“Obojena revolucija” je termin nastao početkom 21. veka, a u pitanju su revolucije koje su dovele su do promena režima u Kirgistanu, Gruziji i Ukrajini. Nazvane su simbolično po cveću koje su demonstranti koristili tokom nenasilnih protesta u pokušajima da svrgnu nedemokratske režime, sa manje ili više uspeha.
Poslednjih nedelja, u jeku blokada fakulteta i uličnih protesta kojim studenti traže utvrđivanje odgovornosti za tragediju u Novom Sadu, visoki zvaničnici u Srbiji redovno govore da je reč o ‘obojenim revolucijama’.
„Njihova poruka je jasna – ne priključujte se, u suprotnom sledi vam kazna. Možete da izgubite posao ili će se posledice osetite vaša porodica u budućnosti na mnogo različitih načina”, kaže Vera Stojarova, docentkinja političkih nauka na češkom Masarikovom fakultetu.
U Srbiji je osvanuo i transparent sa crvenim srednjim prstom i porukom – odgovor srpskog naroda na obojene revolucije.
Vlasti se pozivaju na ovaj termin kada vide opoziciju i kad se plaše da protesti možda mogu biti uspešni, objašnjava politikološkinja.
„Lako je pozivati se na termin revolucije u boji, jer nema unutrašnje korene, već je orkestrirana spolja”, kaže Stojarova za BBC na srpskom.
Svakog dana u 11.52, trenutak kada se 1. novembra 2024, srušila nadstrešnica nedavno rekonstruisane novosadske železničke stanice, studenti i građani blokiraju ulice i trgove širom Srbije, odajući poštu za 15 žrtava.
Jedan od najmasovnijih antivladinih protesta u Srbiji poslednjih decenija, uz obustavu rada pojedinih delatnosti i firmi održan je 24. januara.
Tri dana kasnije, studenti Beogradskog univerziteta organizovali su 24-časovnu blokadu jedne od najprometnijih saobraćajnih petlji u glavnom gradu kao novi vid pritiska na vlasti u Srbiji da utvrde odgovornost za pogibiju 15 ljudi u Novom Sadu.
Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da je „sve što se trenutno radi u zemlji pokušaj obojene revolucije”, američki profesor Linkoln A. Mičel kaže da „aktuelna dešavanja u Srbiji imaju potencijala da prerastu u njih, ali je rano prognozirati”.
„Sve dok ne dođe do neke velike promene, to nije revolucija”, ukazuje profesor Kolumbija univerziteta za BBC na srpskom.
Revolucija ruža, narandžasti Majdan i tulipanski Kirgistan
Slabe ili poludemokratske vlasti su se u ovim protestima svrgavale, ali mnogi režimi koji su potom usledili nisu dugo trajali, upozorava Mičel, autor knjige Obojene revolucije.
U lepezu obojenih revolucija ubrajaju se pre svega promene režima u postsovjetskim republikama: revolucija ruža u Gruziji, narandžasta u Ukrajini i tulipanska (lala) u Kirgistanu.
Ruže i lale su opozicionari u ovim zemljama koristili kao suprotnost nasilju i oružju kojim su se služili tadašnji režimi, objašnjava profesorka Stojarova.
Među glavnim odlikama revolucija u boji su veliko učešće građanskih i nevladinih organizacija, masovna upotreba interneta kojim se poziva na proteste, ali i međunarodna podrška, dodaje ona.
U Gruziji je „revolucija ruža” počela posle parlamentarnih izbora u novembru 2003. godine.
Centralna izborna komisija saopštila je da je većinu glasova dobio blok „Za novu Gruziju” predsednika Edvarda Ševarnadzea i njegovih koalicionih partnera, ali je opozicija optužila vlast za nepravilnosti i prevaru.
Posle 20 dana masovnih protesta, demonstranti, predvođeni Mihailom Sakašvilijem, noseći ruže u rukama, zauzeli su zgradu parlamenta, a Ševarnadze ubrzo podneo ostavku.
Izvor: BBC Srbija
Foto: YouTube printscreen
