U sportu nema težeg osećaja od praznine poraza posle ubedljivo najbolje partije, a to se upravo desilo najboljim košarkašima Srbije u polufinalu Olimpijskih igara u duelu sa američkom selekcijom. Od senzacionalnog trijumfa ih je delilo tako malo posle više od 37 minuta konstantnog, čak i dvocifrenog, vođstva i diktiranja ritma igre onima koji su (pre)potentno „osvojili“ zlato i pre početka takmičenja.
Od početka Olimpijskih igara u Parizu nismo imali situaciju da je neko od sportista, ili ekipa u kolektivnim sportovima, bio proglašen za heroja/heroje dana. Ali, u četvrtak uveče jednostavno moramo da napravimo izuzetak.
Malo je nedostajalo da Orlovi načine senzaciju, bez dileme najveću na ovim Igrama, ali i jednu od najvećih u istoriji Olimpijskih igara uopšte. Bio je američki Drim tim, za koji mnogi tvrde da je najjači u istoriji, apsolutni favorit, ali je strepeo do kraja utakmice.
A toliko malo je izabranicima Svetislava Pešića nedostajalo da stignu do pobede. Do trijumfa koji bi ih odveo u veliko finale sa Francuskom. Ipak, realnost je sada drugačija, Srbija će se protiv aktuelnog svetskog prvaka Nemačke boriti za zlatnu medalju.
Imali su Orlovi prednost 37 minuta, imali su Orlovi 15 poena viška u finišu treće četvrtine (76:61). Blistao je najbolji košarkaš sveta Nikola Jokić, ali jednostavno nije bilo slabog mesta u srpskoj selekciji.
Da nije bilo prilično diskutabilnog suđenja, a rekao je to između redova kapiten Bogdan Bogdanović, potom i selektor Svetislav Pešić, ko zna kako bi se završio susret. Gotovo da smo ubeđeni, u korist Srbije.
I zbog toga, košarkaši Srbije koji su bili unapred prežaljeni zaslužuju sve čestitke. Iskreno se nadamo da će sebe i nas nagraditi bronzanom medaljom. Nije floskula, ona bi ovoga puta zaista sijala zlatnim sjajem.
Pojedinci u američkom timu, poput Entoni Dejvisa, a nije bio jedini, veoma često je komentarisao svoje faulove, ali takva vrsta (i količina) „priče“ nije bila sankcionisana…
„Nije puno bio bolji ni Lebron Džejms, koji je skakao, udarao, dizao „frku“ od početka. U jednom trenutku, počinje raspravu sa Bogdanovićem, a sudija opominje Bogdana. Mnogo mi je drago kako smo odigrali, ali ovi drugi, nisu drim tim, ne radi se samo o košarkaškim kvalitetima. Sa nekim drugim arbitrima, mislim da bi i na kraju imali onih desetak poena razlike kao na poluvremenu. Jesam emotivan, ali nisam toliko neobjektivan,“ izjavio je Vlada Dragutinović.
Da se ispusti šansa reprezentativne karijere, ne dokusuri takozvani drim tim, koji je već bio u „konopcima“, objektivno, uticao je koji gram pada koncentracije, realno kraća klupa, ali, bilo je suptilne, kako to obično biva pod obručima, sudijske „asistencije“. Ovo poslednje, nije bilo potrebno ni jednoj, ni drugoj strani u možda i najkvalitetnijem duelu turnira. Kao što nije bio potreban ni onaj „neutralni“ žreb, koji je pre finala, a posle zajedničke grupe, spojio najbolji prvi i drugi tim. FIBA bi rekla, stvar i sreće, ali ozbiljnom svetu, pomenute „sitnice“ dovoljno govore i o nekada respektabilnoj organizaciji.
Izvor: Sport Klub
Foto: YouTube printscreen
