Demis Hasabis, šef Guglove kompanije „DeepMind“ kaže da bi veštačka inteligencija mogla da nas uvede eru „neverovatne produktivnosti“ i „radikalnog izobilja“. Ali kome će to koristiti? I zašto bi voleo da su tehnološki giganti delovali sporije?
Ako imate neku predstavu o dobitniku Nobelove nagrade, Demis Hasabis se verovatno u nju ne uklapa. Relativno mlad (ima 49 godina), mešovitog porekla (otac mu je grčko-kiparskog, a majka kinesko-singapurškog porekla), školovan u državnim školama, dok je u decembru primao Nobelovu medalju od švedskog kralja nije baš izgledao kao da mi nije mesto u moru sedokosih muškaraca, iako mu je sve to, kako priznaje, bilo „prilično nadrealno“. „Zaista ne umem da uživam u trenutku. Osvajao sam nagrade u prošlosti i uvek bih pomislio: ‘Šta je sledeće?’ Ali ova nagrada je zaista bila posebna. To je nešto o čemu sanjaš kao dete.“
Pa, možda vi i niste sanjali o tome – ali on svakako jeste. Hasabis je od malena bio označen kao izuzetan – bio je šahovsko čudo od deteta kada je imao samo četiri godine. Danas je, može se reći, jedan od najvažnijih ljudi na svetu. Kao šef Guglovog ogranka DeepMind, tehnološkog giganta posvećenog veštačkoj inteligenciji, on vodi – iako ne sasvim usmerava – ono što bi moglo biti najveća tehnološka revolucija u našim životima.
Tako se Hasabis našao i u ulozi promotera i apologete veštačke inteligencije. Nobelova nagrada za hemiju bila je dokaz kakvu korist veštačka inteligencija može doneti: baza podataka DeepMind-ova baza podataka AlphaFold uspela je da predvidi do tada neshvatljive strukture proteina, gradivnih elemenata života – što je proboj koji bi mogao dovesti do bezbrojnih medicinskih dostignuća. U isto vreme, strahovi u vezi sa budućnošću koju veštačka inteligencija donosi – a koju Gugl pomaže da se uvede – sve više rastu.
Ambasador veštačke inteligencije
Biti ambasador veštačke inteligencije nije baš ono što je Hasabis sanjao. „Da je bilo po mom, zadržali bismo to duže u laboratoriji i uradili više stvari poput AlphaFold-a – možda čak izlečili rak ili nešto slično,“ kaže on. „Ali, tako je kako je, i postoje dobre strane i u ovome. Sjajno je što svi mogu da se igraju sa najnovijom veštačkom inteligencijom i sami osete kakva je. To je zapravo korisno za društvo – da se ljudi naviknu, prilagode se, da vlade o tome raspravljaju… Pretpostavljam da moram da govorim posebno o naučnoj strani, kako bismo trebali da pristupamo ovome i da razmislimo o nepoznanicama – to jest kako da ih učinimo manje nepoznatim.“
U ličnoj komunikaciji, Hasabis predstavlja mešavinu prizemne pristupačnosti i uglađenog profesionalizma. Uredan i doteran, obučen potpuno u crno, nosi dva sata: jedan pametni, drugi analogni (elegantan, ali ne preterano upadljiv). Odaje utisak čoveka koji je uvek u žurbi. Razgovaramo u njegovoj kancelariji u sedištu DeepMind-a u Londonu. Na zidovima su šahovske table s potpisima velikih igrača poput Garija Kasparova, Magnusa Karlsena i Judit Polgar. Još uvek igra šah – tabla je postavljena na obližnjem stolu.
Upravo ga je šah uveo u razmišljanje o samom razmišljanju. Između četvrte i trinaeste godine igrao je takmičarski u juniorskim timovima Engleske. „Kada to radiš u tako mladom uzrastu, to veoma oblikuje način na koji ti mozak funkcioniše. Veliki deo mog načina razmišljanja potiče iz strateškog promišljanja u šahu i suočavanja s pritiskom.“
Na papiru, malo šta iz Hasabisove prošlosti je nagoveštavalo njegovu budućnost. Njegova porodica je više umetnički nastrojena: „Moj otac u penziji je upravo završio komponovanje mjuzikla koji je izveden u alternativnom pozorištu u severnom Londonu. I moja sestra je kompozitorka, tako da sam ja pomalo izuzetak u porodici.“ Nisu bili siromašni, ali ni naročito imućni. Prelazio je iz jedne državne škole u drugu u severnom Londonu, a nekoliko godina se školovao kod kuće.
Demis Hasabis nije bio najbolji u školi
Kaže da je bio i pomalo autsajder u školi, ali izgleda da je oduvek znao kuda ide. Njegovi junaci iz detinjstva bili su pioniri nauke kao što su Alan Tjuring i Ričard Fajnman. Dobitke iz šaha trošio je na rane kućne računare kao što su Sinclair ZX Spectrum i Commodore Amiga, i naučio je da programira. „Malo ljudi je bilo zainteresovano za računare krajem osamdesetih. Bilo je nas nekolicina koji smo hakovali, pravili igre i druge stvari – i onda je to postala moja sledeća karijera nakon šahovske.“
Tokom devedesetih, industrija video-igara već je eksperimentisala sa veštačkom inteligencijom. Sa 17 godina, Hasabis je programirao hit igru Theme Park, u kojoj igrači grade virtuelni zabavni park. „Igra je reagovala na to kako ste je igrali“, kaže on. Ako postavite štand sa hranom blizu izlaza sa rolerkostera, vaši virtuelni posetioci će početi da povraćaju.
Nakon studija računarskih nauka na Univerzitetu u Kembridžu, a potom i doktorata iz neuronauka na Univerzitetskom koledžu u Londonu, Hasabis je 2010. godine osnovao DeepMind, zajedno sa Šejnom Legom, kolegom neuronaučnikom, i Mustafom Sulejmanom, bivšim školskim drugom i prijateljem njegovog mlađeg brata. Njihova misija bila je jednostavna, kaže Hasabis: „Rešiti inteligenciju, pa onda iskoristiti tu inteligenciju da rešimo sve ostalo.“
DeepMind je ubrzo privukao pažnju Silicijumske doline. Tim je 2014. predstavio veštačku inteligenciju koja je samostalno ovladala Atari video-igrama kao što je Breakout, bez ikakvog prethodnog znanja. Interesovanje su počeli da pokazuju sada već dobro poznati tehnološki igrači, uključujući Pitera Tila (koji je bio jedan od prvih investitora DeepMind-a), Gugla, Fejsbuka i Ilona Maska.
Hasabis je Maska prvi put sreo 2012. godine. Tokom ručka u fabrici SpaceX-a u Kaliforniji, Mask mu je rekao da mu je prioritet da stigne do Marsa – „kao rezervne planete, u slučaju da ovde nešto pođe po zlu. Ne verujem da je u tom trenutku mnogo razmišljao o veštačkoj inteligenciji“ Hasabis mu je ukazao na slabosti u njegovom planu. „Rekao sam: ‘A šta ako je upravo AI ta stvar koja bi krenula po zlu? Onda ti Mars neće pomoći, jer ako mi možemo tamo, i AI će sigurno lako tamo stići, preko naših komunikacionih sistema ili nečeg sličnog.’ Nije o tome razmišljao. Samo je jedan minut sedeo tamo ništa ne govoreći, razmislio i rekao: ‘Hmm, verovatno si u pravu.’“
Ubrzo nakon toga, Mask je takođe investirao u DeepMind.
“Morate da se preselite u San Francisko”
Godine 2014, Gugl je kupio kompaniju za 400 miliona funti (što je dovelo do toga da Mask i Til pređu na podršku rivalskom startapu OpenAI). Nije ih samo pristup novcu i hardveru ubedio da se odluče za Gugl. Osnivači Gugla, Lari Pejdž i Sergej Brin, takođe su bili informatičari kao i on, i „videli su Gugl kao u suštini AI kompaniju“, kaže Hasabis. I sam je koristio njihove proizvode, poput Gmail-a i Gugl Mapa. „I na kraju, pomislio sam da je misija Gugla da organizuje svetske informacije – zaista sjajna misija.“
Sa prozora njegove kancelarije vidi se ogromna bež građevina – nova, skoro završena zgrada Gugla, u koju će se DeepMind preseliti sledeće godine. Može se slobodno reći da je glavni razlog što ovaj tehnološki gigant toliko ulaže u Veliku Britaniju upravo Demis Hasabis, koji je insistirao da ostane u Londonu. „Naši prvi investitori su govorili: ‘Morate da se preselite u San Francisko’, ali ja sam hteo da dokažem da je moguće raditi i ovde“, kaže on. „Znao sam da ovde postoji neiskorišćen talenat. I znao sam, ako budemo uspešni, koliko će veštačka inteligencija biti važna za svet, pa sam smatrao da je važno imati globalni pristup, a ne samo, znate, unutar 100 kvadratnih milja Silicijumske doline. I dalje verujem da je to važno.“
Godine 2016. DeepMind je ponovo šokirao tehnološki svet kada je njegov AI pobedio jednog od najboljih igrača igre Go – društvene igre znatno složenije od šaha. Proboj sa AlphaFold-om u vezi sa strukturama proteina bio je još jedan veliki korak napred: DeepMind je sada rešio strukture više od 200 miliona proteina i učinio te podatke javno dostupnim.
Ali pejzaž veštačke inteligencijeje se seizmički promenio 2022. godine, kada je OpenAI objavio ChatGPT-3, koji je fascinirao javnost svojom neobičnom sposobnošću da se nosi sa raznim problemima – od planiranja strategije do pisanja poezije. ChatGPT je iznenadio velike tehnološke kompanije, posebno Gugl. „Oni su zaista krenuli na sve ili ništa, što je impresivno. Možda moraš tako da radiš kad si startap“, kaže Hasabis. „Svi mi iz vodećih laboratorija imali smo vrlo slične sisteme, ali smo i mogli da vidimo i njihove mane – na primer, da ponekad ‘haluciniraju’. Mislim da niko, uključujući OpenAI, nije u potpunosti shvatio da će postojati tako neverovatne mogućnosti njegove primene i da će ljudi dobiti toliko toga. To je važna lekcija za nas – da možeš da budeš i previše blizu sopstvenoj tehnologiji.“
Granice koje treba doseći
Trka je sada počela. DeepMind je postao „pogonska soba Gugla“, kako Hasabis kaže, a veštačka inteligencija ulazi u svaki kutak njegovog poslovanja: AI rezimei u pretrazi, pametni asistent Gemini (Guglov odgovor na ChatGPT), generator slika (uz mogućnost dodavanja zvučnih efekata), AI naočare, alati za prevođenje, pomoćnici u kupovini. Koliko javnost zaista želi ovakav svet unapređen veštačkom inteligencijom – ostaje da se vidi. Konkurencija takođe podiže igru. Kompanije kao što su Meta (Mark Zakerberg), Amazon, Epl i Majkrosoft ulažu velika sredstva, ali i otimaju talente od rivala. Zakerberg nudi i do 100 miliona dolara za vrhunske istraživače. Sulejman, koji je napustio DeepMind 2019. godine, sada je na čelu Microsoft AI-ja, koji je nedavno iz DeepMind-a preoteo više od 20 inženjera. Hasabis okleva da svog bivšeg prijatelja nazove rivalom: „Radimo veoma različite stvari. Mislim da je on više fokusiran na komercijalnu primenu, dok smo mi i dalje posvećeni graničnim istraživanjima.“
Ta granica koju treba doseći je, svakako, AGI (Artificial General Intelligence) – tačka u kojoj AI dostiže nivo ljudske inteligencije. „Ne znam da li će se to desiti u jednom trenutku. Možda će do toga doći postepeno“, kaže on, „ali imaćemo nešto što možemo osnovano nazvati AGI, opšta veštačka inteligencija, nešto što će pokazivati sve kognitivne sposobnosti koje i ljudi imaju – možda već u narednih pet do deset godina, il možda čak i bliže.“
Drugim rečima, nalazimo se u poslednjim godinama pre-AGI civilizacije – nakon kojih više ništa neće biti isto. Za neke, ta perspektiva je apokaliptična. Za druge, poput Hasabisa – utopijska.
„Pod uslovom da AGI bezbedno i odgovorno uvedemo u svet – a mi, naravno, pokušavamo da odigramo svoju ulogu u tome – onda bi trebalo da završimo u svetu onoga što ponekad nazivam radikalnim izobiljem“, kaže on. On predočava medicinski napredak, superprovodnike na sobnoj temperaturi, nuklearnu fuziju, napreda u materijalima i matematici. „To bi trebalo da dovede do neverovatne produktivnosti, a samim tim i do prosperiteta društva. Naravno, moramo da se pobrinemo se taj prosperitet pravično raspodeli – ali to je već političko pitanje. Ako u tome uspemo, mogli bismo po prvi put u istoriji čovečanstva živeti u svetu izobilja, gde stvari ne moraju biti igra sa nultom sumom. I ako to profunkcioniše – mogli bismo zaista da putujemo do zvezda?“
Demis Hasabis je oprezni optimista
Da li se Hasabis previše približio sopstvenoj tehnologiji? Postoji toliko pitanja u vezi sa veštačkom inteligencijom da je teško znati odakle uopšte početi: deepfake-ovi i dezinformacije, zamena ljudskih radnih mesta, ogromna potrošnja energije, zloupotreba autorskih dela – ili jednostavno mogućnost da veštačka inteligencija odluči da su ljudi suvišni i preuzme stvar u svoje ruke.
Jedno od konkretnih pitanja koje možemo da izdvojimo jeste ono koje se tiče ogromne količine vode i električne energije koju će, prema prevdiđanjima, trošiti budući AI dejta-centri – posebno u svetu koji se suočava s sušama i klimatskom krizom. Do trenutka kad AI „reši“ nuklearnu fuziju, možda više neće biti planete. „Postoji mnogo načina da se to reši“, odgovara Hasabis. „Da, biće potrebno puno energije za sisteme veštačke inteligencije, ali količina koju ćemo dobiti zauzvrat – čak i samo u okviru klimatskih rešenja – daleko će nadmašiti te troškove.“
Takođe, postoji bojazan da je „radikalno obilje“ samo drugi naziv za „masovnu nezaposlenost“: Veštačka inteligencija već zamenjuje ljude u mnogim poslovima. Mnogi obećavaju da „više nikada ne nećemo morati da radimo“, ali zar to ne znači da prepuštamo ekonomsku moć onima koji kontrolišu AI? „To će biti jedna od najvećih stvari koje ćemo morati da rešimo“, priznaje Hasabis. „Recimo i da postignemo radikalno izobilje i da ga fer raspodelimo – šta se onda događa?“
Hasabis ima dva sina u kasnim tinejdžerskim godinama (njegova supruga, rođena u Italiji, je molekularni biolog). Kakvu budućnost zamišlja za njih? „To pomalo podseća na doba u kojem sam ja odrastao, kada su kućni računari tek počeli da se pojavljuju. Naravno, ovo će biti mnogo veće od toga, ali morate prihvatiti novu tehnologiju… Ako postaneš stručnjak, neka vrsta ‘nindže’ u korišćenju ovih stvari, to će zaista osnažiti ljude koji su dobri u korišćenju tih alata.“
Ipak, i „ne-nindže“ će i dalje imati svoje mesto: „Potrebni su nam veliki filozofi, ali i ekonomisti, koji će promišljati o tome kako bi svet trebalo da izgleda kada se pojavi nešto ovako. Šta je svrha? Šta je smisao?“ Hasabis ističe da postoji mnogo stvari koje ne radimo isključivo zbog koristi: sport, meditacija, umetnost… „Kao društvo još više ćemo se okrenuti tim oblastima, jer ćemo imati i vremena i resursa za to.“
Teško je zamisliti da će sam Hasabis sebi uspeti da odvoji mnogo vremena za takve stvari pored DeepMind-a, njegove biotehnološke kompanije Isomorphic Labs, bezbrojnih javnih nastupa – spisak se samo širi. „Nemam mnogo vremena kada ne radim, sedam dana u nedelji“, priznaje. „Tada provodim vreme sa decom igrajući igre, društvene igre, i to su mi neki od najzabavnijih trenutaka.“ Ne pušta ih da pobeđuju, kaže. „Igramo veoma takmičarski.“
Takođe je vlasnik sezonske karte za fudbalski klub Liverpul i odlazi na „šest, sedam utakmica godišnje“. Još uvek igra šah onlajn: „To je kao odlazak u teretanu, ali za mozak.“ Izgleda i da odlično igra poker. Veče nakon što je dobio Nobelovu nagradu, proslavio je tako što je igrao poker sa Magnusom Karlsenom i nekim svetskim šampionima u pokeru. „U nekoj drugoj dimenziji, možda bih bio profesionalni igrač.“
Dakle, nema straha od budućnosti? „Ja sam oprezni optimista“, kaže. „Sve u svemu, ako nam se da vremena, verujem u ljudsku genijalnost. Mislim da ćemo ovo uraditi kako treba. Takođe, smatram da su ljudi neverovatno prilagodljivi. Mislim, pogledajte gde smo danas. Naši mozgovi su evoluirali za način života lovaca i sakupljača, a mi danas živimo u modernoj civilizaciji. Razlika ovog puta je u tome što će sve biti deset puta veće od industrijske revolucije – i možda i deset puta brže.“ Industrijska revolucija, priznaje, nije bila laka za svakoga, „ali ne bismo poželeli da se nije dogodila. Naravno, trebalo bi da pokušamo da minimizujemo poremećaje koje ovaj talas donosi – ali promena će svakako doći. Nadamo se, nabolje“.
Izvor: RTS
Foto: YouTube printscreen
