U nedelju, kasno uveče, zvanični sajt Regionalne vaterpolo lige je objavio da je susret Mornar – Partizan prekinut dve i po sekunde pre kraja jer su igrači kluba iz Beograda, na poziv isključenog trenera Miloša Korolije, napustili bazen. Na istom sajtu kod rezultata se navodi da je meč završen 12:11 za Mornar.
Kako god bilo, regionalno takmičenje je Partizan završio ispadanjem u niži rang, gde će igrati sa imenima koji nisu ni približna renomeu istorije crno-belih. Teško je bilo očekivati da će biti nešto bolje u godini u kojoj su se crno-beli od 28. jula seljakali sa bazena na bazen, zavisili od pomoći klubova, gradonačelnika, slobodnih termina, u kojoj su morali da izvrše revizije ugovora i da se pre vremena oproste od Smiljevića, Trtovića, Gaka, Rusa Mozejeva.
Partizan je od početka aprila na svom bazenu. Suviše kasno za veće domete u ovoj sezoni, opet dovoljno vreme da se postave temelji povratka za narednu, da se pre svega stabilizuje klub organizaciono, finansijski, stručno i igrački. Samo sa ta četiri ispunjena segmenta Partizan može gore.
Partizan je najtrofejniji klub na svetu
Partizan je uz Pro Reko i Mladost najtrofejniji klub na svetu. Nema takmičenja koje crno-beli, sa izuzetnim kvalitetom asova i igrača, nisu osvojili. Tvorac vaterpolo remek dela sa Banjice je bio Vlaho Bata Orlić. Pod njegovim rukovodstvom su stasavali treneri, igrači, osvajani trofeji.
Možda je i prva kriza Partizana nagoveštena prodajom Igora Milanovića zagrebačkoj Mladosti što Orlić nije mogao da prihvati. Neku godinu kasnije preselio se u Crvenu zvezdu sa Nikolom Stamenićem a za njim su pošli još neki igrači Partizana: Subotić, Tadić, Perišić uz dolazak Milanovića iz Mladosti, Vasovića i Vujasinovića iz hrvatskih klubova – više nego dovoljno da crveno-beli osvoje prvu titulu.
Partizan je sredinom devedesetih izbacio na površinu bebe koji su kasnije postali svetski priznata imena: Savić, Trbojević, Kuljača, Marković, Ikodinović, Zimonjić, bili su tu još Mihajlović, Petrović, braća Udovičić, kasnije Maljković, Petrović, Ganović… Bio je to rezultat perfektne škole vođene od vrhunskih trenera. Međutim vođenje kompletnog bazena sa svim ostalim sadržajima postao je veliki balast. Dugovanja prema igračima su bila sve veća. Osvojen je Trofej LEN 1998. a u naredne sve sezone Partizan je ostao bez bar desetorice igrača osvajača pehara. Neki su čak i platili sopstveno obeštećenje.
Ipak, preživelo se jer je škola otvorila vrata generaciji koju je predvodio Vanja Udovičić. Tu su bili Gocić, Nikić, Popović i drugi. Posle silaska Bečeja sa scene Partizan je osvojio 2002. duplu krunu. Tada je došao novi udar. Uprava kluba, zbog dugova prema komunalijama, trenerima i igračima je pustila svoje najbolje vaterpoliste. Otišli su u Niš, Jadran i u inostranstvo Kuljača, Nikić, Gocić, Udovičić, Korolija. Partizan, koji je igračima snabdevao gotovo sve srpske klubove, bio je u situaciji da nedostatkom ranijeg kvaliteta iz omladinske škole krene drugim putem. Velikom talentu Filipoviću, kasnije Mitroviću, pridružili su se Novosađani, braća Pijetlović i Rađen, kasnije Mandić, Subotić. Vraćali su se Ikodinović, Šefik i Kuljača. Ali svi trofeji do raspada SCG su bili Jadranovi.
Osamostaljenjem Srbije, Partizan je krenuo u dominaciju koja je trajala šest godina bez poraza. Postepeno je građen tim koji je ojačan dovođenjem Prlainovića, kasnije povratkom Vujasinovića i Sora, angažovanjem grčkog asa Hadžiteodorua. Trofeje su pratile i hronične besparice. Kruna kvaliteta je bilo superiorno osvajanje Kupa šampiona 2011. ali uz sumornu sadašnjist, kasa je bila u debelom minusu. Počelo je osipanje, država, koju je vodio Boris Tadić i pored obećanja nije pomogla Partizanu. Asovi su odlazili, nova garnitura trenera nije imala rezultate prethodnika u stvaranju asova. Poslednji je bio Nikola Jakšić.
Klub se zadužio, neki igrači su preuzeli obaveze plaćanja dobijenih stanova, neki su i tužili klub. I pored smanjena kvaliteta Partizan je od 2015. do 2018. osvojio četiri prvenstva i tri kupa ali u ligi čiji je kvalitet bio mizeran, bez uticaja na regionalni nivo, a o Evropi se nije razmišljalo. U sezoni 2017/18 Partizan je osvojio poslednje trofeje.
Nova vlast se nije pretrgla u pomoći rešavanju problema, posebno ne na način kako su rešavane krize u srpskim fudbalskim i košarkaškim klubovima. Samo da je deo novca dat ovim sportovima pristigao i na račune vaterpolo klubova sve bi bilo bolje. Tačno je, bilo je pomoći, ali mnogo manje od onoga što je tražio trofejni sport.
Vlast je poželela bazen od Partizana
Došlo je vreme Radničkog, Šapca, Crvene zvezde i poslednjih godina Novog Beograda. Nova vlast je poželela da bazen koji je opština Savski venac sagradilia na teritoriji Voždovca, uz saglasnost te opštine, uzme od Partizana. Uspela je. Posle dugog perioda klub je dobio dovoljno sati za korišćenje ali i dalje sa neregulisanim komunalnim dugovima koji se procenjuju na milione evra.
Perica Bukić, alfa i omega Mladost, koji je imao sličnih problema je govorio da je rukovođenje bazenom omča oko vrata svakom klubu. Niko, pričao je, ne vodi računa o objektu već se dobijeni novac ulaže u igrače, trenere a ostali dugovi se gomilaju. Ima istine.
Partizan je pre tri sezone napravio promene u rukovođenju ali prave podrške nije bilo. Čak ni bogatiji klubovi u JSD nisu iskazali veću želju da pomognu. Bazen je propadao, igrači odlazili masovno, talenti koji su dolazili i pored dobrih rezultata u mlađim kategorijama nisu dosegli, za sada, velike uloge.
Sedmostrukom prvaku Evrope sledi resetovanje. Borba u bazenu i borba van njega. Neke ideje postoje. Predsednik Jovan Lazarević i direktor Dejan Jovović ne odustaju, imaju plan oporavka. Neće ništa preko noći. Partizan samo ima i jedan objektivni problem. Ranijih godina je zbog fenomenalnih uspeha reprezentacije vaterpolo bio omiljeni sport. Sada je na margini i klupski zahtevi, ne samo u Partizanu, nemaju uvek zadovoljavajući odgovor.
„Znamo gde smo. Nije lako. Nekako smo izdržali zahvaljujući pomoći klubova, sportskih centara, gradskih vlasti sa Šapićem na čelu. Konačno sa SC Voždovac smo napravili dogovor u obostranom interesu, bazen radi i to je dobitak. Direktor Marko Rubežanović je prepoznao problem. Oslonili smo se na mlađe kategorije. Sve ćemo da revitalizujemo, upravu, trenetski kadar sa ciljem da škola bude što jača. Znamo da su rezultati daleko od željenih kod seniora. Mlađi dominiraju sa Šapcem. O svemu ćemo razgovarati i na Skupštini kluba. Uz to, u ovoj godini ćemo obeležiti u saradnji sa našim društvom 60 godina od prve titule prvaka Evrope,“ kaže Dejan Jovović čije je iskustvo, stečeno kroz rad sa najvećim trenerima Srbije, neprocenjivo u ovom trenutku.
Možda će i ta svečanost u turobnoj godini biti znak nekog novog početka. Ali, Partizan sam ne može mnogo. A reč je o instituciji svetskog sporta.
Izvor: Sportklub / Dejan Stevović
Foto: YouTube printscreen
