U senci klupske sezone, ali dovoljno čujno, Košarkaški savez Srbije, od kad je novi predsednik Nebojša Čović, koji je zvanično izabran 1. oktobra, nije više institucija, koja je uglavnom bila u fokusu reprezentativnog servisa, iako je poslednje skoro, pa primarna funkcija.
Ako je srećno i brzo dogovorena još 12 meseci saradnje sa trofejnim Svetislavom Pešićem, do kraja godine biće i generalni sekretar bez onog „v.d.“
Uz mandatno naimenovanje prvog operativca KSS najkasnije do sredine decembra, dokle će Filip Sunturlić, inače potpredsednik za finansije i marketing, vršiti dužnost, posle razrešenja Zlatka Bolića, rade se i neke „sitnice“. Šira javnost sigurno ne umire od radoznalosti oko izbora novog sastava Skupštine, raznih komisija, izmene pravilnika istih, čak ni ostatka Upravnog odbora, naročito pošto su promovisaani „svi predsednikovi ljudi“ – Krstić, Jovičić, Sunturlić, Grujin i Joković. Zato je promena u fotelji „gen seka“ bila samo pitanje dana posle povratka predsednika KSJ (početak druge polovine 90-ih) i doskorašnjeg prvog čoveka Crvene zvezde.
Najmanje iz ličnog animoziteta, ili finansijsko – revizorskog izveštaja, najviše po slovu Statuta, ali i tima po svom izboru. E, sad, da ne verujemo samo pričama koga bi Čović želeo kao izuzetno važnog saradnika, a nekog drugog izbegao u širom luku.
Košarka je mnogo više od politike stvar dogovora i kompromisa, ako ima volje, direktno želi dobro onom što smatramo srpskim brendom. Onda bi trenutno prelazno rešenje (Sunturlić) bila pametna kupovina vremena dok se ne pomire i pronađu zajednički interesi. Samo primera radi, različitih predsednika, onog koji je više od decenije do guše u ovom sportu, a i onih koji se kraj budžetskih kasa, raduju ili plaču zbog Jokića, Bogdanovića i, ostatka društva.
Mesto uz klupu (ni)je za predsednika
Samo naivni i neupućeni su mogli biti iznenađenji kada su novog predsednika nacionalnog Saveza i doskorašnjeg prvog čoveka Crvene zvezde, videli da sa istog, dobro znanog mesta, na koji metar od klupske klupe, gleda evroligaške duele omiljenog kluba. Neki bi rekli da ništa nije sporno, jer su i predsednici klubova ili krovne organizacije samo ljudi običnih navijačkih afiniteta.
Istine radi, Danilović je često viđan u hodnicima Arene na evroligaškim mečevima Partizana, ali nikada kraj terena, ispred ili u svlačionici. To mu se „dešavalo“ pre skoro dve decenije za crno- belog, ne KSS predsedničkog mandata.Barem je kapacitet Beogradske arene veliki, ne moraju da se bodu oči onih „od prekoputa“…
Ono što je od većeg interesa, naporno, dugo i teško rešivo, ali neizostavno da nam se Kuća košarke, ne samo bukvalno u Sazonovoj 83, koju je svojevremeno sredio sadašnji predsednik, ne bi urušila, tiče se sistema. Od rada sa mladjim kategorijama, odnosno enormnog odliva klinaca preko granice, negovanja i školovanja profesionalnog trenerskog kadra, razvijanja novih i jačanja starih košarkaških centara, politike uvoza stranih igračkih pojačanja, samo su neke od bolnih tačaka srpske košarke. Ne sme da bude ispod radara novog rukovodstva KSS, zbog budućnosti, a širih vidika od balkonskih dočeka. Jer, kada imate sistem, manje je važno ko su ljudi u foteljama nacionalnog Saveza.
Od skoro ništa manje važnosti, a godinama u mraku ćorsokaka su odnosi dva najtrofejnija srpska kluba. Kako nedavno reče reizabrani Kari, dva od ukupno četiri stuba (KSS, nacionalna liga, večiti) srpke košarke. Ako se u mandatu dr Čovića ponovi scenario njegovog prethodnika (Predrag Danilović), da oni drugih boja ne prekoračuju prag kancelarije prvog među jednakima, džaba je krečeno. Ili jesi, ili nisi predsednik svima, a ne „pojedinim“ klubovima. Sve to zna tvorac Zvezdinog čuda, kao što zna da bez jačine crno i crveno – belih nema ni ovdašnje košarke, barem u smislu dubljeg međunarodnog traga, značaja, uticaja…
Može li novi predsednik KSS da, u nemogućoj strateškoj misiji, uveže klupske interese Partizana i Zvezde, Zvezde i Partizana, od učešća u regionalnoj ligi, preko eventualnog prelaza na srpsku profesionalnu ligu, evroligaških licenci, upliva u FIBA… Ili je možda lakše ispraviti krivu Drinu? Ako bar ne verujemo u košarkaške iluzije, onda nada više ne stanuje pod ovdašnjim obručima.
Izvor: Sportal / Rada Nikolić
Foto: YouTube printscreen
