18. januar 2024.
Kako sam kaže, Milan Mumin je u svakoj priči sto odsto. Kantautor i lider novosadskog benda “Lovehunters”, već neko vreme živi na relaciji Njujork-Novi Sad. Ujutru mu baš ništa ne ide od ruke, a na fajronte je posebno osetljiv, kako u Novom Sadu, tako i u Njujorku.
Jesu li sva vremena bila naopaka, kako kažeš, ili su neka bila i prava vremena?
Ja sam vaspitavan od malena da su Srbi i Crnogorci šizofrena nacija. Prvo nisam kontao šta je otac hteo da kaže. Ali, sve je očiglednije da je zaista tako. S druge strane mi smo stalno imali red radikala i red komunjara, uz neke male izlete u nepoznato. Više kao neki incident, kao ono vreme sa Đinđićem. Šta od toga može dobro ispasti? Ne može ništa. U Americi se neguje individualitet i to je u startu znatno bolje od drugih sistema. Ne mislim da SAD treba da imitira EU ili obrnuto. Mislim da svi treba da se ugledamo na skandinavske zemlje. Na neki taj kapitalizam sa ljudskim likom.
Zašto si uopšte imao potrebu da odeš u SAD?
Možemo to shvatiti kao moj avanturizam. Kada sam 2003. posetio tektu u San Francisku, shvatio sam da tamo mogu napraviti papire kao muzičar. I onda mi je to bilo interesantno. Nisam morao, tako da nisam nikada bio emigrant, pogotovu nisam bio ekonomski. Sanjao sam o tom nekom amerskom albumu. Njujork mi se mnogo svideo iako sam više “west coast” čovek, ali nisam mogao da ostanem na zapadnoj obali jer je daleko Srbije. Zapravo nisam nikada emigrirao, već sam stalno išao tamo-vamo pa mi je Njujork bliži. Njujork je nekako po mojoj meri.
Ti sad imaš životni san mnogih naših ljudi, da žive malo tamo, a malo ovde. Zašto si odabrao takav život?
Oba grada obožavam, tako da pokušavam da kombinujem Njujork i Novi Sad. Dok vozim taksi u Njujork, uvek razmišljam o Novom Sadu. Nekad mi u auto uđu interesantni ljudi, pa sa njima volim da se raspričam. Tamo radim i živim zdravo, a dok sam u Srbiji više sam u elementu hedonizma.
Da li bi posavetovao mlade ljude da odu u Ameriku?
Nisam siguran da odlazak može da škodi. To širi vidike. Ako ništa naučićeš jezike, videćeš sveta, nećeš biti uzak u bilo kom smislu. Ne vidim problem u vezi sa odlaskom. Ja sam otišao dosta mator sa 33 godine, pa sam već dosta svojih stremljenja već bio ispunio. Otišao sam kao ostvaren čovek u jednom segmentu. Dosta ljudi počne da favorizuje ovo ovde, a da pljuje ono tamo, što nije istina, ili godinama ljudi džedže bez papira, rade loše poslove, pa kad se vrate u Srbiju shvate da ne pripadaju ni ovde.
A zašto pevaš na engleskom jeziku?
To mi je nekako za rokenrol muziku prikladnije. Nekad čuješ bend koji je super, i produkcija i muzika, ali onda čuješ poljski jezik. Nekako ne ide, kao kad čuješ rokenrol pesmu na ruskom. Kao što je italijanski prelep jezik, ali ne ide uz rokenrol muziku. Jedino mi je žao što ne znam francuski jezik. Moja majka je predavala francuski.
Izvor: N1