Zemlja vanrednih izbora – Srbija. Zbog čega, jasno je i nama koji smo slabiji sa matematikom: od 14 parlamentarnih izbora u modernoj istoriji, redovno se glasalo samo četiri puta – 1990, 1997, 2012. i 2020. godine – a vanredno u čak 10 navrata. Možda će uskoro i 11. put.
Višemesečnim protestima zbog pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, uz utvrđivanje odgovornosti za smrt 16 ljudi, studenti sada traže i izbore.
Predstavnici vlasti se time ne bave mnogo, iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da će izbora biti „u narednih godinu i po dana”.
Opet vanredno, mnogo pre kraja četvorogodišnjeg mandata sadašnje vlade, napravljene početkom aprila, sa premijerom Đurom Macutom na čelu.
Vanredni izbori mogu biti rezultat pada poverenja u vladu, nesuglasica u vladajućim koalicijima ili pritisaka opozicije i javnosti, objašnjava Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu.
„Na prvi pogled česti vanredni izbori oslikavaju atmosferu konstantne političke nestabilnosti i nesposobnosti političkih elita da rešavaju brojne i složene probleme koji izazivaju podele u društvu”, kaže Jovanović za BBC na srpskom.
„Međutim, atmosfera koja je dovodila do vanrednih izbora bitno se razlikuje po etapama vladavine stranka i koalicija koje su ih podržavale”.
Od 2012. godine i dolaska na vlast Srpske napredne stranke (SNS), na birališta se išlo u pet navrata, od čega četiri puta vanredno, uprkos „stabilnoj većini, izostanku institucionalne krize ili krize legitimiteta”, rekao je Raša Nedeljkov iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
„Izbori se poslednjih godina koriste kao taktika ostajanja na vlasti, raspisuju se samo kada se vrlo dobro može očekivati njihov ishod”, kaže Nedeljkov za BBC na srpskom.
Lider SNS-a Miloš Vučević i šef poslaničke grupe naprednjaka u Skupštini Srbije Milenko Jovanov do trenutka objavljivanja teksta nisu odgovorili na poruke BBC novinara za izjavu o vanrednim izborima.
Svi naše okolnosti vanrednih izbora
- Devedesete
Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji, tada jednoj od šest republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), održanim u decembru 1990. godine, ubedljivo je pobedila Socijalistička partija Srbije (SPS).
Socijalisti su osvojili 48 odsto glasova, a dve najjače opozicione stranke, Srpski pokret obnove (SPO) i Demokratska stranka (DS), tek 16 i osam odsto.
Istovremeno su održani i predsednički izbori, na kojima je ubedljivo pobedio lider SPS-a Slobodan Milošević, koji će na vlasti ostati punu deceniju, obeleženu prvo ratovima na području Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kasnije i Kosova.
I dok se Jugoslavija raspadala u krvi, u Srbiji se i 1992. i 1993. vanredno glasalo.
„Prvi vanredeni izbori direktna su posledica pritisaka opozicije”, kaže Jovanović sa FPN-a, gde predaje o izborima i izbornim sistemima Srbije.
„Vladajući socijalisti, iako u parlamentu sa većinom koju je činilo skoro četiri petine poslanika, bili su primorani da ih raspišu.”
SPS je tada prošao znatno slabije – 31 odsto glasova – ali je ipak uspeo da formira vladu uz podršku nacionalističke Srpske radikalne stranke (SRS).
Ona je potrajala samo šest meseci, pa su 1993. usledili novi vanredni izbori.
„Njih je inicirala je vlast jer socijalisti nisu hteli da trpe ucene radikala”, priseća se Jovanović koji je 1990-ih bio funkcioner SPS-a.
- Dvehiljadite
Samo tri meseca posle 5. oktobra 2000. i svrgavanja Slobodana Miloševića, birači u Srbiji morali su u vanrednom terminu na birališta.
Na vlast dolaze predstavnici široke koalicije nazvane Demokratska opozicija Srbije (DOS), dok premijersku funkciju preuzima lider Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić.
Njegovo ubistvo, u martu 2003, iniciralo je novo vanredno glasanje.
Posle glasanja u decembru 2003, premijer postaje dotadašnji predsednik Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije (DSS).
„Raspisala ih je vlast zato što je bilo jasno da široka koaliciona vlada više nije mogla da funkcioniše”, kaže Jovanović.
Tri godine kasnije, tokom kojih je zajednica Crne Gore i Srbije prestala da postoji, u januaru 2007. se ponovo glasalo.
Zatim i 2008, nekoliko meseci po proglašenju nezavisnosti Kosova.
„Jedan od uzroka izlazaka na birališta bilo je i neslaganje stranaka na vlasti oko načina pokretanja postupka pridruživanja Evropskoj uniji”, kaže Jovanović.
- Od 2012. do danas
Od kako je 2012. na vlast došla Srpska napredna stranka, na birališta se četiri puta išlo vanredno – 2014, 2016, 2022. i 2023. godine.
„U prve dve etape, tokom devedesetih i dvehiljaditih, političke prilike i dinamika na stranačkoj sceni diktirali su pokretanje vanrednih izbora kao mehanizma rešavanja važnih političkih pitanja”, kaže Jovanović.
„U etapi vladavine naprednjaka vanredni izbori postaju način vladanja”, dodaje.
U obrazloženju tadašnjeg premijera Ivice Dačića zbog čega 2014. od predsednika Tomislava Nikolića traži da raspusti republičku skupštinu i raspiše vanredne izbore, navodi se da „dalje ostvarivanje započetih ciljeva i reformi vlade” „iziskuje najvišu političku podršku građana Srbije”.
Izbori su održani 16. marta, a premijer je postao Aleksandar Vučić, koji već 2016. od Nikolića traži novi izlazak na birališta.
„Za obezbeđivanje evropskog životnog standarda i utvrđivanje jasnog i nedvosmislenog puta naše zemlje u budućnost potrebna je nova snaga ujedinjene Srbije s jasnim mandatom da se reforme završe”, navedeno je tada u Vučićevom obrazloženju.
U prevodu, svaki put se isticalo da je nama fantastično, ali ako imamo izbore biće nam još bolje, kaže Nedeljkov iz Crte.
Vanredno se potom glasalo 2022, kao i 2023. godine, posle talasa protesta zbog masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” i selima oko Beograda.
„Sve te vanredne izbore inicirala je vlast, iako za njih nije bilo političke potrebe – uvek je imala stabilnu parlamentarnu većinu”, smatra Jovanović sa FPN-a.
Kao njihov prvi cilj ističe „korišćenje trenutaka popularnosti naprednjaka”, koji su na taj način tražili legitimitet vladavine, a drugi „satiranje opozicije”.
„Razjedinjena, slaba i satanizovana opozicija jednostavno je ostajala kratkog daha u toj stalnoj izbornoj trci, dok su stalni porazi psihološki demotivisali opoziciono nastrojeno biračko telo”, ističe Jovanović.
Treći razlog vidi u dugim periodima vlada u tehničkom mandatu – kada se vladalo, iako je skupština raspuštena.
To je „dodatno otvaralo prostor predsedniku republike (Vučiću) da bude jedina operativna politička figura i tako učvrsti autoritarni način vladanja”, dodaje profesor.
U izveštaju iz 2024. koji je objavio Fridom haus, organizacija za zaštitu ljudskih prava i promociju demokratije, zabeležen je „najveći pad Srbije u poslednjih deset godina.”
Tome su najviše doprineli izbori iz decembra 2023. godine, održani u nepoštenim uslovima i uz brojne neregularnosti, navode u izveštaju, dodajući i da SNS „narušava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije građanskog društva”.
SNS je negirao sve optužbe o neregularnosti izbora.
Studenti i vanredni izbori
Zaključivši da vlast neće ispuniti njihove zahteve, studenti su 5. maja zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Jasnog odgovora vlasti i dalje nema.
Izbora će biti „kad im bude vreme”, izjavio je nedavno Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe SNS-a, poručivši studentima da „budu strpljivi”.
„Imaju vremena da dobro razmisle ko treba da bude na listi, pod kojim rednim brojem i tako dalje”, dodao je.
Jasan je razlog zbog čega još nema novih vanrednih izbora, dodaje Nedeljkov.
„Naša istraživanja jasno pokazuju da svaki drugi građanin Srbije ima poverenje u studente, dok je u odnosu na instituciju predsednika ono palo na oko svakog trećeg.
„I kroz druga pitanja se vidi duboko nezadovoljstvo ljudi i to ne samo opoziciono orijentisanih ili stranački neopredeljenih, već i onih koji podržavaju stranke na vlasti”, ističe Nedeljkov.
Studentski zahtev za izborima Jovanović vidi kao „izlaznu strategiju u trenutku slabljenja intenziteta studentske pobune”, a koju vlast „želi da iscrpi”.
„Veruju da će letnji meseci, dileme oko nastave na fakultetima i opasnost od gubitka školske godine, dodatno oslabiti studente, pa prolongiraju odluku o eventualnim izborima, koji jesu mehanizam za rešavanje ovakvih snažnih društvenih podela.”
Pitanje je samo da li odlazak na birališta, posle brojnih žalbi zbog neregularnosti izbora, predstavlja izlaz iz krize ili je može dodatno pogoršati, zaključuje on.
Izvor: BBC Srbija / Autor: Slobodan Maričić
Foto: Dimitar Dilkoff / AFP
