U svakodnevnom obraćanju visokih državnih funkcionera ističe se veliki rast plata, BDP-a i slično, čime se Srbija svrstava u sam vrh evropskih zemalja po privrednom rastu. Ali, bitna činjenica je da se uvek govori o efektima u stranoj valuti (evro), a vrednost evra u dinarima je opala zbog činjenice da je dinar gubio unutrašnju vrednost dok je kurs dinar-evro mirovao.
Efekat inflacije i precenjenog kursa dinara je potpuno deformisao ekonomske pokazatelje. Taj inflatorni efekat iskazan u evrima vidljiv je i kod zemalja EU. Zemlje sa visokim nominalim rastom BDP su i zemlje sa najvišom međugodišnjom inflacijom (naročito u 2022. godini).
U tekućim cenama su sve zemlje kao rezultat visoke inflacije imale rast BDP-a. Prava vrednost se dobija kada se ove vrednosti svedu na baznu godinu. Uzećemo 2018. godinu kada su evropske zemlje (pa i Srbija) imale regularne uslove ekonomskih i društvenih aktivnosti.
Visoki zvaničnici se utrkuju u hvalospevima kako je naš BDP porastao sa 42 na čak 60 milijardi evra (mada statistika, zvanična doduše, i navodi da je godišnji realni rast oko 2%), ali je dobro poznato kome su te poruke namenjene.
Analiza u nastavku teksta pokušava da učini dodatna pojašnjenja u tumačenju pre svega BDP-a (uzet je sa namerom troškovni, a ne proizvodni pristup), zatim raščlanjivanjem istog definiše se rast potrošnje po segmentima i prezentuje koje komponente BDP su doprinele rastu istog sa stanovišta relativnih odnosa.
Problem oligopolizovanog tržišta
Na prvi pogled, rast cena u Srbiji u prethodnih par godina je indukovan rastom inflacije u Evropi s jedne strane, poremećajem u lancima snabdevanja, neskladom robnih i kupovnih fondova i sl.
Postoje takođe nelogičnosti u kretanju cena između pojedinih grupa proizvoda, često se pominju cene čvaraka koje su više od cene suve pršute i sl. Ovo najbolje oslikava stanje u srpskoj ekonomiji. Naime, dok god postoji tražnja i prodaja po tim cenama, ponuđači sigurno neće reagovati. Kada se pogleda kretanje stočnog fonda, pre svega živih svinja za klanje (tovljenika) vidi se strahovita regresija, odnosno pad broja i stanje stočnog fonda.
Stanje konkurencije na koje se pozivaju mnogi je veoma bitan faktor. Srbija, nažalost, ima oligopolizovano tržište ponude i uvoza. Jedan od faktora nažalost je precenjen kurs dinara koji šalje signale da je kod nas u evrima daleko niža cena ponude uvozne robe. Usklađivanjem kupovne moći dinara na domaćem i ino tržištu dobili bi realnu depresijaciju za više od 50% što bi dalo značajne signale o odnosu cena ino i domaće ponude.
Mnogi pominju ulogu Komisije za zaštitu konkurencije. Ona se ponaša i deluje u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, koji ima jednu nakaradnu tvorevinu o sticanju dominantnog položaja na tržištu domaće ponude koji definiše gornju granicu od 40% učešća na tržištu, što automatski znači da imate zagarantovan oligopol. Posebno u telekomunikacijama sa tri ponuđača.
Problem inflacije Problemi cena, odnosno inflacije su po pravilu višedimenzionlani. Inflacija je složen fenomen, čija je osnovna odrednica nesklad u strukturi ponude i tražnje, neadekvatna ekonomska politika, pritisak nadnica, međunarodni faktrori i sl. Efekti visoke inflacije: – Redistribucija dohotka i imovine |
Kada se pogleda statistički izveštaj o poslovanju sektora trgovine onda imate situaciju da u grani posluje 31.200 preduzeća i preduzetnika što na prvi pogleda daje privid savršene konkurencije. Ali, od ukupnog prihoda sektora trgovine u 2022. godini od 24 milijarde po svim robnim grupama, trgovina robom široke potrošnje (hrana, bezalkoholna pića, duvan, alkoholna pića, odeća i obuća) iznosi oko 8,7 milijardi evra.
U 2022. promet glavnih maloprodajnih lanaca u Srbiji (Delez, Lidl, Merkator, DIS, Metro, Univereksport, Gomeks, Aman) je bio 4,3 milijarde evra. Na 8,7 milijardi prometa treba uzeti i promet na pijacama od preko 1,1 milijarde.
Prema tome, o nekoj značajnijoj konkurenciji nema ni govora. Ovih sedam lanaca zauzimaju više od 60% tržišta. Tome treba dodati da isti imaju i veleprodaju kojom snabdevaju male trgovinske lance, pa ne treba biti posebno vidovit po kojim cenama će ih snabdevati. S druge strane, imate poslovno udruženje od dvadesetak srednjih trgovinskih lanaca koje je imalo oko 1,3 milijarde prometa u 2022. godini. O nastupu velikih lanaca najbolje mogu reći proizvođači odnosno njihovi snabdevači kojim ih sve uslovima izlažu.
Politička težina trgovinskih lanaca i monopolizacija uvoza
Veoma bitna stvar je i politički faktor kao i snaga velikih lanaca da praktično u situaciji nedovoljno jake države utiču na kreiranje državnih odluka u oblasti trgovine. Lično sam se u to uverio 2013. i 2014.
Monopolizacija uvoza je posebna priča. Davno podeljene „karte“ između velikih igrača ne omogućavaju čak ni privid konkurencije. Tržište Srbije je puno nelogičnosti i defektnosti u funkcionisanju što se vidi i po kretanju trgovinskih marži odnosno njihovom rastu. Naravno da se svaki privredni subjekt ponaša racionalno i da je osnovni poslovni moto maksimizacija profita. Stvoreni uslovi im to sada omogućavaju.
Praktično najveći rast dobiti u prethdone dve godine su imali veliki trgovinski lanci.
Položaj trgovinskih lanaca i tražnje stanovništva najbolje se vidi kroz naredne dve tabele.
Kretanje marži najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji
Kompanija | 2021 | 2022 |
Delez | 43,29 | 43,63 |
Lidl | 33,26 | 37,37 |
Merkator | 34,95 | 35,95 |
Univereksport | 34,44 | 35,18 |
Dis | 13,21 | 15,53 |
Aman | 17,71 | 19,78 |
Gomeks | 24,09 | 25,58 |
Metro | 19,09 | 17,88 |
Potrošnja osnovnih životnih namirnica u Srbiji
Bez obzira na političke tirade i hvalospeve, potrošnja osnovnih namirnica po domaćinstvu značajno pada čime se na najdirektniji način vidi položaj potrošača u Srbiji. Imajući u vidu da je broj stanovnika Srbije smanjen za prethodne četiri godine, to smanjenje nije puno relevantno za zaključivanja. Naime, prosečan broj članova po domaćinstvu je bio 2,67 u 2022. i 2,66 u 2018. godini.
Izvor: Forbes Srbija, Dragovan Milićević, ekonomista
Foto: YouTube printscreen