Ratovi, izborne manipulacije i autoritarni režimi uticali su na to da su se politička prava i građanske slobode tokom 2023. pogoršale u 52 zemlje, što je petina svetske populacije, pokazuje novi izveštaj Fridom Hausa (Freedom House).
“Globalna sloboda je napravila veliki korak unazad 2023. godine”, rekao je Majkl J. Abramovic (Michael J. Abramovitz), predsednik Fridom Hausa.
Na takvu sliku uticali su i široko rasprostranjeni napadi na pluralizam, odnosno miran suživot ljudi sa različitim političkim idejama, religijama ili etničkim identitetima, navodi se u izveštaju objavljenom 29. februara.
“Ako demokratska društva ne odgovore na ove izazove, veći deo globalne populacije biće uskraćen za osnovne slobode u godinama koje dolaze, što će na kraju uticati na mir, prosperitet, sigurnost i slobodu za sve”, upozorio je Abramovic.
Napredak je zabeležen u 21 državi. Međutim, kako se napominje u izveštaju, senku na to je bacio veliki pad sloboda zabeležen u svim krajevima sveta.
Kategorisana kao “delimično slobodna” zemlja Srbija je, uz Rusiju, jedina evropska država koja se nalazi na spisku zemalja u kojima se beleži najveći pad u protekloj godini. U izveštaju se ne navodi šta je tome doprinelo.
Srbija je tako zadržala status jedne od zemalja sa najznačajnijim padom u poslednjoj deceniji. U tom društvu su i Bosna i Hercegovina, Mađarska, Rusija, Turska, Poljska.
Fridom Haus je međunarodna organizacija, sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, koja dokumentuje stanje ljudskih prava i sloboda u svetu.
U svojim izveštajima svake godine procenjuje stanje slobode u 195 zemalja i 15 teritorija, te ih na osnovu različitih indikatora rangira.
Na kraju, na osnovu rezultata, zemlja ili teritorija zavredi status slobodne, delimično slobodne ili neslobodne.
Sloboda u Nagorno-Karabahu u najvećem padu
Nagorno-Karabah je doživeo nagli pad slobode u prethodnoj godini, nakon što je gotovo celokupna populacija od 120.000 etničkih Jermena bila primorana da napusti enklavu pod intenzivnim pritiskom azerbejdžanske vojske.
Azerbejdžan je prošle godine pokrenuo vojnu operaciju kojom je ponovo preuzeo kontrolu nad Nagorno-Karabahom.
Taj region, sa Jermenima kao većinskim stanovništvom, međunarodno je priznat kao deo Azerbejdžana. Jermeni su tu imali lokalnu upravu, uz podršku Jermenije, pošto su azerbejdžanske snage i civili potisnuti iz njih tokom rata koji je okončan primirjem 1994.
Sledi Niger, u kojem su slobode značajno smanjene kao rezultat vojnog puča koji je svrgnuo demokratski izabranu vladu u julu 2023.
Među državama u kojima se beleži veliki pad sloboda su i Tunis, Peru i Sudan.
Ratovi i autoritarni režimi na putu slobode
“Oružani sukobi i pretnje agresijom autoritarnih režima učinili su svet manje sigurnim i manje demokratskim”, upozorava Fridom Haus.
Posebno su se osvrnuli na rusku invaziju na Ukrajinu koja je počela 24. februara 2022.
Ističu da se sve više narušavaju osnovna prava u okupiranim ukrajinskim područjima, kao i da je zabeležen “ozbiljan uticaj na ionako malo slobode koja je ranije postojala u Rusiji”.
“Od 2022. godine, Kremlj je uložio velike napore da iskoreni antiratno neslaganje, ućutka kritičko medijsko izveštavanje i militarizuje rusko društvo”, stoji u izveštaju.
Fridom Haus dalje navodi da se hiljade ljudi suočilo sa administrativnim tužbama i prijavama zbog kritikovanja politike Kremlja ili rata u Ukrajini.
U fokusu izveštaja je i Hamasov teroristički napad na Izrael 7. oktobra, u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi, a za koji se navodi da je uništio osećaj sigurnosti Izraelaca u njihovim domovima.
“Izraelska vojna kampanja koja je usledila u pojasu Gaze, mestu koje je već bilo među najmanje slobodnim na svetu, dovela je do toga da je do kraja godine 1,9 miliona ljudi raseljeno, a umrlo oko 22.000”, istaknuto je.
“Represije su uglavnom vršili autokratski režimi, ali i demokratski izabrane vlade Izraela i Indije bile su saučesnici u kršenju osnovnih prava na Zapadnoj obali i Pojasu Gaze, odnosno u indijski upravljanom Kašmiru”, zaključio je Fridom Haus.
U izveštaju se pominje i to da su civili snosili teret građanskog rata proizašlog iz vojnog puča 2021. u Mjanmaru, kao i surove borbe između vojnih i paravojnih frakcija u Sudanu.
Izborne manipulacije i globalne slobode
Izborne manipulacije bile su među vodećim uzrocima globalne erozije slobode, istaknuto je u izveštaju Fridom Hausa.
U različitim oblicima, izborne manipulacije i nasilje zabeleženo je u čak 26 zemalja.
Kao primer ozbiljne pretnje demokratiji i izbornim procesima ističu nejednake uslove za opoziciju, uspostavljene dugo pre samih izbora.
Fridom Haus je, između ostalog, zabeležio i pokušaje poništavanja legitimnog ishoda izbora, nakon što je glasanje održano.
To se, kako se dodaje, dogodilo u Gvatemali, Tajlandu i Zimbabveu, gde je bilo pokušaja da se pobedničkim kandidatima i strankama ne dozvoli da preuzmu dužnosti.
Kako je naglašeno u izveštaju, ovakvi načini manipulacije diskredituju demokratski proces i dovode do toga da birači zapravo nemaju pravo glasa o tome ko njima upravlja.
U izveštaju se ukazuje i na primere narušavanja integriteta izbora nasiljem i lošom administracijom, što je zabeleženo u Ekvadoru, Nigeriji i Tajvanu.
Fridom Haus posebno apostrofira prošlogodišnje izbore u Ekvadoru, napominjući da ih je obeležilo široko rasprostranjeno nasilje, uključujući ubistva nekoliko državnih zvaničnika i političkih kandidata.
Pojedini političari i politički lideri su ubijeni ili kidnapovani, automobili bombe su eksplodirale u više gradova, uključujući u prestonici Kitu, dok su u zatvorima bile nasilne pobune i ubistva.
Nasilje je eskaliralo u Ekvadoru pre otprilike tri godine uz porast kriminalnih aktivnosti povezanih sa krijumčarenjem kokaina.
Nasilje nad migrantima i izbeglicama širom sveta
Migranti i izbeglice su tokom 2023. bili podvrgnuti proizvoljnoj deportaciji i fizičkom nasilju širom sveta, ukazuje Fridom Haus.
Ukazali su na nekoliko najdrastičnijih primera.
Podsetili su da je libanska vojska u aprilu i maju “po kratkom postupku” deportovala hiljade Sirijaca, uključujući i decu bez pratnje, koja su tražila utočište u toj zemlji.
Osvrnuli su se i na to što je pakistanska vlada najavila da će proterati sve neregistrovane migrante.
“Sama deklaracija i kasniji napori da se ona sprovede primorali su više od 500.000 od 1,7 miliona avganistanskih izbeglica u zemlji da pređu u Avganistan”, ističe se u izveštaju.
Organizacija je upozorila i da su nakon zapaljivog govora predsednika Tunisa Kaisa Sajed, u kojem je osudio uticaj migranata i potvrdio arapski i muslimanski identitet zemlje, nasilni napadi na afričke migrante porasli.
Na Kipru su demonstracije protiv imigranata bile praćene vandalizmom usmerenim na preduzeća i imanja u vlasništvu migranata. Vlasti u Nemačkoj zabeležile su i porast broja napada na migrante, tražioce azila i izbeglice koje žive u zemlji u 2023.
“Uloga demokratskih društava ključna”
Koautorka izveštaja Fridom Hausa Jana Gorohovskaja (Yana Gorokhovskaia) ocenila je da je 2024. godina ključna za demokratska društva i njihove napore da unaprede slobode širom sveta.
“Jačanje prava na teritorijama zahvaćenim konfliktom, jačanje uslova za slobodne i poštene izbore, i brze reakcije u slučajevima kada antidemokratski lideri nastoje da zbace izabrane vlade, samo su neke od akcija koje se moraju dosledno preduzeti da bi se zaustavio globalni pad”, navodi ona.
Izveštaj Fridom Hausa sadrži niz preporuka i mera koje demokratske vlade mogu sprovoditi u cilju zaštite i širenja političkih prava i građanskih sloboda.
Jedna od preporuka je i da se obezbede stalna podrška i finansiranje onima koji su “na prvim linijama borbe protiv tiranije”.
“Demokratske vlade i donatori moraju povećati i održati podršku onima koji rade na odbrani i promovisanju osnovnih sloboda širom sveta. Neuspeh da se to uradi ohrabruje autokrate i može dovesti do gubitka teško stečenog napretka”, upozorava Fidom Haus.
Podsećaju i da se ove godine održavaju izbori na nacionalnom nivou, i pozivaju da se radi na tome da se obezbede fer i demokratski uslovi za njihovo održavanje.
“Slobodni i pošteni izbori su kamen temeljac svake demokratije, a nezavisni i transparentni izborni procesi su neophodni za podsticanje istinske konkurencije”, ističe se.
Izbori na nacionalnom nivou će tokom 2024. biti održani u preko četrdeset zemalja, što predstavlja više od dve petine svetske populacije.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Foto: YouTube printscreen
