Brzom reakcijom u trenutku kad se na utakmici Crvena zvezda – Olimpijakos u Evroligi pojavio transparent “Ubice”, Delije Sever jasno su ukazali da to nije stav navijačke grupe i da se ona neće mešati u temu koja ima dodirnu tačku sa politikom.
Tako je sada, a evo kako je bilo ranije…
Navijači Crvene zvezde ne samo da nisu bili daleko od političkih i društvenih dešavanja, nego su određene promene i u velikoj meri pogurali – skandiranjima na tribini i akcijama na ulici.
Delije su imale važnu ulogu u padu režima Slobodana Miloševića. Na severu Marakane pojavljivale su se zastave Otpora, a i odlazili su organizovano sa stadiona na proteste.
Zvezdina pesma: „Svi u napad, ‘ajmo, ‘ajde“ bila je i slogan u protestima protiv krađe glasova na izborima 1996, a poslednjih godina pre pada Miloševićeve vlasti na severu Marakane se i skandiralo: „Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane“.
Period rušenja Miloševića doneo je i koliko-toliko ujedinjenje navijača Zvezde i Partizana oko potrebe promene režima, ali ostala je kao legenda priča da su petooktobarske promene više iznele Delije.
Isti stihovi kao Miloševiću, uz promenu imena, čuli su se od Delija i na račun Borisa Tadića. Tadašnji predsednik Srbije etiketiran je među navijačima Crvene zvezde i kao neko ko pomaže Partizanu, a to se poklapalo sa šampionskom dominacijom crno-belih u fudbalu i košarci.
Pojavljivanja Tadića na košarkaškim utakmicama Partizana u Evroligi dolivala su ulje na vatru, a u godinama vladavine koalicije oko Demokratske stranke često se na meti uvreda nalazio ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić.
Uprkos svemu, Tadić je u proleće 2011. i žonglirao na travi Marakane. Posetio je klub godinu dana od potpisa sponzorskog ugovora sa „Gaspromom“, uoči dve decenije od osvajanja evropske titule.
Pred njegov dolazak, navijači Zvezdu su na zidovima ispisali niz uvredljivih grafita, ali su brzo prekrečeni. Poseti predsednika prethodila je i lažna dojava o bombi na stadionu.
Nije krio Tadić da je partizanovac, ali to nije i značilo da se neće nalaziti povremeno i na udaru Gobara. Tokom prijateljske utakmice sa Lionom, u leto 2008. godine, navijači crno-belih su takođe uzvikivali: „Spasi Srbiju i ubij se, Tadiću Borise“.
Bila je to reakcija na hapšenje Radovana Karadžića, a zastava sa njegovim likom bila je na tribinama tokom celog meča.
Za razliku od Tadića, Aleksandar Vučić je zvezdaš i odmah posle dolaska na vlast krenuo je u akciju spasavanja kluba sa Marakane. Ponoćnom konferencijom za medije u novembru 2012. doveo je novu upravu na čelu sa Draganom Džajićem.
Vučićeva ambicija od starta bila je da što više kontroliše najveće srpske klubove, postavlja funkcionere. I u velikoj meri je uspeo u tome. Vukao je i poteze da ima što je više moguću kontrolu nad navijačima. Javna je tajna da su pojedinci započeli unosne poslove u partnerstvu sa državom.
U početku Vučićeve vladavine, kao što je bio slučaj na utakmici protiv Borca u Čačku septembra 2014. godine, mogle su da se se čuju od Delija i uvrede na njegov račun, a razlog u konkretnom slučaju bilo je održavanje „Parade ponosa“.
Puna je decenija kako sličnih tonova nema u repertoaru Delija, a i kad su iskazivana nezadovoljstva zbog muka srpskog naroda na Kosmetu obraćali su se navijači Crvene zvezde „državi“, a ne predsedniku.
U poslednje vreme na sve prozivke u javnosti što se ne oglašavaju oko tema kao što su kopanje litijuma i protest zbog traženja političke i profesionalne odgovornosti za pad nadstrešnice i smrt 15 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu, grupa Delije je uzvraćala pričama o samostalnosti odlučivanja i da će se na bilo koju temu oglašavati kad oni to budu želeli.
U tom stiliu je i poslednje saopštenje, posle dešavnja na utakmici sa Olimpijakosom minulog petka, a vođa Delija je posle uvida da je neko okačio poruku „Ubice“ u hali zagrmeo:
„Nemoj da nas neko uvlači u stvari…Ako ne želimo da uđemo, ne ulazimo. Mi ćemo ući kad mislimo da treba. I za jednu i drugu stvar.“
Partizanovi navijači često skandiraju protiv Vučića, toga nema na Zvezdinim mečevima. Na društvenim mrežama se među zvezdašima vodi i velika polemika koliko je to ispravan stav, a pojedinci poručuju da upravo zbog toga i ne dolaze na stadione i u hale.
Koliko god se neki trudili da kažu da je drugačije, činjenica je da su politika i navijačke tribine nerazdvojni već više od tri decenije na ovim prostorima – bilo da se skandira protiv, podržava ili prećutkuje.
Sve su to načini za iskazivanje stavova.
Izvor: SportKlub
Foto: YouTube printscreen
