“Nikada ne bih tražio od ljudi u Srbiji da ignorišu prošlost i zaborave NATO bombardovanje, ali mislim da, zbog naše dece, zbog dece naše dece, zaista treba da pokušamo da provedemo više vremena gledajući unapred nego gledajući unazad“, rekao je u intervjuu za NIN ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil.
Prema njegovim rečima, postignut je napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i on veruje da de jure priznanje Kosova neće biti uslov za ulazak naše zemlje u EU. Hil je govorio i o tome kako Vašington gleda na uticaj Rusije i Kine u Srbiji, ali i kako će izbori u novembru uticati na stav Bele kuće prema Srbiji. Pričao je i o teškim temama kao što su slučaj Milana Radoičića i incident u Banjskoj, ali i ulazak u Vladu Srbije ljudi koji su na listi sankcija SAD.
Razočaran sam što nismo uradili više
Opšti je utisak da su odnosi Vašingtona i Beograda u uzlaznoj liniji. Vojno-vojna saradnja dostigla je svoj vrhunac. Naravno, politički odnosi su opterećeni pitanjem Kosova, ali i tu postoji prećutno pravilo – slažemo se da se ne slažemo. Kako ocenjujete trenutne odnose Srbije i SAD?
Ukazivali ste na neke važne stvari. Pre svega mislim da SAD i Srbija imaju vrlo dobar dijalog. Kao što ste sugerisali ne slažemo se u svemu, na primer o Kosovu, ali se slažemo o neophodnosti mira i sigurnosti u Evropi. I mislim da se veoma slažemo oko činjenice da ruska agresija na Ukrajinu treba da se zaustavi. Tako da mislim da imamo mnogo toga da gradimo. I ono što bih voleo da vidim je da uradimo više. Mislim da naša dva naroda imaju mnogo toga zajedničkog. I voleo bih da vidim veze koje će jačati u narednim godinama.
Kosovsko pitanje je jedno od glavnih tačaka spoticanja između Srbije i Zapada, samim tim i SAD. Ipak, čini se da su posle Ohridskog sporazuma postavljene koordinate konačnog dogovora. Kako ocenjujete „prolazno vreme“ u tom procesu?
Po mom mišljenju, Ohridski sporazum jeste odredio neke oblasti na koje se treba fokusirati, a jedna od njih je potreba za stvaranjem Zajednice srpskih opština. Ovo nije počelo sa Ohridom, znate, postoji već nekih 11 godina i mislim da je vreme da se to sprovede, ali da u kontekstu implementacije postoji jasna slika za Srbe koji žive na Kosovu. Postoje i drugi elementi kojima se treba pozabaviti, a to je normalizacija odnosa između Kosova i Srbije i verujem da se na tome može raditi i to bi trebalo da bude urađeno u kontekstu regiona. Region Balkana počinje da ima sve više i više obrazaca saradnje između svih zemalja, i ja se nadam da bi to moglo da se ostvari, ali iskreno govoreći, razočaran sam što nismo bili u mogućnosti da uradimo više.
Srbija će u budućnosti biti deo EU
Ohridski sporazum ne predviđa de jure priznanje Kosova od strane Srbije. Ipak, mislite li da će Srbija to morati da učini da bi se postala član Evropske unije?
Mislim da ne. Ono što Evropljani traže je upravo ono što kažu da traže, a to je normalizacija. Oni žele mir i bezbednost u regionu, a svakako i između Kosova i Srbije. Mislim da su vrlo jasno rekli da postoje članice Evropske unije koje ne priznaju Kosovo, tako da je pravo pitanje da pokušamo da dođemo do normalizacije tamo gde te granice neće biti granice koje dele, već granice koje spajaju, granice koje ih zaista spajaju, i nadam se da ljudi mogu da shvate šta mi ovde zaista govorimo o budućnosti i o tome kakvi će životi ljudi izgledati. I zato bi voleo da vidim mnogo više napretka na ovom planu normalizacije, i jasno je da i EU to ima na umu.
Da li bi Evropska unija prijemom celog regiona u svoje članstvo rešila tenzije na Zapadnom Balkanu, a uz to i smanjila ruski i kineski uticaj na ovim prostorima? Mnogi analitičari, uključujući i jednog od osnivača „Politika“ Metjua Kaminskog smatraju da se to neće dogoditi ako SAD ne poguraju EU da otvori svoja vrata. Delite li njegovo mišljenje?
Pre svega, EU je organizacija koja može sama da donosi odluke. Ne treba mi da im govorimo šta da rade, stoga bih bio oprezan sa takvom formulacijom da je nekako naš posao da ih guramo. Ali kada zemlja želi da se pridruži Evropskoj uniji, kada ima aspiracije, mi želimo da podržimo te težnje, a to je upravo ono što radimo u Srbiji. Srbija ima stvari koje treba da uradi u oblasti vladavine prava i sličnih pitanja, sva ta poglavlja koja su do sada otvorena sa Evropskom unijom. Dakle, naš zadatak je da pokušamo da pomognemo Srbiji u ovom poduhvatu, jer smatram da je sasvim jasno da će Srbija u budućnosti biti u Evropskoj uniji.
Srbija nije uvela sankcije Rusiji, a primetno je da Vašington i Brisel već neko vreme ne insistiraju na tome kao na početku rata u Ukrajini. Šta je uticalo na to da Zapad smanji pritisak na Beograd po tom pitanju?
Mislim da smo vrlo jasno stavili do znanja da bismo želeli da se Srbija pridruži sankcijama, ali Srbija je takođe preduzela neke važne korake kako bi jasno stavila do znanja Rusiji da sene slaže sa agresijom koju je ta zemlja izvršila na svog suseda i mislim da je to veoma važno. Imamo veoma dobar dijalog sa Srbijom, i da, Srbija je preduzela neke veoma konkretne mere da Rusiji stavi do znanja da ono što su uradili u Ukrajini ne može biti održivo, i pre ili kasnije će morati da postigne mirovni sporazum i povuče se iz Ukrajine. Tako da mislim da se dobro razumemo sa Srbijom. Što se tiče njenogusklađivanja sa Evropljanima, to ću prepustiti njihovim razgovorima sa Evropljanima, ali ono što je za nas trenutno važno jeste da je Srbija jasno stavila do znanja gde se nalazi u odnosu na Ukrajinu.
Dejton je osnova teritorijalnog integriteta Bosne
Sjedinjene Države retko i nevoljno menjaju svoju spoljnu politiku. Znam da ste karijerni diplomata, ali da li mislite da bi se eventualna promena administracije u Vašingtonu posle novembarskih izbora u SAD mogla odraziti na odnos vaše zemlje prema Srbiji?
Znate, ja se ne mešam u unutrašnje stvari Srbije, niti se mešam u unutrašnje stvari SAD. Da, u pravu ste, imaćemo izbore, ali ja bih zaista istakao činjenicu da mi kao država imamo interese. Ko država, imamo veoma važne interese u Evropi kao i u Srbiji. I videćemo da će ti interesi postojati o bilo kojoj administraciji da govorimo.
Kakav je vaš komentar na Svesrpski sabor koji je održan u subotu u Beogradu. Vaše kolega iz Ambasade Sjedinjenih Država u Sarajevu oštro su osudile usvojene zaključke kao napad na Dejtonski mirovni sporazum i državne institucije Bosne i Hercegovine.
Znate šta, američki Ustav je usvojen 1789. godine i Amerikanci još uvek raspravljaju o tom ustavu toliko vekova kasnije. Što se tiče Bosne, Dejton je očigledno osnivački dokument ove bosanske države i mislim da je Dejton univerzalno podržan, podržan od strane srpske vlade, svakako podržan od naše vlade. I jedni i drugi smo potpisnici Dejtonskog sporazuma i to je način na koji treba nastaviti. Mislim da je poenta u vezi sa Dejtonom vrlo jasna. Dejtonskim mirovnim sporazumom ne donosite jednostrane odluke. To se mora uraditi na nivou cele zemlje. U Beogradu je tokom vikenda održan veliki događaj, jedna posebna manifestacija, sa folklorom i ostalim stvarima koje su se dešavale. Ali mislim da jedna stvar koju svi moraju da shvate jeste da je Dejton osnova teritorijalnog integriteta Bosne, teritorijalnog integriteta entiteta unutar Bosne i da ove elemente Dejtona moraju poštovati sve strane.
U srpskoj javnosti preovladava stav da ambasador SAD ima uticaj na ključne odluke koje se donose u državi. Često se čuje sintagma „neće nam strane ambasade krojiti vladu“. Koliko zaista strani ambasadori imaju uticaj na srpsku unutrašnju politiku?
To čujem od mnogih. Mislim da možete biti uspešni kao strani ambasador u ovoj zemlji, u Republici Srbiji, ako razumete jednu stvar. Ljudi ovde ne vole da im se govori šta da rade. Dakle, ako imate ideju, razgovarajte o svojim idejama, razgovarajte o tome sa ljudima, pokušajte da razumete kako da idete napred. Ali ako mislite da možete da nametnete nešto srpskom narodu, onda ćete morati dobro da razmislite.
Kristofer Hil misli da dešavanja u Banjskoj nisu pomogla srpskim interesima
Jedan od lidera srpske opozicije Dragan Đilas kritikovao Vas je zbog vaše izjave date povodom nedeljnih izbora da su „migracije birača zaustavljene“ i upitao Vas „kako niste videli onolikog Milorada Dodika da glasa“. Kako komentarišete to što predsednik Republike Srpske, kako opozicija ističe, suprotno zakonu, glasa na lokalnim izborima u Beogradu?
