Slavoj Žižek, slovenački filozof i društveni kritičar, u svom autorskom tekstu za Danas bavi se sve prisutnijim fenomenom među mladima u Kini i širom sveta – pojmom „bai lan“, koji se slobodno može prevesti kao „neka trune“ i povezao ga sa trentnom društveno političkom situacijom u Srbiji.
Ovaj pojam označava pasivan i apatičan stav prema životu, koji je nastao kao reakcija na duboko ukorenjeno ekonomsko razočarenje i sveprisutne društvene pritiske. Žižek objašnjava da je fenomen „bai lan“ više od puke pasivnosti – to je filozofski i politički izbor da se odbaci sistem koji nameće prekomerne napore, s minimalnim nagradama.
„To nije pasivni otpor, već odbacivanje prekomernih pritisaka“, objašnjava Žižek. On tvrdi da mladi koji se povlače iz sistema to ne rade zato što se ne protive društvenim normama, već zato što se ne žele podrediti životu koji im nudi minimalne koristi u odnosu na napore koje moraju ulagati.
Ovaj fenomen, kako kaže Žižek, nije samo rezultat ekonomskih problema, već i dubokog društvenog i političkog vakuuma u kojem se mladi ljudi nalaze, što ih tera da se povuku u sebe i odbace aktivan angažman u društvu.
Iako je fenomen prvo prepoznat u Kini, Žižek ukazuje na to da sve više mladih širom sveta prihvata ovu filozofiju pasivnog otpora.
I u Srbiji se, prema Žižekovim rečima, pojavljuje ovaj trend među mladima. Međutim, to ne znači da su protesti u Srbiji samo još jedan oblik „bai lan“ ponašanja. Naprotiv, oni predstavljaju direktan odgovor na sistem koji je već dugo vremena okrenut protiv interesa svojih građana.
Protesti u Srbiji, inicirani nakon tragičnih događaja u Novom Sadu, nisu se povukli u tišinu. Studenti, koji su započeli blokade, nisu se zadovoljili pasivnim otporom. Kako piše Žižek, oni su prepoznali ozbiljan problem i kroz organizovane akcije nastavljaju da zahtevaju odgovornost vlasti.
„Protesti u Srbiji, u suštini, nisu obojena revolucija“, kaže Žižek, dodajući da ovi protesti ne traže samo promene u vladi, već žele promene koje sežu dublje – oni žele temeljne promene u funkcionisanju državnih institucija.
Ovaj filozof objašnjava da demonstranti u Srbiji ne traže samo političku promenu u tradicionalnim okvirima, već traže radikalne promene u samoj strukturi političkog sistema. Ovi protesti nisu okrenuti ka „demokratskom zapadu“, kako bi se moglo pomisliti, već su pokret koji poziva na odgovornost, na zakonitost i na stvaranje sistema koji će odgovarati interesima građana, a ne samo vladajućih elita.
Za Žižeka, protesti u Srbiji nisu još jedna „obojena revolucija“ koja je vezana za apstraktne političke ciljeve kao što je pridruživanje Evropskoj uniji.
On smatra da EU nije imala istinsku ulogu u ovim protestima, jer je pokazala ravnodušnost prema ključnim promenama koje se dešavaju unutar zemlje, dok istovremeno podržava slične pokrete u drugim delovima sveta.
Žižek, međutim, podvlači da protesti u Srbiji ne traže EU zastave i ne pozivaju na političke promene u okvirima EU. Umesto toga, oni pozivaju na odgovornost u svakom pogledu i žele da vlasti snose odgovornost za svoje postupke i odluke.
Kako on piše, protesti u Srbiji nisu samo reakcija na trenutne političke poteze, već duboko ukorenjen odgovor na strukturalne nepravde koje su prisutne već dugo vremena. Oni predstavljaju formu aktivnog angažmana koja odbacuje ideju pasivnog otpora, umesto toga tražeći temeljne promene u načinu na koji država funkcioniše.
Izvor: Nedeljnik
Foto: YouTube printscreen
