U svim civilizovanim pa i manje civilizovanim zemljama postoje pravila kako se sprovodi informisanje javnosti o tragedijama, postoje timovi koji na tome rade i postoji procedura. Kod nas je za to zadužen predsednik Aleksandar Vučić i tabloidi. Prvo je u direktnom programu objavio vest o smrti devojčice, pa tek 17 minuta kasnije, takođe javno, upitao da li je obaveštena njena porodica, navodi novinarka Sandra Petrušić u autorskom tekstu za magazin Radar.
“Nakon što su tabloidi 10 dana sistematski uništavali već uništenu porodicu Danke Ilić, uz nesebičnu podršku pripadnika MUP-a koji su im svakodnevno davali senzacionalističke detalje pa čak i materijal za satanizaciju majke, priča je završena na najtragičniji mogući način – devojčica je mrtva, a vest o tome je preneta na najskandalozniji mogući način”, navodi Sandra Petrušić.
“Možda je dovoljno reći samo to da ju je predsednik države objavio u 10 časova i 20 minuta, okružen svim ministrima bivše vlade i novom predsednicom Skupštine Srbije, i da niko od njih nije izjavio saučešće porodici, već je ono stiglo tek u 15 časova i dva minuta od strane ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića.”
Pre toga su tabloidi danima vršili svoju borbu za klikove i čitanost, kao i godinama unazad, najčešće pod izgovorom da publika to želi. A srpski tabloidni mediji se uglavnom kose sa zakonskim odredbama o istinitom i verodostojnom izveštavanju za informisanje javnosti. Iz sata u sat su smenjivali senzacionalističke naslove i to traje još uvek: “Danka se probudila u kolima smrti”, “Udavili Danku pa otišli na pivo”, “Majka male Danke pretraživala granične prelaze”, “Devojčica Danka Ilić prodata?”, “Fotografija male Danke razara srca”…
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je dužno da odmah preduzme zakonske mere protiv medija koji su direktno prekršili članove 88 i 91 Zakona o javnom informisanju i medijima, na šta apeluje organizacija Prijatelji dece Srbije:
“Sem kršenja svih zakonskih odredbi susrećemo se sa monstruoznom neetičnošću, kršenjem Kodeksa novinara Srbije, ali i svakog ljudskog dostojanstva, kao i empatije i pijeteta prema žrtvi i njenoj porodici. Objavljeni sadržaji duboko su uznemirujući i štetni za svako dete koje sa njima dolazi u kontakt sa nesagledivim posledicama. Mediji se u obavezi da se vode javnim interesom, a ne da ga ugrožavaju.”
Novinarka Jovana Gligorijević za N1 navodi da smo kao društvo koje su zadesile strašne tragedije morali da se moralno očistimo, ali nismo i da na žalost iz svega toga nismo izašli kao bolje društvo. Na pitanje može li se promeniti informisanje javnosti i rad tabloida makar u ovakvim situacijama, Gligorijević smatra da od te ideje „treba odustati“.
„Pa mi smo čuli u prenosu, kada je intervjuisan rođak male Danke, da je dobacivano iz studija – nabodi ga dobro je za šer. Posle toga, posle te tačke, ja ne znam šta može da ih promeni. Od te ideje treba da odustanemo. Mi ostali treba da radimo profesionalno i etički, pa kome kako bude, jer više nije bitno ko šta laže i ko šta demantuje, jedino je važno da jednog deteta nema i svi mi kao društvo treba da se ponašamo u skladu sa interesima tog deteta, a ne da se vodimo pojedinačnim interesima. Isto tako, ne mogu da ne pomenem i medije koji su kao prvu vest u izveštavanju o nestanku male Danke javljali da je, posle dva dana od nestanka, ministar policije sleteo u Bor helikopterom. Zašto je to bitno, u trenutku kada je dete nestalo“, navela je ona.
Glavni urednik Internet portala RTS-a ukazuje da novinarski kodeks ima dosta definisane opšte situacije za informisanje javnosti, ali da postoje sive zone.
“Postoji, naravno, ona siva zona kad nisi siguran baš da li je to što ti radiš po kodeksu ili nije po kodeksu, da li imaš pravo da napraviš jedan korak više ili nemaš”, napominje Stanojević.
On smatra da novinari ne bi trebali prvi da dolaze do izvora do kojih policija može da dođe, ali da je veći problem da novinari stvaraju mišljenje i osećanje kod javnosti da istraga treba da ide u nekom pravcu, a da ona zapravo ne ide tamo, jer to nije informisanje javnosti.
Profesorka FPN Milica Kulić kaže za RTS, komentarišući izveštavanje medija o nestanku dvogodišnje Danke Ilić, da je novinarski kodeks vrlo jasan, ali da se o njemu govori pogrešnim ljudima, koji svesno sprovode lažno infomisanje javnosti.
“Dakle, čoveku kome treba da kažete – nemoj da objavljuješ lažnu informaciju, ja mislim da je to praktično uzaludan posao, jer on je svesno objavio lažnu informaciju”, objašnjava profesorka.
Tek danas je ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović uputio poziv svim medijskim kućama i novinarima, da prilikom izveštavanja o tragičnom ubistvu dvogodišnje devojčice postupe sa najvećom odgovornošću, poštovanjem i pažnjom, kako navodi Beta.
“Važno je da se u ovim teškim trenucima vodi računa o dostojanstvu žrtve i njenih porodica, te da se izbegavaju bilo kakve spekulacije ili neproverene informacije. Molimo medije da se suzdrže od senzacionalističkog pristupa koji može dodatno uznemiriti javnost i narušiti privatnost porodice žrtve. U ovakvim situacijama, od esencijalne važnosti je da javnost bude informisana sa preciznošću i saosećanjem”, naveo je ministar.
Danas se oglasio i Savet za štampu, kako prenosi Beta, koji je takođe pozvao sve novinare i urednike da odmah prestanu sa skandaloznim, senzacionalističkim, uznemirujućim i sramotnim izveštavanjem o smrti dvogodišnje devojčice iz Bora i da pokažu minimum pijeteta prema žrtvi, kao i obzira i saosećanja sa njenom porodicom.
Prenošenjem (tačnih ili izmišljenih) detalja zločina pojedini mediji danas su pogazili sve etičke standarde novinarske uloge za informisanje javnosti, ali i osnovne norme pristojnosti i ljudskosti.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
