“I sada, posle 22 pune godine radnog staža, to je za mene divan posao”, reči su profesorke Mirjane Gašić, pred protest prosvetnih radnika, a koja predaje srpski jezik i književnost u srednjoj školi u Kruševcu.
“Poželela sam da postanem prosvetni radnik u četvrtom razredu osnovne škole kroz lik moje učiteljice i samo sam sebe zamišljala kako ulazim sa tim dnevnikom u učionicu”, dodaje.
Ovaj ponedeljak, 16. septembra Mirjana Gašić, ne provodi u školskoj učionici, već na protestu sa svojim kolegama u gradovima širom Srbije, sa zahtevom da se početna plata u prosveti, koja sada iznosi 86.681 dinar (740 evra) izjednači sa prosečnom platom na republičkom nivou.
“Ta plata ne može da pokrije kućni budžet da mi to možemo nazvati jednim pristojnim životom, ne čak ni previše komotnim”, kaže ona za RSE.
Osim što predaje u školi, Gašić je portparol Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), jednog od četiri reprezentativna sindikata, čiji su predstavnici 11. septembra u Vladi Srbije razgovarali sa premijerom Milošem Vučevićem o unapređenju njihovog materijalnog položaja.
Sva četiri sindikata navela su da je predlog premijera da se od januara 2025. nastavnicima plate povećaju za 12 odsto, a nenastavnom osoblju za osam odsto – neprihvatljiv. Za 16. septembar najavili su jednodnevnu obustavu rada i proteste u više gradova Srbije.
“Pokušaćemo da dobijemo što više, ne zato što je to bitna neka stotina dinara ili procenat, već zato što mi moramo da se borimo za sistem vrednosti, koji se neguje u savremenom svetu kom pripadamo”, kaže Mirjana Gašić.
Premijer je, uoči najavljenog protesta prosvetara, rekao za javni medijski servis da “ne misli da su štrajkovi dobro rešenje”.
“Ne mislim da neko ima neke skrivene pare u Ministarstvu finansija, vladi i državi koje nije hteo odmah sve da ponudi”, rekao je Vučević 13. septembra za RTS.
Protest jer su prosečne plate godinama ispod republičkog proseka
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, prosečna neto plata u prosveti iznosi 767 evra, što je za oko 50 evra manje od republičkog proseka.
Od 2018. od kada postoje podaci u javno dostupnoj bazi podataka Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata u prosveti samo je te godine bila iznad republičkog proseka.
Slavko Derenj, iz Sremske Mitrovice u Vojvodini, 30 godina radi kao nastavnik. Predaje stručne mašinske predmete u srednjoj tehničkoj školi i član je Granskog sindikata prosvetnih radnika (GSPR) “Nezavisnost”.
“Borba je klasična, život kakav živi bilo koja porodica u Srbiji, preživljavanje. Prvo da se sve obezbedi za decu, a onda sve ostalo”, opisuje svoj svakodnevni život Slavko Derenj.
Dodaje da se njegov materijalni položaj danas ne može porediti sa onim iz devedesetih godina, sa inflacijom i sankcijama, kada je za platu, kako kaže, “mogao da kupi četiri kruške”. Međutim, veruje da prosvetni radnici “i danas treba da dele sudbinu” ostalih građana, odnosno da imaju “makar prosečnu platu”.
“Naš zahtev je da delimo prosek, da delimo sudbinu društva, naš zahtev nije da živimo iznadprosečno”, kaže Derenj.
Manje plaćeni od zaposlenih u zdravstvu i državnoj upravi
Prosečna plata u prosveti, prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Srbije, u junu je bila za 116 evra niža od iznosa prosečne mesečne potrošačke korpe za tročlanu porodicu.
Plate zaposlenima u prosveti u januaru ove godine povećane su za 12,5 odsto, u septembru za 5,5 odsto, dok je od januara planirano povećanje od 12 odsto.
Derenj, međutim, ukazuje da su plate povećavane i zaposlenima u drugim delatnostima, tako da prosvetni radnici opet nisu dostigli prosek.
“Oni su nama godinama dizali za neke procente, a onda dignu i svima drugima, a pošto oni u startu imaju veće plate od nas, praktično dobiju više”, kaže Derenj.
Plate zaposlenih u obrazovanju, osim za republičkim prosekom, zaostaju i za onima u zdravstvu i u državnoj upravi, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Kaskanje za Evropskom unijom
Kaskanje za Evropskom unijomU Srbiji, prema podacima Ministarstva prosvete, ima 1.274 osnovnih škola i 581 srednjih, u kojima je ukupno zaposleno 116.215 ljudi. Oni vode brigu o više od 750.000 đaka.
Budžet Ministarstva prosvete u 2024. je uvećan u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 314,19 milijardi dinara (2,7 milijarde evra).
Ipak, Srbija sa trenutnih 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) koji se izdvaja za obrazovanje ne prati prosek u Evropskoj uniji (EU), koji iznosi 4,7 odsto BDP-a.
Prema poslednjim dostupnim podacima Eurostata u 2022. kada je Srbija za obrazovanje izdvajala 3,3 odsto BDP-a, od država Evropske unije manje od Srbije ili isto izdvajale su samo Rumunija i Irska.
Primera radi, susedna Hrvatska, koja je članica EU, za obrazovanje je tada izdvajala 4,8 odsto BDP-a, Slovenija 5,6 dok su Švedska i Belgija države koje najviše izdvajaju za obrazovanje.
Višedecenijski problem i stalni protest
Docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Nemanja Vuksanović ukazuje u izjavi za Radio Slobodna Evropa da je problem relativno niskih zarada nastavnika u osnovnim i srednjim školama višedecenijski.
“Najavljeno povećanje od 12 odsto za narednu godinu će rezultirati time da zarada nastavnika u osnovnim i srednjim školama dostigne oko 97.000 dinara (oko 830 evra), čime će se ona približiti prosečnoj zaradi u privredi iz ove godine. Ali, treba imati u vidu da će i prosečna zarada u privredi takođe rasti u narednoj godini”, pojašnjava Vuksanović.
Prema njemu, povećanje bi trebalo da bude jednako povećanju zarada u privredi u 2024. što znači za bar 15 odsto. Izjednačavanje zarada u prosveti sa onim u privredi, međutim, nije realno da se reši za jednu godinu.
“Takvo izjednačavanje zarada nastavnika sa zaradom u privredu ugrozilo bi javne finansije”, navodi Vuksanović i dodaje da se kroz nekoliko godina problem može rešiti sa uvećavanjem zarade prosvetnih radnika za par procenata u odnosu na zaradu u privredi.
Vuksanović smatra da povećanje zarada u sektoru obrazovanja treba da bude “među glavnim prioritetima” vlade. Ukazuje da je u nedavnom zajedničkom naučnom radu sa kolegama istakao da zaostajanje zarade nastavnika u osnovnim i srednjim školama u odnosu na zaradu u privredi “može da ukaže na potcenjenost ove profesije u društvu”.
“Ovo zajedno sa lošim uslovima rada nastavnika može da objasni nisku zainteresovanih mladih, kvalitetnih diplomaca, za izbor nastavničke profesije”, ukazuje Vuksanović.
U prvom upisnom roku na fakultete u Srbiji, primetno je manje interesovanje za buduće nastavnike. Primera radi, na nastavničkom smeru na Hemijskom fakultetu u Beogradu prijavio se samo jedan kandidat, a u Novom Sadu nijedan.
Na taj aspekt osvrnuo se i nastavnik Slavko Derenj. Izjednačavanje početne plate u prosveti sa prosečnom, po njegovom mišljenju, motivisaće mlade da se odluče za tu profesiju.
“Prosto je tragedija da neko ko želi da radi u prosveti odustaje zbog materijalnog položaja jer će živeti ispod proseka”, kaže Derenj.
Protest: ‘Potreban plan, a ne ad hoc rešenja’
Za Srđana Verbića, koji je na poziciji ministra prosvete bio od 2014. do 2016. godine, unapređenje stanja u prosveti zahteva vreme i plan. U izjavi za RSE kaže da potezi Vlade ne odražavaju da je prosveta njen prioritet.
“Ne vidim da je prioritet to što se nekad povećavaju plate u skladu sa rastom cena i inflacija – to je jedna stvar. Da bi nešto bilo prioritet, mora da se radi planski. Nijedno ad hoc rešenje koje je mimo nekog strateškog razvoja Srbije, ne donosi nikakav rezultata”, kaže Verbić.
Ističe da su za rezultate u prosveti potrebne decenije i da na strategijama i planovima treba da rade ljudi koji su stručni za obrazovanje, a ne predstavnici političkih stranaka.
“Ono što bi država morala da uradi jeste da prosvetu učini koliko je god moguće nezavisnom od dnevne politike”, kaže on.
Prosvetni radnici od svojih zahteva ne odustaju.
“Ja ne pristajem na posustajanje, ne pristajem na povlačenje. To je moja lična motivacija svaki put kada ulazim u učionicu”, odgovara Mirjana Gašić na pitanje da li veruje da će protest uroditi plodom.
Njen kolega, Slavko Derenj, kaže da želi da se bori, ali i da novac nije glavni motiv:
“Da se ja nešto osećam manje vrednim zbog toga (što imamo manju platu od proseka) – ne. Ako sam se opredelio za prosvetu, sigurno mi nije bio primaran novac, ali želim da se borim da se stanje promeni i da bude pravedno”.
Izvor: Radio Slobodna Evropa / Mila Manojlović
Foto: YouTube printscreen
