“Kada posmatrate retoriku pojedinih iz vrha vlasti, imate utisak da su zapravo napravili Pokret za borbu protiv slobode govora i prava na istinitu informaciju. Razvili su celu industriju proizvodnje neistina uz pomoć osovine koju čine: režimska organizacija vlasti, pojedine medijske korporacije i institucije koje su u funkciji povećanja moći vrha vlast”, izjavio je u intervjuu za nedeljnik Vreme advokat Zdenko Tomanović, dodajući da je svrha kontinuiteta u proizvodnji straha, pretnji, vređanja i rituala ponižavanja novinara United medije i Dragana Šolaka zapravo nedozvoljena kontrola slobode govora i informisanja. On je ocenio da su izmene Krivičnog zakona zbir ograničavanja prava i sloboda građana i da mu izgledaju kao deo projekta u kom se targetira sloboda govora i izražavanja. “Na kraju će hapsiti zbog natpisa na majici – nećete kopati”, ocenio je.
Prenosimo deo intervjua koji možete pročitati u štampanom izdanju nedeljnika Vreme.
Generalno, kakav je utisak o izmenama krivičnog zakona?
Zbir ograničavanja prava i sloboda građana, nespretnih formulacija, nezgrapnih rešenja i disharmonizacija sa međunarodnim standardima.
Pažnja javnosti usmerena je na predloge da se kažnjava za objavljivanje materijala koji savetuju izvršenje krivičnog dela. Vlast kaže da to ima za cilj da zaštiti društvo od sadržaja koji bi mogli podsticati kriminalno ponašanje…
Taj predlog pre liči da je deo projekta gde se targetira sloboda govora i izražavanja.
Najpre širok je spektar materijala u kojima se može prepoznati savet sa ciljem izvršenja krivičnih dela. Od knjiga, članaka, filmova, video igrica, internet sadržaja do objava na društvenim mrežama i drugim platformama ili forumima.
Realnost pravne nekulture nam govori da tumačenje – da li nešto od toga predstavlja davanje saveta za krivično delo neće dati formalno nadležni nego nenadležni. Oni koji imaju odlučujući uticaj na rad nadležnih. Dakle, oni koji su do sada građane vrednovali kao teroriste, strane agente, državne neprijatelje, izdajnike, podstrekače na ubistva i sl.
Kreativna dela koja mogu prikazivati nasilje ili kriminal, deo narativa, edukativnog materijala i istraživačkog rada o kriminalu – sve to može zloupotrebom da se proglasi kao nedozvoljen savet, a isključivo radi ograničavanja slobode govora i umetničke slobode. Generalno suština stava političke elite je sledeće: Do sada smo bili jako tolerantni u odnosu na slobodu, a sada idemo na radikalnije mere i pokretanje krivičnih postupaka. Na kraju će hapsiti zbog natpisa na majici – Nećete kopati. Zato što će tumačiti da je natpis na majici savet za rušenje ustavnog poretka blokadom puteva.
Vi kažete da postoji projekat targetiranja slobode govora. Međutim, predsednica Skupštine kaže da opozicija poziva na građanski rat, da hoće nasilno da svrgnu vlast, pokazujući naslovne strane listova Danas i Nova?
Upravo ta retorika besa vrha države ima elemente širenja panike i straha. Vrh vlasti širi strah i paniku od revolucija, od nekih “BeoMajdana”, od krvi po ulicama da bi zapravo otvorili prostor za napad na slobodu govora. Oni vide opasnost u Srbiji od slobode govora. Pokušavaju da ubede slobodan narod da se odrekne svojih sloboda i prava. Njihova kampanja „Zbijmo sada redove da bi odbranili Srbiju“ intenzivna je da bi ubedili ljude da je opravdano da se targetiraju građani, da se razvija nesigurnost i širi autocenzura. Šire strah da će Vas neko pokupiti na aerodromu, u prodavnici, prolazu i da bi mogli da vas podvedu pod neko krivično delo. Za izazivanje panike postoji krivično delo koje glasi: Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku. Panika moze da bude iznenadno uznemirenje građana jačeg intenziteta, prouzrokovano strahom zbog iznošenja neke tvrdnje koja je lažna. Osećaj nezadovoljstva, revolta zbog navodnog uvoda u građanski rat vodi ka gubitku razuma, strahu od mogućeg napada na javnim mestima, nemogućnosti napuštanja poznatog i sigurnog okruženja, strah od gubitka kontrole posebno kod osetljivijih na stresne situacije. I upravo navedena tvrdnja predsednice Skupštine je za razmatranje od strane tuzilaštva, jer nema vlast ovlašćenja da gura građane u strah i paniku, a ni u nesigurnosti. A nesigurnost je postala deo dnevnog života ljudi, posebno strah da oni koji imaju vlast već gube kontrolu.
Šta se još ističe kao zabrinjavajuće u predlogu izmene Zakona?
Mnogo toga. Na primer, krivično delo Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje (član 143), do sada je davalo pravo građaninu da snimi razgovor koji je njemu namenjen bez obzira da li u njemu učestvuje ili ne. Recimo, razgovor u kojem mu neko preti ili u kojem mu neko iz vlasti traži koruptivni način rešavanja problema. Izmenama je zabranjena svaka vrsta snimanja razgovora, bez obzira da li se taj razgovor odnosi na vas i da li vas bezbednosno ili pravno ugrožava. Setimo se pojedinih objavljenih snimaka ili razgovora u kojima vlasti nude nameštanje tendera ili legalizaciju objekata, izgradnju puteva, prete novinarima, građanima ili postupanja novinara na tajnim zadacima u stranačkim kol centrima. Sada se zabranjuje neovlašćeno snimanje bilo kog razgovora, a onda je kažnjivo i ako takav razgovor nekom nepozvanom dostavite, recimo novinarima.
U takvim situacijama, i do sada, uvek su policija i tužilaštvo tražili da utvrde ko je neovlašćeno snimao razgovor?
Ali ste se mogli uspešno braniti da ste bez znanja sagovornika ili učesnika u razgovoru snimali razgovor jer je namenjen Vama. Bilo je često sporno da li tako snimljen razgovor može da koristi kao dokaz na sudu, ali u praksi postoje odluke sudova da mobilnim telefonom sačinjeni snimak pretnje predstavlja dokaz koji može biti korišćen u postupku iako postoje i drugačiji stavovi.
Već dugo, kontinuirano, vrh vlasti uvredljivo vrednuje ili retorikom ugrožavanja upozorava vaše klijente Dragana Šolaka i United Media kao i mnoge novinare?
Vrh države očekuje od medija da budu megafon vladajuće partije i promoteri istine koju vrh vlasti proizvodi prema svojoj potrebi. Traže da mediji budu filter između realnosti i građana te da ne narušavaju ulepšanu sliku koju montira vlast jer ste u suprotnom izdajnik najpre svoje profesije, a onda i mrzitelj države. Traže da se mediji ne bave stvarnošću i istinama niti pak realnim mogućnostima razvoja društva, već da se pusti i zasadi koren korisne laži i propagande. To je njihov koncept slobode govora i prava na informaciju. A svrha kontinuiteta u proizvodnji straha, pretnji, vređanja i tog rituala ponižavanja novinara United Medije i Dragana Šolaka je nedozvoljena kontrola slobode govora i informisanja. Nismo mi samo na terenu uvreda ili ugrožavanja. Kada posmatrate retoriku pojedinih iz vrha vlasti imate utisak da su zapravo napravili Pokret za borbu protiv slobode govora i prava na istinitu informaciju. Razvili su celu industriju proizvodnje neistina uz pomoć osovine koju čine: režimska organizacija vlasti, pojedine medijske korporacije i institucije koje su u funkciji povećanja moći vrha vlasti. Kao podrška tom Pokretu brojna poznata lica iz različitih društvenih delatnosti pokazuju pretvaranje kao svoju drugu prirodu, polako skidaju maske i kreću u funkciju režimskih akcija. Svi oni su prepoznali svoje prednosti u zajedničkom delovanju sa režimom. Zbog tog “plesa“ sa vlašću ti navodno objektivni se zgražavaju nad potezima ugrožavanja slobode govora i ugrožavanja novinara u Americi ili Rusiji, a sve to gledaju uživo kod nas i ćute. Članovi vladajuće partije su pre nekoliko nedelja podržali rezoluciju EP da je slučaj Asanž imao efekat zastrašivanja na novinare, a u svojoj zemlji podstiču upravo ono što je na tom evropskom skupu navedeno, da je istina potkopana, napadnuta, odmazdom zbog iznošenja istine.
Ceo intervju pročitajte u štampanom izdanju Vremena.
Izvor: Vreme
Foto: YouTube printscreen
