Ekonomiju Jugoslavije su uglavnom obeležile inflacije. Na nekadašnju SFRJ se sa ove vremenske distance, Pavle Petrović uglavnom gleda sa nostalgijom. To posebno važi za tadašnju ekonomiju, odnosno velike privredne gigante, od Triglava do Đevđelije. Od slovenačkog Gorenja, preko Zastave i JAT-a, do cetinjskog Oboda.
U pozadini te nostalgije, međutim, stoji činjenica da su ekonomiju Jugoslavije dobrim delom obeležile krize, a naročito one inflacione. Nekadašnja zajednička zemlja bila je zemlja inflacije, posebno izražene tokom 70-ih, 80-ih i 90-ih godina prošlog veka. Vrhunac je dostignut u prvoj polovini 90-ih godina. Tada se tadašnja SRJ suočila sa jednom od najvećih hiperinflacija zabeleženih u svetu. Prekinuta je stabilizacionim programom Dragoslava Avramovića 24. januara 1994.
Ni to, međutim, nije značilo kraj obračuna sa inflacijom, koja je iste godine ponovo krenula da se zahuktava. Iako je promena vlasti i početak tranzicije srpske privrede iz socijalističke u kapitalističku krajem 2000-ih dovela do ekonomske stabilizacije, Srbija se sa epizodama visoke inflacije suočavala i u poslednje dve i po decenije.
Makroekonomske krize i reforme 1980-2023
Za poslednjih gotovo pola veka, srpska ekonomija pretrpela je velike promene. Raspad države, ratove, međunarodne sankcije, ekonomsku i društvenu tranziciju… Proučavajući makroekonomske krize od 1980. do 2023. godine, akademik Pavle Petrović, doskorašnji predsednik Fiskalnog saveta Srbije, piše sledeće:
„Makroekonomske krize u Srbiji najvećim delom su se manifestovale preko visoke i dugotrajne inflacije, koja je praktično neprekidno trajala dvadeset godina, od 1980. do 2001. Stoga, ekonometrijska analiza uzroka, dinamike i zaustavljanja različitih epizoda visokih inflacija tokom tih 20 godina, ali i dve umerene inflacije posle 2000-te, predstavljaju najveći deo ove knjige“, kaže Petrović u uvodu knjige Makroekonomske krize i reforme 1980-2023: Ekonometrijska analiza.
Bez obzira na različite uzroke koji su proizvodili taj veliki, nekada i nezapamćeni rast cena u različitim periodima, jedno je svakoj ovdašnjoj inflaciji imanentno. Reč je o populizmu, odnosno politički motivisanim odlukama koje su onda imale ozbiljne ekonomske posledice.
U nastavku objavljujemo izvode iz njegove knjige.
Inflacije 80-ih
Objašnjavajući razliku između inflacije koja je Jugoslaviju pogodila 80-ih godina i doprinela da njena privreda gotovo celu tu deceniju stagnira i one koja se desila početkom 90-ih, Petrović piše:
„Veliki spoljni deficit izazvao je snažan pad vrednosti dinara koji je bio okidač za visoku inflaciju u Jugoslaviji tokom 1980-ih. Pokrivanje ogromnog deficita dovelo je do velike emisije dinara koja je pokrenula i gurala inflaciju 90-ih godina“.
…Jugoslovenska ekonomska kriza u 80-im godinama prošlog veka bila je kriza spoljnog duga, odnosno spoljnog bilansa plaćanja. Uzrok te krize bila je prekomerna potrošnja i investicije veće od stvorenog dohotka koji je tokom 70-ih godina bio finansiran velikim prilivom kredita iz inostranstva. Pošto se početkom 80-ih taj priliv zaustavio, to je dovelo do prisilnog značajnog smanjenja potrošnje i investicija i tako do ekonomske krize…
Autor piše da ta kriza nije morala nužno da se prelije u dugotrajnu visoku inflaciju. A koja je na kraju završena i hiperinflacijom.
…Objašnjenje za ovo leži u privrednom sistemu i širem društvenom konktekstu tadašnje Jugoslavije u 1980-im. Slična kriza, 2008. godine, izazvana naglim zaustavljanjem priliva kapitala jeste izazvala recesiju. Ali, nije došlo do inflacije u Srbiji…
Stagnacija proizvodnje
… Ekonomska kriza Jugoslavije i unutar nje Srbije, tokom 80-ih godina manifestovala se preko visoke inflacije koja je završena kratkom hiperinflacijom i praktično stagnacijom proizvodnje tokom cele decenije. Uzroci ove krize su posejani 70-ih godina sa ogromnim spoljnim zaduživanjem zemlje koja je posledica strukturnog problema nedovoljne štednje u odnosu na potrebne investicije što opet ukazuje na dublji problem neefikasnosti jugoslovenskog privrednog sistema. Takođe, visoka i uporna inflacija koja je usledila 80-ih godina posledica je nesposobnosti tog samoupravnog privrednog sistema da se njoj suprotstavi…
… Naime, tokom 70-ih godina jugoslovenska privreda je ostvarivala pristojan privredni rast sa umerenom inflacijom. Zahvaljujući prvenstveno velikom prilivu stranog kapitala gotovo isključivo preko stranih kredita. Krediti su tada bili dominantan način piliva stranog kapitala u zemlje u razvoju. Tih godina postojala su značajna slobodna finansijska sredstva zemalja prizvođača nafte ostvarena rastom cena. Ta sredstva su preko banaka u razvijenim zemljama plasirana u Južnu Ameriku i druge zemlje u razvoju, uključujući i Jugoslaviju.
Početkom 80-ih ovaj svetski trend priliva kapitala u manje razvijene zemlje se naglo zaustavio. I izazvao krizu platnog bilansa i spoljnog duga u njima. Tako je kriza u Jugoslaviji 80-ih godina bila deo te krize zemalja u razvoju, posebno onih u Južnoj Americi…
Gubici u preduzećima
… Ispostavlja se da je budžetski deficit bio kriznih 80-ih u Jugoslaviji minimalan, a da je glavni manjak dolazio od gubitaka u sektoru preduzeća. Da bi se sprečilo masovnije zatvaranje nerentabilnih preduzeća koja su inače uglavnom bila samostalna pa prema tome i odgovorna za svoje poslovanje, država je pritiskala banke da im daju kredite i tako ih održavala u životu…
…Tokom 70-ih godina banke su ove kredite davale preduzećima u dinarima, a na osnovu štednje stanovništva u stranoj valuti i već pomenutim pozajmljivanjem iz inostranstva. Kada je početkom 80-ih izbila kriza sa visokom inflacijom ,obaveze preduzeća prema bankama u dinarima su se istopile, ali banke su ostale dužne u stranoj valuti. Tako se 80-ih gubitak iz preduzeća prebacio u bankarski sektor uključujući i centralnu banku. Država je na kraju taj dug morala da preuzme. Sa stagnacijom proizvodnje i rastom nezaposlenosti država nije bila spremna da nameće finansijsku discpilinu i zatvara nerentabilna preduzeća. Te je i dalje gurala banke da daju kredite ovim preduzećima. Kako ona uglavnom nisu vraćala te kredite, država je nastale gubitke banaka pokrivala štampanjem novca. To je u osnovi bila monetizacija kvazi fiskalnog deficita…
…Jugoslavija je u prvoj polovini 80-ih godina doživela krah dinara. Sa naglim prestankom priliva kapitala koji je pokrivao spoljni deficit došlo je do njegovog prinudnog smanjenja prvenstveno preko velikog pada vrednosti dinara. Taj pad dinara doveo je do neophodnog smanjenja ukupne potrošnje. A posebno uvoznih proizvoda usled smanjenja dohotka plata izraženih u stranom novcu, odnosno dolarima…
Platno-bilansna kriza
…Uz prethodno, država je administrativno ograničila uvoz. Izazivajući nestašicu određenih proizvoda poput goriva, kafe i slično i tako dodatno smanjila potrošnju. Na taj način, dobrim delom haotično, došlo je do smanjenja spoljnog deficita. Sledi da je Jugoslavija početkom 80-ih godina doživela klasičnu platno-bilansnu krizu…
…Velika realna depresijacija dinara izazvana platno-bilansnom krizom bila je okidač za inflaciju… Dok je vrednost dinara snažno pala u prvoj polovini 80-ih godina inflacija je tek postepeno rasla, da bi potom posle 1987. naglo eksplodirala od 118 na 1.256 odsto godišnje u 1989. U poslednjem kvartalu 1989. jugoslovenska inflacija je prešla u kratku hiperinflaciju kada su njene stope premašile 50 odsto mesečno, veličinu koja se uzima kao kriterijum da bi se inflacija kvalifikovala kao hiperinflacija…
…Hiperinflacija je zaustavljena stabilizacionim programom iz januara 1990, gde je osnovna mera bila fiksiranje deviznog kursa dinara prema nemačkoj marki. Ipak, inflacija se nije nakon fiksiranja kursa odmah zaustavila već tek nakon tri meseca…
Hiperinflacija 90-ih
…Analiza hiperinflacije u Srbiji početkom 1990-ih ukazuje da su raspad Jugoslavije, rat i sankcije Srbiji dovele do snažnog pada proizvodnje, a time i poreskih prihoda sa jedne strane kao i povećanje rashoda za posustala preduzeća, vojsku, sa druge strane. Posledica toga je bio veliki budžetski i kvazi budžetski deficit koji se pokrivao štampanjem novca što je pokrenulo visoku inflaciju i potom je podiglo do hiperinflacije. Naime, ukupni budžetski deficit kretao se od ogromnih 10,8 odsto BDP-a u 1991, preko 15,9 odsto u 1992. i 22,6% u 1993. Uporedo sa tim rasla je i inflacija prešavši početkom 1992. u hiperinflaciju, a onda 1993. u ekstremnu hiperinflaciju…
…Pored presudne uloge koju je imalo štampanje dinara radi pokrivanja fiskalnog deficita i depresijacija dinara je igrala značajnu ulogu u srpskoj hiperinflaciji. Ogromne promene cena prvo na mesečnom, pa nedeljnom i na kraju na dnevnom nivou učinile su da je stanovništvu i privredi glavni orijentir postao kurs dinara na neformalnom tržištu, a ne stopa inflacije…
Crno tržište
…U okruženju gotovo potpune dolarizacije, nova količina odštampanih dinara čim je došla do stanovništva i privrednih subjekata bila je odmah na neformalnom tržištu, zamenjena je u nemačke marke kako bi sačuvala vrednost. Taj rast tražnje za stranom valutom dovodio je do porasta crnog deviznog kursa marke. Tek potom je taj novi viši kurs marke bio primenjivan u transakcijama da bi se odredila cena u dinarima što dovodi do rasta cena. Ova neuobičajena uzročnost od rasta novčane mase ka depresijaciji valute, a tek onda od depresijacije ka inflaciji rezultat je opisane ekstremne dolarizacije.
… Ilustracije radi, na početku hiperinflacije kada je mesečna stopa inflacije bila 50 odsto, dinar izgubi trećinu vrednosti za mesec dana. To znači da ako smo krenuli sa vrednošću od 100 nemačkih maraka u dinarima i držali dinare mesec dana na kraju smo imali vrednost od 67 maraka dok preostaleih 33 marke predstavlja inflacioni prihod države… U ekstremnoj fazi hiperinflacije januara 1994. inflacija je na dnevnom nivou dostigla skoro 50 odsto. Tada je dinar dnevno gubio trećinu svoje vrednosti…
Stabilizacija inflacije
…Stabilizacioni program koji je zaustavio hiperinflaciju uveden je 24. januara 1994. I ovaj, Avramovićev program bazirao se na fiksiranju deviznog kursa dinara. Kao i program koji je zaustavio prethodnu hiperinflaciju iz 1989. Izvršena je monetarna reforma uvođenjem novog dinara sa fiksiranim kursom prema nemačkoj marki, a prestalo je i štampanje starog dinara…
…Hiperinflacija se odmah nakon uvođenja programa zaustavila, da bi u narednim nedeljama oscilirala oko nule. Prvi znaci nestabilnosti nastali su krajem oktobra sa padom vrednosti dinara što je praćeno pojavom inflacije u novembru…
…Stablizacioni program je zaživeo i gotovo godinu dana držao inflaciju pod kontrolom… Kao što je hiperinflacija izazvala veliko bekstvo iz dinara tako je njeno zaustavljanje vodilo vraćanju stanovništva i privrede u dinar. Ovaj rast tražnje za dinarima omogućio je njegovo štampanje bez da se izazove inflacija…
Izostanak reformi
…Porast dinarske novčane mase pokrenuo je rast privredne aktivnosti. A time i rast plata sa neverovatnih 10 dolara prosečno mesečno na kraju hiperinflacije. Ovo je dovelo do porasta poreskih prihoda. Izneti pozitivni efekti na rast prihoda bez ozbiljne fiskalne reforme nisu bili dovoljni da pokriju ukupni manjak države. Još uvek visok deficit je pokrivan dodatnim štampanjem dinara… Prethodno je otpočelo u avgustu 1994. kada je centralna banka podlegla političkom pritisku i emitovala dodatne količine dinara namenjene kreditima poljoprivredi i državnim preduzećima za pokrivanje gubitaka. Ovo je uzdrmalo kurs dinara krajem oktobra i pokrenulo inflaciju u novembru 1994…
…Tako se ispostavilo da trajno zaustavljanje inflacije nije bilo moguće samo monetarnom reformom. Zahtevalo je i fiskalnu reformu koja bi trajno smanjila veliki budžetski i kvazi budžetski deficit (gubici državnih preduzeća i banaka)…
…Inflacija koja se pojavila na kraju 1994. držala se nakon toga u proseku na 40 odsto godišnje. Strukturno ona je bila i veća, oko 50 odsto godišnje, jer je inflacija jednokratno smanjena u 1997. na samo devet odsto, zahvaljujući prihodima države od privatizacije Telekoma…
Inflacije 2000-ih
Sa političkim promenama oktobra 2000. Srbija je započela i svoju zakasnelu tranziciju ka tržišnoj privredi. Nakon sankcija iz 1990-ih, zemlja se otvorila i odmah je zaključen aranžman sa MMF-om. Otpočeta je makroekonomska stabilizacija sa strukturnim reformama. Stabilizacija je ovog puta značila zaustavljanje finansiranja fiskalnog deficita štampanjem novca, politiku koja je sprovođena prethodnih dvadeset godina.
„Iako je napravila rez u odnosu na politiku visokih budžetskih deficita i njihovog finansiranja štampanjem para tokom 80-ih i 90-ih godina, Srbija se ipak nije potpuno odrekla populizma u svojoj fiskalnoj politici“, piše u knjizi Pavle Petrović.
…Kao rezultat stabilizacionog programa i preduzetih reformi inflacija je snažno smanjena u prvoj deceniji 2000-ih na 12 odsto godišnje sa 50 odsto u drugoj polovini 1990-ih. Ipak, to je još uvek bila dvocifrena inflacija i izazvana šokovima na strani ponude i tražnje. Veliki priliv kapitala, preko kredita novodošlih stranih banaka i značajnih direktnih stranih investicija koje su podstaknute privatizacijom preduzeća, doveo je do snažnog povećanja tražnje, proizvodnje (BDP-a) ali i spoljnog deficita…
Izbori pogurali inflacije
…Apresijacija dinara zakočila je tu inflaciju na kraju 2006. Ali nakon toga, od sredine 2007. do sredine 2008. Srbija prolazi kroz još jedan inflacioni talas. Ovog puta izazvan šokom na strani ponude, to jeste velikim rastom svetskih cena hrane i nafte. Srbija je, dakle, u prvoj dekadi 2000-ih prošla kroz dve inflacione epizode. One su, pored eksternih šokova, izazvane i domaćim faktorima – velikim domaćim trošenjem pred političke izbore. Dodatno, u ovom periodu realne plate u Srbiji snažno rastu prosečno 12 odsto godišnje, vršeći tako stalni pritisak na inflaciju…
…Ispostavlja se da su izbori na kraju 2003. i u 2008. bili odlučujući faktor pokretanja inflacionih epizoda… Rast cena hrane kao okidača inflacije došao je u Srbiju spolja, ali su zato izbori kao okidač inflacije domaćeg porekla. Njihov uticaj ide preko rasta državne potrošnje što se i desilo u Srbiji. Tako je, neposredno pred izbore decembra 2003. fiskalni deficit naglo porastao na pet odsto BDP-a u četvrtom kvartalu te godine, odnosno sedam odsto u četvrtom kvartalu 2007. Ovo objašnjava zašto se izbori pojavljuju kao dominantni domaći okidač inflacionih epizoda u prvoj deceniji 2000-ih…
…Sa druge strane, ocenjeni model sugeriše da budžetski deficit nije bio faktor koji je doprineo pokretanju inflacionih epizoda u Srbiji prve decenije 2000-ih. I stvarno, fiskalni deficit je bio veoma nizak u odgovarajućim godinama – 1,1 odsto BDP-a u 2003. i dva odsto u 2007. Ovo potvrđuje da je populistički motivisano povećanje državnih rashoda pred izbore poseban inflacioni okidač nezavisan od kretanja fiskalnog deficita. Naime, moguće je da se u okviru datog niskog deficita državni rashodi preusmere na populističke namene i to učini koncentrisano unutar kraćeg perioda pred izbore…
Inflacije 2020-ih
…Nakon svetske finansijske krize 2008-2009, više od jedne decenije cene u svetu bile su stabilne uprkos velikoj monetarnoj i fiskalnoj ekspanziji usmerenoj na izvlačenje privrede iz recesije i pospešivanje rasta. Štaviše, najrazvijenijim privredama pretila je deflacija, te su njihove centralne banke vodile izrazito ekspanzivnu monetarnu politiku pribegavajući do tada nezamislivim negativnim kamatnim stopama. Države su povećavale svoju potrošnju da bi podstakle ukupnu tražnju. Uprkos svemu tome nivo cena je uporno ostao stabilan, sa pretnjom da će preći u deflaciju u razvijenim privredama, te čak ni radikalne i neortodoksne mere nisu uspele da generišu željenu, blagu inflaciju…
…Stvari su se naglo preokrenule 2021.kada se inflacija ponovo pojavila i potom dostigla razmere koje u razvijenim zemljama nisu zabeležene više od 40 godina. Ni Srbija, naravno, nije izbegla ovu novu inflaciju…
…Isti obrazac pojavljuje se u novoj inflacionoj epizodi iz 2020.kao i u prethodnoj iz prve decenije 2000-ih. Inflacija je izazvana spolja, rastom cena hrane i nafte, a podržana iznutra značajnim povećanjem tražnje. Srbiju izdvaja i to što su politički izbori bili dominantni okidač inflacije…
…I u novoj inflacionoj epizodi iz 2020-ih, imamo rast svetskih cena praktično svih energenata, hrane i osnovnih metala. Na strani tražnje, države su reagovale značajnim povećanjem svoje potrošnje, kao i monetarnom ekspanzijom, što je dodatno poguralo inflaciju. Srbija opet prati ovaj obrazac, ali sa svojim posebnostima i ovog puta – relativno većom državnom potrošnjom, koja se najveći delom može povezati sa političkim izborima…
Uzroci veće inflacije
…Posebnost Srbije, iako to isprva nije bilo očigledno, jeste veća inflacija nego u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE). Intuitivno, inflacija u Srbiji se sporije koči i tokom 2023. bila je veća nego u CIE, a u kumulativnom iznosu je već nadmašila. Opravdanje je to što je Srbija skoro godinu dana administrativno kontrolisala cene energenata, dok su zemlje CIE brzo i gotovo potpuno prenele rast svetskih cena na domaće… Ova intervencija je samo odložila neizbežan rast domaćih cena energenata, jer je predstavljala neizdrživi trošak za državni budžet, što se i desilo tokom 2023…
…Ostaje pitanje zašto je inflacija u Srbiji bila veća nego u zemljama CIE? Deo odgovora može se pronaći u činjenici da je doprinos cena hrane inflaciji u Srbiji bio veći nego u CIE i evrozoni, delom i zbog toga što je udeo hrane u domaćoj potrošačkoj korpi nešto veći nego u drugim evropskim državama. Ali, kao drugi deo odgovora nameće se izdašnija državna intervencija kod nas nego u CIE…
Petrović podseća da je država u periodu 2020-2023. velikodušno rasipala novac, ukupno 2,6 milijardi evra, zato što je u tom periodu bilo nekoliko političkih izbora i sa njima povezanih izbornih kampanja.
…Veliko, neprekidno, izborno trošenje para tokom tri godine najverovatnije je bilo presudan domaći okidač za novu inflaciju. Time se, posle dužeg perioda, odnosno od 2008. i značajnih ekonomskih reformi, ipak vraća obrazac pokretanja inflacije iniciran političkim faktorima, odnosno populizmom. Ovo jeste karakteristično za mlade demokratije, ali se to u Srbiji dešava i posle više od tri decenije od prvih višestranačkih izbora…
Izvor: Forbes Srbija
Foto: YouTube printscreen
