Pre 20 godina svi su mislili da je Gmail šala. Suosnivači Gugla Lari Pejdž i Sergej Brin toliko su voleli da se šale, da su objavljivali neobične ideje svakog Prvog aprila nedugo pošto su osnovali svoju kompaniju pre više od četvrt veka. Jedne godine Gugl je objavio „konkurs za istraživački centar na Mesecu“, a godinu dana pre toga da planira da na svom pretraživaču interneta uvede funkciju „ogrebi i pomiriši“.
Šale ja bilo toliko da su ljudi navikli na njih i Pejdž i Brin su odlučili da pre 20 godina na Prvi april saopšte još nešto za šta niko ne bi verovao da je moguće.
Zadivljujući koncept
Bio je to Gmail, besplatna usluga koja se može pohvaliti tada jednim gigabajtom skladišnog prostora po nalogu što je bilo apsurdna količina kapaciteta e-pošte za 13.500 e-poruka u vreme kada se moglo sačuvati samo 30 do 60 e-poruka u tada vodećim servisima veb pošte koje su vodili Jahu i Majkrosoft. Guglova količina prostora za skladištenje e-pošte je bila 250 do 500 puta veća.
Pored „kvantnog skoka“ po skladištnju, Gmail je takođe opremljen Google-ovom tehnologijom pretraživanja tako da korisnici mogu brzo da preuzmu bilo šta iz stare e-pošte – fotografije ili podatake. Takođe je automatski povezao niz komunikacija o istoj temi tako da je sve teklo zajedno kao da je to jedan razgovor.
Bio je to toliko zadivljujući koncept da su, ubrzo pošto je Asošiejted pres objavio vest o Gmail-u kasno popodne prvog aprila 2004. godine, čitaoci počeli da zovu i šalju e-poštu da obaveste tu novinsku agenciju da su je prevarili Guglove šaljivdžije.
„To je bio deo šarma, stvaranje proizvoda za koji ljudi neće verovati da je stvaran. To je na neki način promenilo percepciju ljudi o vrstama aplikacija koje su uopšte bile moguće u okviru veb pretraživača“ – rekao je bivši Guglov inženjer Pol Bučhajt za AP.
Na tome se radilo tri godine – rekao je Bučhajt koji je bio 23. zaposleni u toj kompaniji koja sada zapošljava više od 180.000 ljudi.
Gmail sada ima 1,8 milijardi aktivnih naloga – svaki od njih sa 15 gigabajta besplatnog skladišnog prostora u paketu sa „Gugl fotografijama“ i „Gugl diskom“. Iako je to 15 puta više prostora za skladištenje nego što je Gmail prvobitno ponudio, to još nije dovoljno za mnoge korisnike koji retko vide potrebu da obrišu svoje naloge.
Digitalno gomilanje e-pošte, fotografija i drugog sadržaja je razlog zašto Gugl, Epl i druge kompanije sada zarađuju od prodaje dodatnog kapaciteta za skladištenje u svojim centrima podataka. Gugl naplaćuje od 30 dolara godišnje za 200 gigabajta skladišnog prostora, do dolara godišnje za pet terabajta skladišnog prostora.
Gmail je promenio igru
Postojanje Gmaila je takođe razlog zašto druge besplatne e-pošte i interni nalozi e-pošte preduzeća nude mnogo više prostora za skladištenje nego što se pretpostavljalo pre 20 godina.
Gmail je „promenio igru“ na nekoliko drugih načina i postao prvi „građevinski blok“ u ekspanziji Guglovog internet carstva izvan njegovog pretraživača koji je i sada dominantan.
Posle Gmaila došli su „Gugl mape“ i „Gugl dokumenti“ sa aplikacijama za obradu teksta i tabela. Usledila je kupovina video sajta Jutjub, a potom uvođenje pretraživača „Chrome“ i operativnog sistema Android koji pokreće većinu svetskih pametnih telefona. Sa eksplicitnom namerom Gmaila da skenira sadržaj e-poruka da bi bolje razumeo interesovanja korisnika, Gugl nije ostavio mesta sumnji da bi digitalni nadzor u potrazi za prodajom većeg broja oglasa bio deo njegovih sve širih ambicija.
Iako je time odmah izazvao negodovanje, Gmail je to počeo da radi u ograničenom obimu jer je Gugl u početku imao dovoljno računarskog kapaciteta da podrži malu publiku korisnika.
„Kada smo lansirali, imali smo samo 300 mašina i to su bile zaista stare mašine koje niko drugi nije želeo“ – rekao je Bučhajt. „Imali smo dovoljno kapaciteta samo za 10.000 korisnika, što je apsurdno“.
Ali ta oskudica je stvorila atmosferu ekskluzivnosti oko Gmaila koja je izazvala grozničavu potražnju za registraciju. U jednom trenutku, pozivi za otvaranje Gmail naloga prodavali su se za 250 dolara po komadu na „Ibeju“. „To je postalo ‘društvena valuta’, ljudi su nudili: ‘Dobio sam pozivnicu za Gmail, hoćeš li je ti?’ “ – rekao je inženjer.
Iako je registracija za Gmail postajala sve lakša kako je bilo sve više masivnih centara za skladištenje podataka Guglove mreže, kompanija nije prihvatala sve korisnike usluge e-pošte sve sve dok nije „otvorila kapije“ kao poklon za Dan zaljubljenih 2007.
Nekoliko nedelja kasnije, na Prvi april 2007. godine, Gugl je najavio novu bizarnu „funkciju“ pod nazivom „Gmail na papiru“ koja korisnicima „nudi“ da im Gugl odštampa arhivu e-pošte sa „94 odsto ispljuvka korisnika organske soje“ i da im to što je „odštampano“ pošalje preko Poštanske službe. Međutim to jeste bila šala Gugla, ma koliko odvratna.
Izvor: Nedeljnik
Foto: YouTube printscreen
