Na sastanku održanom 14. januara žiri za NIN-ovu nagradu u sastavu Aleksandar Jerkov (predsednik), Mladen Vesković, Adrijana Marčetić, Tamara Mitrović i Vladimir Gvozden je od deset naslova iz užeg izbora, o kojem smo pisali u prošlom broju, odabrao četiri romana.
Po redosledu pristizanja u redakciju NIN-a to su: „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović („Laguna“), „Lutam sad mrtav svetom“ Borivoja Gerzića („Rende Books“, Beograd), „NGDL“ Marinka Arsića Ivkova (Niški kulturni centar) i „Limeni lijes za Zaimović Zejnu“ („Kosmos“, Beograd) Muharema Bazdulja.
„Duž oštrog noža leti ptica”
„Povratak je bio podozriva životinja koja je nagrizala živce. Rat se preselio unutra i nastavio da zri u tjelima ljudi“, napisano je pred kraj romana „Duž oštrog noža leti ptica” Tanje Stupar Trifunović (Laguna)
NIN-ov laureat Stevo Grabovac o ovom delu veli: „Moglo bi se reći da je ovo roman o odrastanju u vremenima koja su pogodna za sve, osim za odrastanje. O ženama koje su prebrzo sazrele, suočavajući se sa svojim strahovima i sudbinama. Tu je i vojska, čudna i crna, ali tu je i more, zavodljivo uvijek onako kako zna da bude.”
„Lutam sad mrtav svetom“
„Žene su bivstva s mnogo slojeva i preklopa, sa zakučastim prevojima, zanimljiva za posmatranje, pogotovo pod mikroskopom. Kad se skidaju slojevi luka, ostaje ti samo da plačeš“, stoji u knjizi „Lutam sad mrtav svetom“ Borivoja Gerzića (Rende Books)
Milena Marković, laureat NIN-ove nagrade, beleži: „’Lutam sad mrtav svetom’, jedan junak vam peva na večnu radost i večnu muku. Roman pomahnitalog jezika i prelivajućeg srca, roman krika i tišine, roman o početku, nepočetku, kraju, nekraju, preplitanju, očaju i ekstazi. Roman o smrti i žudnji, besmislu i nebu, bez straha i laži.”
„Ja sam valjda jedini čovek na svetu koji voli da jede trešnje sa hlebom. Ostalo mi iz detinjstva. Zato kupim veknu hleba. Bila je malo tvrda, jučerašnja, ali skupa“, ispisano je u knjizi „NGDL” Marinka Arsić Ivkova (Niški kulturni centar)
Slovi za provokativan i introspektivan, roman koji nas vodi na putovanje kroz suštinske dileme – da li smo oni koji tragaju ili smo oni koje proganjaju? Savremenost je svojevrsna pozadina neobične priče u kojoj se granice između spoljnog sveta i unutrašnjeg preispitivanja brišu.
„Limeni lijes za Zeimović Zejnu”
„Nju neobično nervira svaka ideja da je želja za majčinstvom unapred isprogramirana i da je nekakav instikt. Tvrdi da je ta zabluda u samom korjenu svake diskriminacije žena“, ispisano je negde na sredini romana „Limeni lijes za Zeimović Zejnu” Muharema Bazdulja (Kosmos)
Poznavaoci skreću pažnju da poput proznog kaleidoskopa, uz puno poetske snage, ovaj roman deluje i kao nastavak rekonstrukcije jednog izgubljenog sveta i dodatak katalogu pokušaja da se od njegovih ostataka načini kakva-takva replika, te da se makar u fantaziji i imaginaciji obnovi iluzija zavičaja.
Predsednik žirija, Aleksandar Jerkov, veli da kad prođe užas brzine u kojoj čovek mora da čita mnoštvo knjiga, utisak postaje sve povoljniji i prijatniji.
‒ Svih deset naslova koji su bili u užem izboru zaslužuju pažnju i čitanje. I nijedan čitalac se neće prevariti ako bude posvetio pažnju bilo kojoj od ovih knjiga. Ovaj član žirija sa velikim žaljenjem gleda na dilemu mogu li dela autora koji su preminuli u godini objavljivanja svoje knjige, ravnopravno da učestvuju u takmičenju za NIN-ovu nagradu. Mislim da bi neka drugačija rešenja bila isto tako dobra, možda i bolja. Kad je reč o četiri odabrana romana u najužem izboru, sva četiri su vrlo zanimljiva, neki su izuzetno neobični i poetički provokativni, čemu sam uvek bio sklon. Neki pokazuju tematsko narastanje kapaciteta i pisanja, neki dolaze od uglednih pisaca koji mogu da iznenade, bilo lakoćom pripovedanja, bilo neobičnošću svog postupka. I mislim da će se žiri zabaviti o dobru i poprilično pomučiti da odabere pobednički roman.
Izvor: NIN / Tatjana Nježić
Foto: Đorđe Kojadinović