U NBS za Forbes Srbija ne odgovaraju direktno na pitanje da li je odluka doneta za juan kao opciji za devizne rezerve. Pozivaju se na propise koji regulišu upravljanje deviznim rezervama i pojašnjavaju da je navedenim dokumentima „definisano da se valutna struktura deviznih rezervi određuje u skladu sa valutnom strukturom spoljnog duga Srbije, što je praksa mnogih centralnih banaka. Time se u najvećoj meri obezbeđuje takozvani „prirodni hedžing“, tj. zaštita od valutnog rizika“, navodi se u odgovoru koji smo dobili.
„NBS uvek razmišlja o valutama koje bi mogla da uključi u svoj investicioni portfolio, čime bi se omogućila dodatna diversifikacija deviznih rezervi NBS. Imajući u vidu činjenicu da kineski juan ulazi u valutnu strukturu spoljnog duga Srbije, kao i internacionalizaciju juana i njegov značaj u globalnim plaćanjima i na međunarodnom finansijskom tržištu, ulaganje u aktivu denominovanu u kineskim juanima može biti jedna od opcija za proširivanje investicionog portfelja NBS“, dodaju u centralnoj banci.
Iako raste zaduživanje kod kineske Izvozno-uvozne banke Kine i dostiglo je gotovo 2,7 milijardi evra (povećanje od milijardu evra za poslednje tri godine), to ne govori o značaju juana za našu zemlju jer evidentno nije reč o zaduživanju u toj valuti.
Brojke na ovu temu su lako dostupne. U valutnoj strukturi javnog duga Srbije, sve valute (među njima i juan) osim evra, dolara ili specijalnih prava vučenja, čine tek 0,6%. Za tako mali udeo teško je očekivati da će najava uvođenja kineske valute u devizne rezerve ostati išta više od marketinškog poteza predsednika.
S druge strane, ukoliko ipak odluči da devizne rezerve „obogati“ renminbijem, to bi bio još jedan korak ka, jedni će reći unapređenju ekonomske saradnje sa velikom svetskom silom, a drugi ulazak na jedan klizav teren, gde je Srbija već proklizavala.
I zaista je neobično da se događaji oko Kine i juana dešavaju u relativnom kratkom razmaku. Najpre je s Kinom zaključen Sporazum o slobodnoj trgovini, koji u ovakvim odnosima mnogo više pogoduje kineskoj strani nego našoj. U decembru je potpisan i memorandum o razumevanju za uspostavljanje klirinškog aranžmana i određivanju kliring banke u Srbiji za kineske juane.
Dokumentom se reguliše saradnja u vezi sa obavljanjem transakcija u kineskim juanima koje će raditi banke u Srbiji. Time se omogućava obavljanje prekograničnih transakcija u kineskim juanima za preduzeća i finansijske institucije u Kini i Srbiji. U prevodu, olakšava se trgovina.
Juan u deviznim rezervama je glupost
Forbes Srbija razgovarao je s jednim od glavnih bankara u našoj zemlji koji nije želeo da ulazi u moguće šire efekte većeg vezivanja za juan kada je reč o potencijalnom zaobilaženju sankcija ka Rusiji, ali jeste komentarisao samo pitanje uključivanja u devizne rezerve.
„To je velika glupost. Vezivati se na taj način za valutu zemlje u kojoj centralna banka nije nezavisna i gde odluke mogu da zavise od toga kako je ujutro ustao lider ili šta može da smisli partija je nešto što nam nije potrebno“, rekao je naš sagovornik pod uslovom anonimnosti.
Sankcije Rusiji
Značaj juana u globalnoj trgovini nesumnjivo raste, ali i dalje ne onoliko koliko se predstavlja. S druge strane, još više raste i njegov značaj u trgovini s Rusijom, koja je pod sankcijama Evropske unije, SAD i drugih zemalja zbog agresije na Ukrajinu.
Srbija je u više dokumenata apostrofirana kao jedna od problematičnih zemalja kada je reč o zaobilaženju sankcija prema Rusiji zbog plasmana proizvoda dvostruke namene, koji mogu da budu upotrebljeni na ratištu.
To što nismo uveli sankcije državi koju predvodi Vladimir Putin, kao i to što održavamo platni promet, olakšava trgovinsku razmenu, a prema evropskim institucijama, u toj trgovini našlo se i ono što ne treba.
Doživeli smo prošle godine i posetu specijalnog izaslanika EU za sprovođenje sankcija Dejvida O‘Salivena, kao opomenu da je potrebno da se uradi više na sprečavanju zaobilaženja sankcije.
Nedavno se dogodilo i da je jedna firma iz Srbije dospela na listu sankcija EU zbog kršenja sankcija, još četiri na listu sankcija SAD dok je jedna na listi Velike Britanije.
Ono što su mediji otkrili jeste da su neke od firmi, umesto direktnog plasmana, našle rutu za otpremanje nedozvoljene robe do Rusije, a ta ruta seže do zemalja Dalekog istoka.
U novembru, O‘Salivenov portparol, pohvalio je Srbiju u izjavi za Forbes Srbija, rekavši da smo uspeli da zaobilaženje sankcija svedemo na nulu.
Da li ovako efikasnim razvojem odnosa sa Kinom sada (ne)svesno pomažemo razvoj alternativnog pravca? Da li nedavna opomena sa stavljanjem firmi na listu sankcija nije bila dovoljna?
Rusija i juan
Ono što zapadni mediji i institucije poput Evropske banke za obnovu i razvoj nisu mogli da ne primete, a to ni sami Rusi ne skrivaju, jeste njihovo okretanje juanu. Kina je ključni trgovinski partner ove zemlje, naročito u poslednje dve godine zbog međunarodnih sankcija. I naročito raste razmena u juanima.
Rusija je odavno uključila juan u svoje devizne rezerve. Poslednjeg dana 2017. one su iznosile nešto više od 10 milijardi dolara da bi do početka ratne 2022. bile udesetostručene, na oko 105 milijardi.
U izveštaju EBRD iz druge polovine prošle godine navodi se da je u 2022. udeo uvoza Rusije koji je platila u juanima povećan sa 3% na čak 20%.
Krajem januara ove godine, guvernerka centralne banke Rusije Elvira Nabuljina izjavila je da je ruski izvoz u juanima povećan u poslednje dve godine čak 86 puta i sada čini 34,5% ukupnih plaćanja.
Slično je i kada je reč o uvozu plaćenom u juanima. Rusi su uvoz u juanima povećali osmostruko i sada je na 36,4%.
Zašto bi Rusija uvozila robu u juanima? S jedne strane posmatrano, to joj smanjuje troškove kada njene banke, isključene iz SWIFT-a imaju značajno povećane troškove ukoliko je potrebno transakcije obavljati u dolarima.
S druge, roba koja do Rusije stiže kroz transakcije plaćene juanima, lako se „zagubi“ u mnogoljudnim zemljama Azije, a posebno Kini.
Kako su primetili zapadni stručnjaci i mediji, pratiti tokove robe, a među njima i one dvostruke namene, koja se sve vreme plaća u juanima i promeni nekoliko vlasnika, veoma je teško jer se utopi na tako velikom tržištu, a potom završi u Rusiji.
Šta je primetila Evropska banka za obnovu i razvoj
Analiza EBRD-a ukazala je na nekoliko značajnih promena u trgovini Rusije otkako je započela agresija na Ukrajinu.
Najpre, udeo dolara i evra u trgovini Ruske federacije, koji se godinama pre rata kretao na oko 80%, u 2022. je pao na 67 procenata. „Došlo je do znatnog povećanja upotrebe juana u ruskom uvozu iz Kine, praćenog padom udela dolara“, navela je Beata Javorčik, glavna ekonomistkinja EBRD.
Takođe je primećeno i fakturisanje prometa u juanima između Rusije i trećih zemalja (Malezija, Filipini, UAE, Tadžikistan, Tajland, Tajvan, Japan…). Primera radi, sa Mongolijom u 2021. nije imala trgovinu u juanima, da bi njen udeo u 2022. skočio na 18%. Pre rata, odnosno u januaru 2022. udeo trgovine s trećim zemljama u juanima bio je 0,7 odsto, da bi do decembra došao do 5,3%.
Drugi važan nalaz analize je da je fakturisanje u juanima bilo više zastupljeno odnosno brže raslo kod trgovine robom pod sankcijama nego u razmeni robe koja nije na listi zabranjenih proizvoda, i to za šest do osam procentnih poena.
Upotreba juana bila je veća i u razmeni sa zemljama koje imaju aktivne valutne svopove s Rusijom. Postojanje svopova olakšava izvoznicima da dobijene juane za prodaju robe plasirane ka Rusiji zamene za valutu koja im odgovara. Njihovo postojanje praktično na neki način i „gura“ izvoznike ka poslovima u juanu, navodi se u izveštaju.
Treći nalaz ukazuje i da je došlo do oštrog rasta broja uvoznih firmi iz Rusije koje su počele da trguju u juanima.
Tako su sankcije dovele do promene ne samo geografije razmene Rusije sa svetom već i valute u kojoj tu razmenu obavlja, ukazuje izveštaj.
Dejan Šoškić: Uključiti juan u rezerve nije neosnovano
Forbes Srbija o pitanju uključivanja juana u devizne rezerve naše zemlje razgovarao je i s bivšim guvernerom Dejanom Šoškićem.
NBS je u oktobru saopštila da razmatra da deo deviznih rezervi čuva u juanima? Da li je ikada ranije bilo ovakvih razmatranja i šta može da bude motiv za ovu odluku?
Kineska centralna banka već nekoliko godina unazad, uglavnom prema zemljama na tzv. globalnom jugu, ali i u kontaktima sa nekim srednje razvijenim zemljama, promoviše ideju o uspostavljanju finansijske infrastrukture za međunarodna plaćanja u juanima. Ta inicijativa je imala relativno suzdržan odziv većine zemalja zbog tradicionalne dominacije dolara u međunarodnim plaćanjima koja je uspostavljena, podsetimo se, još od Bretonvudskog dogovora pred sam kraj Drugog svetskog rata.
Postepene promene u međunarodnim ekonomskim odnosima snaga poslednjih decenija i, naročito, neke okolnosti iz poslednjih godina, po svoj prilici, dale su novi podsticaj inicijativi jačanja juana kao sredstva međunarodnog plaćanja, pa i čuvanja rezervi. Naime, Kina je postala dominantan izvoznik u svetu, najveća industrijska sila i, po podacima Svetske banke o nivou BDP-a korigovanog za paritet kupovne snage, najveća ekonomija u svetu još od 2017. godine. Otuda je prirodno da ako većina zemalja stalno kupuje različite proizvode iz Kine, da postoji potreba da se za to može plaćati valutom izvoznika, posebno ako oni to prihvataju.
S druge strane, zemlje uvoznice ne moraju imati dodatne rizike od čuvanja takve valute, ako ona pokazuje godinama unazad relativnu stabilnost kupovne snage na domaćem tržištu, ali i relativnu stabilnost deviznog kursa prema drugim valutama. Uz ove činjenice, poslednjih godina vidimo da se devizne rezerve pojedinih zemalja u dolarima stavljaju u funkciju političkih i ekonomskih pritisaka koje su vođene interesima spoljne politike SAD (Venecuela, Avganistan, Rusija….).
Dodatno, uvođenje SWIFT sankcija Rusiji, po svoj prilici, pojačalo je uverenje određenog broja zemalja globalnog juga i nekih srednje razvijenih zemalja da pokažu veći stepen otvorenosti prema kineskim predlozima za uspostavljanje infrastrukture za međunarodna plaćanja u juanima. Kina je već sa više od 35 zemalja uspostavila svop transakcije na nivou centralnih banaka čime se stvaraju preduslovi za plaćanja u juanima i za uspostavljanje tržišta juna prema lokalnim valutama direktno, bez posredništva američkog dolara. Tako se postepeno stvaraju uslovi za veće učešće juana u međunarodnim plaćanjima, pa i za čuvanje juana kao dela deviznih rezervi.
Status juna, kao jedne od vodećih svetskih valuta, međutim, nije sasvim novog datuma. Podsetimo se, još 1. oktobra 2016. juan je uključen u korpu valuta koje sačinjavaju Specijalna prava vučenja MMF-a i Svetske banke i to kao treća valuta po značaju (ispred britanske funte i japanskog jena).
Ranije, NBS nije razmatrala čuvanja dela deviznih rezervi u juanima, ali u današnjim, bitno izmenjenim okolnostima, i novim pravcima razvoja procesa u međunarodnim plaćanjima, takva inicijativa se teško može okarakterisati kao neosnovana.
Šta za nas znači klirinški aranžman sa Kinom?
To bi značilo da ubuduće kupci iz Srbije koji nabaljaju robu iz Kine mogu nabaviti juane za eventualno direktno plaćanje uvoza iz Kine u njihovoj valuti, bez transakcionih troškova vezanih za plaćanje preko neke druge valute. Istovremeno, i izvoznici u Kinu će moći da naplaćuju svoj izvoz u juanima ako to žele i da te juane kasnije koriste za nabavke iz Kine ili za prodaju onima koji su zainteresovani za kupovinu kineskih proizvoda. To bi postepeno trebalo da stvori i direktno tržište za dinare i juane i uspostavljanje direktnog deviznog kursa između ove dve valute.
Mogu li se odluke o deviznim rezervama, kliringu i potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini dovesti u vezu sa rusko-ukrajinskim dešavanjima i činjenicom da uvoz Rusije iz Kine raste i da se povećava obim njihove trgovine u juanima?
Mislim da su finansijske sankcije Zapada prema Rusiji, samo jednim delom ubrzali prirodni proces sve većeg korišćenja juana u međunarodnim transakcijama. Svi odnosi između Kine i Rusije se mogu obavljati direktno preko platformi za međunarodna plaćanja koje su i Kinezi i Rusi autonomno razvili u prethodnih desetak godina i koje praktično u potpunosti mogu zaobići SWIFT, dolar, i ukupan finansijski sistem razvijenog Zapada.
U tome ne vidim bilo kakvu potrebnu ulogu za Srbiju i njen finansijski sistem. Kao što je bilo prirodno da se nakon Drugog svetskog rata kao glavno sredstvo plaćanja koristi valuta najveće ekonomije sveta u tom trenutku, SAD, tako verujem da je i danas prirodno da najveća ekonomija sveta, Kina, i njena valuta, uprkos decenijskoj inerciji dolara, postepeno zauzimaju odgovarajuće mesto u međunarodnim plaćanjima.
Izvor: Forbes Srbija / Ivan Radak
Foto: YouTube printscreen
