Zoran Škiljević piše o romanu Dan u martu, autora Milana Jovanića, u izdanju izdavačke kuće Magnus (2025):
Milan Jovanić je savremeni srpski pisac poznat po romanima Tuđi san (2020) i Izvod iz knjige venčanih (2021). Njegovo književno stvaralaštvo karakteriše direktan i dinamičan stil, sa fokusom na teme identiteta, porodičnih odnosa i savremenih društvenih izazova. Jovanićeva dela odlikuje otvorenost u pristupu osetljivim temama, bez povlađivanja političkoj korektnosti, što ih čini relevantnim i autentičnim prikazima savremenog društva.
U romanu Tuđi san Jovanić istražuje teme ličnog i nacionalnog identiteta kroz priču o pripovedaču koji iz Srbije odlazi u Ameriku. Kroz likove koji balansiraju između različitih kultura, prikazuje izazove pripadnosti i otuđenja. U sledećem romanu Izvod iz knjige venčanih razmatra instituciju braka kroz lik Matije Javorića, muškarca u četrdesetim godinama koji se suočava s nezadovoljstvom u braku i životu.
U fokusu njegovog trećeg romana Dan u martu nalazi se pitanje ličnog identiteta, posmatrano kroz prizmu profesionalne ostvarenosti i emotivne ispunjenosti glavnih junaka, kao i realizacije njihovih životnih planova i ciljeva kao potvrde tog identiteta. Jovanić se upustio u nimalo lak zadatak: napisati originalnu i uverljivu priču i time se pridružiti nizu autora koji su uspešno obrađivali ovu temu. Pomenimo Sartra i Kamija, koji su u Mučnini i Strancu, kao i u celokupnom opusu, sledili egzistencijalističku maksimu da egzistencija prethodi esenciji, te samim tim – egzistencija i identitet ne mogu biti sinonimi. Ako je postojanje temelj, onda je identitet kuća bića, koju gradimo delanjem, mišljenjem i stvaralaštvom, uz svest o odgovornosti prema sebi i bližnjima.
U tom duhu, Jovanić donosi priču o sazrevanju tinejdžerke Saše i o njenim roditeljima, koji su napustili studije književnosti da bi se posvetili njenom odrastanju. Otac, prodavac sredstava za skidanje fleka, a po vokaciji pisac (sa dve objavljene, slabo zapažene zbirke priča), neumorno piše svoj nikada objavljeni roman. Majka Svetlana tek povremeno uspeva da se zaposli. Saša, suočena s dilemama seksualnosti, oseća nesigurnost i neukorenjenost u svetu koji je okružuje. Njeni roditelji, traumatizovani indicijama o njenoj seksualnoj orijentaciji, detektivski je prate, bojeći se da ne „skrene s pravog puta“, što izaziva lavinu međusobnih optužbi i razmirica. Otkrivši njen talenat za balet, upisuju je u školu „Lujo Davičo“, a zatim prihvataju stipendiju za školovanje u Monte Karlu, što je vodi dalje – u Diseldorf.
Odluka da Saša ode od kuće predstavlja prekretnicu bez koje katarzična završnica romana ne bi bila moguća. Ljubav i dobrota roditelja nadjačaće njihove strahove. Otac kaže: „Iluzije nam pomažu da preživimo“, ali šta ako nas stvarnost uveri u naš talenat? Zar umetnost onda nije ono što nas održava u životu? Nije li to trijumf lepote nad haosom svakodnevice? (Lepota će spasiti svet – rekao je znamo već ko.)
Udaljena od roditelja, Saša nastavlja da istražuje svoju umetničku i emocionalnu prirodu. Iako svesna svoje seksualne ambivalencije, započinje vezu sa Bastijanom, ali ni jedno ni drugo nisu ispunjeni. Nakon raskida, ne očajava. U Minhenu, tokom „Nedelje baleta“, u iznajmljenom stanu pronalazi antologiju sa pričama svog oca. Njihovo čitanje i podvučeni pasusi motivišu je da stupi u kontakt s vlasnicom stana – Nikoletom. Njihov odnos donosi novu vrstu bliskosti. Ipak, Saša neće učiniti prvi korak. Reći će: „Čak i u slučaju Nikoletinog očiglednog nabacivanja, ne bih ništa prva uradila. Ne bih više nikada ništa prva uradila. Čitav moj život je samo čekanje koje nikuda ne odlazi.“
Roman Dan u martu je strukturiran kroz jedan dan u martu. Prvi deo čini Sašina priča, drugi pripovedanje njenog oca, koji leži na onkološkom odeljenju. U tom trenutku ni Saša ni Svetlana ne znaju gde se nalazi. Likovi su oblikovani sa pažnjom i dubinom, gotovo kao romaneskne studije karaktera. Pored kompozicione promišljenosti i vešto vođenih narativnih linija, ističe se Jovanićev stil: pitka, melodična rečenica, aforistična zapažanja, smela misao.
Na kraju se postavlja pitanje: šta nam autor želi poručiti?
Otac se uz iluzije nosi sa životom i neuspehom, majka se kljuka lekovima, Saša je uspešna umetnica ali neostvarena u ljubavi. Niko od njih nije srećan. Sreća – to valjda tražimo svi. Da li je percipirana „nepodobnost“ seksualne orijentacije dovoljna da razori porodični mir? Može li neko poput Saše, podržana u svemu osim u svojoj intimi, biti istinski srećna? I, uopšte – koliko izbegavanje suočavanja sa sobom menja naš odnos prema drugima?
To su neka od pitanja koja Jovanić pokreće u romanu Dan u martu. Možda ih nismo prvi put čuli, ali ih nismo uvek ozbiljno razmatrali. Jovanić nas je, rekao bih, uspešno podsetio – i naterao na razmišljanje.
Ako mu je to bio cilj – uspeo je.
Izvor: Knjigovanje / Autor: Zoran Škiljević
Foto: Magnus
