Nova popularna Netfliksova serija prikazuje jedan od najuspešnijih kulturnih „izvoznih proizvoda“ iz Kine, naučno-fantastični roman “Problem tri tela” kineskog pisca Lijua Cisina. Ipak, umesto nacionalnog ponosa, serija je u Kini dočekana sa besom, podsmehom i nepoverenjem, a na tamošnjim društvenim mrežama uveliko je na meti kritika.
„Problem tri tela“, apokaliptička trilogija o reakcijama čovečanstva na predstojeću invaziju vanzemaljaca koja je prodata u milionima primeraka na kineskom i na više od desetina drugih jezika, jedan je od najpoznatijih kineskih romana poslednjih decenija koji je objavljen širom sveta.
Kinezi se u komentarima na internetu žale da su tvorci serije dali sebi previše slobode u vezi sa zapletom i glavnim likovima, piše Njujork Tajms. U verziji Netfliksa radnja se odvija pre svega u Velikoj Britaniji, a ne u Pekingu. U nekim komentarima to što je glumačka ekipa različitog etničkog porekla smatraju „političkom korektnošću u američkom stilu“, dok drugi postavljaju pitanje zašto serija prikazuje samo etničke Kineze kao zlikovce ili siromašne ljude, što ne odgovara istini. Mnogi komentari su se fokusirali na to kako Kina nije laskavo prikazana i koliko je malo “kineskih elemenata” sadržano u seriji.
Netfliks se jednostavno prilagođava zapadnom ukusu
Međutim, iza ovih naizgled ne previše značajnih reakcija, krije se mnogo dublji problem koji pokazuje kako su godine cenzure i indoktrinacije oblikovale javnost kada je reč o odnosima Kine i spoljnog sveta.
Tako neki komentatori su sugerisali da je serija nastala prvenstveno zato što je Netfliks ili Zapad želeo da demonizuje Kinu prikazujući političko nasilje tokom Kulturne revolucije, koja je bila jedan od najmračnijih perioda u istoriji Narodne Republike Kine.
„Netfliks se jednostavno prilagođava zapadnom ukusu, posebno u uvodnoj sceni“, rekla je jedna osoba na platformi Veibo.
Na prvom mestu, jasno je da su godine kineske cenzure takođe su zamaglile razumevanje ljudi o tome šta se desilo tokom Kulturne revolucije. Brutalnost revolucije bila je centralna tačka koju je Cisin želeo da naglasi u „Problemu tri tela“. Međutim, u strahu da je uvodni deo romana previše politički angažovan da bi prošao vladinu cenzuru, kineski izdavač je pomerio ovaj deo u vremenskom toku da bi bio manje upadljiv.
Tvorci serije, odlučili su se upravo za suprotno. Mučna scena u kojoj mladi članovi Komunističke partije na smrt premlaćuju oca glavne junkinje jer je u školi podučavao teoriji velikog praska bila je uvod u čitavu seriju.
A upravo je mračna perspektiva mlade junakinje, koja završava u radnom logoru da bi ubrzo bila regrutovana u tajni vladin program kao izvanredno talentovana fizičarka, ključna za zaplet čitave serije. Kako je i sam autor knjige naveo u jednom intervjuu, protagonista mora da oseća potpuno očajanje kada je u pitanju čovečanstvo.
Iz perspektive univerzuma
Strast sa kojom se rasplasala debata, proizilazi i iz toga što je triologija postala kultna u Kini. Iako su Cisinova ogromna mašta i njegovo istraživanje prirode dobra i zla ključni za uspeh njegovih knjiga, jednako je važna i njegova sposobnost navigacije po političkim minskim poljima. Izbegavajući da bude direktan prema Kini, on je u jednom televizijskom intervjuu pre dve godine rekao da krize opisane u bilo kom naučnofantastičnom romanu podrazumevaju čitavo čovečanstvo.
“Iz perspektive univerzuma, svi smo mi deo celine”, dodao je on.
Upravo ovakve izjave, ostavile su među Kinezima u drugom planu političku poruku ove trilogije. Autori Netfliksove serije, Dejvid Beniof i D.B. Vajs koji su se proslavili sa serijom „Igra prestola“, očito nisu smatrali da je takva vrsta navigacije nophodna.
“Problem tri tela” i revolucija čije se ime ne spominje
Svaka diskusija o Kulturnoj revoluciji, društveno-politički pokret koji je pokrenuo Mao Ce Tung 1966. kako bi obnovio svoj autoritet okretanjem radikalne omladine protiv onih na vlasti, strogo je cenzurisana u Kini. Naučnici procenjuju da je između milion i po i osam miliona ljudi umrlo „neprirodnom smrću“ u deceniji od 1966. do 1976. godine, dok je više od 100 miliona Kineza bilo pogođeno prevratima tog perioda.
A kako ova tema postaje sve više tabu, teško je zamisliti da bi Cisin sada mogao da objavi knjigu sa ovom pretpostavkom.
Nedavno je na društvenim mrežama objavio i stari članak o Ji Ćisong, jednom od osnivača studija fizike u modernoj Kini. Godine 1967, otprilike u vreme kada se dešava i uvdona scena u seriji, on je uhapšen, pretučen i primoran da prizna zločine koje nije počinio. Ćisong je zatim poludeo i lutao ulicama Pekinga moleći za hranu i novac. Članak se delio na mrežama pre nego što je cenzurisan.
Netfliks nije dostupan u Kini, ali gledaoci su se okupili da gledaju piratske verzije serije „Problem tri tela“. Na kineskim društvenim mrežama postoji veliki broj video snimaka o seriji „Problem tri tela“. Međutim malo ko se usuđuje da se upusti u tumačenje šta je navelo ćerku, fizičarku, da pozove vanzemaljce da osvoje Zemlju. Video snimak sa više od pet miliona pregleda na sajtu Baidu nazvao je Kulturnu revoluciju “crvenim periodom” bez objašnjenja šta se tada dogodilo. Još jedan video sa više od osam miliona pregleda na veb stranici BiliBili nazvao ga je “događajem koji ti je poznat”.
Neki su se pitali da li je uopšte bilo potrebno pominjati taj događaj. Drugi su optužili seriju za preuveličavanje nivoa nasilja u scenama sukoba.
Nije iznenađujuće što su ljubitelji knjige čuli za Kulturnu revoluciju, ali istovremeno nemaju konkretnu predstavu o zločinima koje je počinila Komunistička partija. Zato je reakcija na seriju Netfliksa dodatno zabrinjavajuća.
