Džeremi Bouen, BBC urednik za spoljnu politiku, navodi da izraelski saveznici gledaju kako se gomilaju dokazi o ratnim zločinima u Gazi.
Pre dve godine, Hamas je dovršavao planove da napadne Izrael.
U Izraelu je premijer Benjamin Netanjahu verovao da su Palestinci problem kojim se može upravljati.
Prava pretnja, insistirao je on, dolazila je iz Irana.
Netanjahuhova retorika protiv Hamasa bila je neublažena, ali je takođe dao dozvolu Kataru da šalje novac u Gazu.
To mu je davalo prostora za njegove prave prioritete u spoljnoj politici – suprotstavljanje Iranu i pronalaženje načina da se normalizuju odnosi sa Saudijskom Arabijom.
U Vašingtonu, tadašnji predsednik Džozef Bajden i njegova administracija verovali su da su blizu rađanju sporazuma između Saudijaca i Izraelaca.
Sve je to bila gomila iluzija.
Netanjahu odbija da pokrene istragu koja bi se pozabavila greškama napravljenim zajedno sa njegovom vojskom i šefovima bezbednosnih službi a koje su Hamasu omogućile da napadne sa velikom smrtonosnom delotvornošću 7. oktobra 2023. godine.
Vekovni sukob Jevreja i Arapa za kontrolu nad zemljom između reke Jordan i Mediteranskog mora bio je nerazrešen, gnojio se i spremao da eksplodira u rat koji izgleda kao da će imati jednako krupne posledice kao i druge prekretnice, onaj iz 1948. i 1967. godine.
Bliski Istok je preobražen posle 7. oktobra i skoro dve godine kasnije, sukob u Gazi nalazi se u još jednoj tački raskršća.
Ovo je rat o kome je novinarima bilo teško da izveštavaju.
Bili su zatečeni 7. oktobra kad je Hamas izvršio napad, a u međuvremenu je Izrael zabranio međunarodnim novinarima da slobodno izveštavaju iz Gaze.
Palestinski novinari unutar Pojasa Gaze ulažu junačke napore, a skoro 200 njih poginulo je radeći svoj posao.
Ali ključne činjenice su očigledne.
Hamas je počinio niz ratnih zločina u napadima pokrenutim 7. oktobra, ubivši 1.200 ljudi, uglavnom izraelskih civila.
Hamas je potom uzeo 251 taoca, od kojih se za još verovatno dvadesetak koji su i dalje zatočeni u Pojasu Gaze veruje da su živi.
A ima i očiglednih dokaza da je od tada Izrael počinio niz ratnih zločina.
Izraelski spisak obuhvata izgladnjavanje civila u Gazi, propuštanje da se oni zaštite tokom vojnih operacija u kojima su izraelske snage ubile desetine hiljada nevinih i razuzdano uništavanje čitavih gradova na način koji nije proporcionalan vojnom riziku sa kojim se suočava Izrael.
Međunarodni krivični sud izdao je nalog za hapšenje Netanjahua i njegovog bivšeg ministra odbrane zbog ratnih zločina.
Oni insistiraju da su nevini.
Izrael je takođe osudio pravni postupak u Međunarodnom sudu pravde prema kom zemlja sprovodi genocid na Palestincima.
Izrael negira ove optužbe i tvrdi da su one antisemitske i „krvne klevete”.
Izraelu počinje da ponestaje prijatelja.
Saveznici koji su stali uz njega posle napada Hamasa od 7. oktobra izgubili su strpljenje za izraelsko ponašanje u Gazi.
Čak i najvažniji saveznik Izraela, Donald Tramp, navodno gubi strpljenje sa Netanjahuom nakon što je bio zatečen kad je izraelski lider naredio bombardovanje Damaska – napavši novi sirijski režim, koji je Tramp priznao i ohrabrio.
Drugi zapadni saveznici Izraela izgubili su strpljenje pre više meseci.
Još jedno zajedničko saopštenje, u kom se osuđuju postupci Izraela, potpisano je 21. jula od ministara spoljnih poslova Velike Britanije, većeg dela Evropske unije, Kanade, Australije, Novog Zelanda i Japana.
Oni su upotrebili oštar rečnik da opišu patnju civila u Gazi, i pogrešan i smrtonosni sistem raspodele pomoći koji vodi Humanitarna fondacija Gaze (GHF), a koji je Izrael uveo da bi zamenio oprobane i pouzdane metode koje koristi UN i vodeće svetske grupe za humanitarnu pomoć.
„Patnja civila u Gazi je dosegla nove dubine”, piše u saopštenju.
„Metod raspodele pomoći izraelske vlade je opasan, rađa nestabilnost i lišava stanovnike Gaze ljudskog dostojanstva.
„Osuđujemo deljenje pomoći na kašičicu i nehumano ubijanje civila, među kojima i dece, koji samo žele da zadovolje najosnovnije potrebe za vodom i hranom.
„Stravično je da je više od 800 Palestinaca ubijeno dok su samo želeli da dobiju pomoć.
„Uskraćivanje osnovne humanitarne pomoći civilima od izraelske vlade je neprihvatljivo. Izrael mora da se pridržava obaveza prema međunarodnom humanitarnom pravu.”
Dejvid Lemi, britanski ministar spoljnih poslova, propratio je zajedničko saopštenje sopstvenim, koristeći sličan rečnik, u Donjem domu u Vesminsteru.
To nije bilo dovoljno za laburističke poslanike, koji žele da oštre reči budu praćene oštrim delima.
Jedan mi je rekao da vlada „bes” zbog vladine nespremnosti da preduzme odlučnije korake.
Na samom vrhu njihove agende nalazi se priznavanje palestinske države, što je već uradila većina zemalja članica Ujedinjenih nacija.
Velika Britanija i Francuska su razgovarale o tome da to urade zajedno, ali za sada izgleda kao da veruju da ovo nije pravi trenutak za to.
Autor fotografije: Reuters
Izraelski parlament, poznat kao Kneset, na svega nedelju dana je od letnje pauze, koja će potrajati sve do oktobra.
To znači da će Benjamin Netanjahu imati pauzu od pretnji glasanjem o nepoverenju vladi od ekstremnih nacionalista u njegovoj koaliciji koji se protive primirju u Gazi.
Njegovo oklevanje da pregovora o obustavi vatre posledica je njihovih pretnji da će napustiti njegovu vladu.
Kad bi Netanjahu izgubio vlast na izborima, njegov dan polaganja računa za greške koje su dovele do 7. oktobra, kao i okončanje njegovog dugogodišnjeg suđenja za korupciju, opasno bi mu se približili.
Primirje sada deluje kao realnija mogućnost, šansa da prežive civili u Gazi, baš kao i izraelski taoci koji su već predugo zarobljenici Hamasa.
Ništa od toga ne znači da će se ovaj sukob okončati.
Rat ga je odveo u potpuno nove dubine.
Ali ako dođe do primirja, javiće se nova šansa za prelazak sa ubijanja na diplomatiju.
Izvor: BBC Srbija
Foto: YouTube printscreen
