Akademska knjiga. To je Egzit. Ovo je, dakle, kazna za jednu instituciju i verujem da se ona s tim neće pomiriti. Kulturnom zajednicom se ne može upravljati dekretima, a ako niste njen deo, utoliko pre ne možete njome da vladate dekretima.
Arhipelag, čiji ste osnivač, nedavno je proslavio 18. rođendan. Šta su dalji planovi?
Najveći broj izdavača je dugovečnu nit povezanosti visoke kulture i tržišta raskinuo. Mi smo tržišni izdavač koji se povinuje pravilima visoke kulture. Nastavljamo u tom duhu – od visoke kulture tražimo kriterijume na kojima zasnivamo programske aktivnosti, a na tržištu proveravamo svoje ideje. Među prvim knjigama koje će biti objavljene je dopunjeno izdanje priča Mihajla Pantića „Ne mogu da se setim jedne rečenice“, knjiga Florijana Bibera o autoritarizmima na Balkanu i knjiga tekstova svetski poznatih pisaca o Danilu Kišu. Postoji niz velikih svetskih pisaca koji su pisali ozbiljne tekstove, eseje, sećanja o njemu i najveći broj njih kod nas nije objavljen. Mi ćemo objaviti knjigu takvih tekstova. Sada je 90 godina od Kišovog rođenja i mi na taj način to obeležavamo.
Gojko Božović (1972) je osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag. Objavio je desetak zbirki pesama, među kojima su „Obližnja božanstva“, „Mapa“ i „Dok tonemo u mrak“ i knjige eseja, kao što je „Biografije i ožiljci. Kiš, Pekić, Tišma“. Dobitnik je priznanja „Vitez poziva“ za rad u oblasti kulture, književnosti i izdavaštva.
Izvor: Deutsche Welle / Autor: Una Sabljaković
Foto: Una Sabljaković
