Nakon što se 2.000 godina skrivalo ispod vulkanskih stena i pepela, novo arheološko otkriće svedoči o izgledu raskošnog privatnog kupatila u drevnom rimskom gradu Pompeji.
Otkriće koje se dešava „jednom u 100 godina” je možda i najveće privatno kupatilo pronađeno na tom lokalitetu, a u njemu su vrela, topla i hladna soba, izuzetna umetnička dela i bazen.
Kompleks nalik banji nalazi se u srcu velike vile koja je otkrivena tokom velikog iskopavanja koje se vrši poslednje dve godine.
„Upravo otkrića ovakvih prostora u Pompeji stvaraju osećaj kao da je neko ovde boravio pre samo minut”, kaže dr Gabrijel Cuhtrigel, direktor Arheološkog parka Pompeje, koji je govorio o novom otkriću ekskluzivno za BBC Njuz.
Analiza dva skeleta otkrivena u kući takođe pokazuje užas sa kojim su se suočili stanovnici Pompeje kada je vulkan Vezuv eruptirao 79. godine naše ere.
Jedan je skelet žene, starosti između 35 i 50 godina, koja je u rukama čvrsto držala nakit i novčiće, i drugi muškarca, tinejdžera ili momka u ranim 20-im godinama.
Zabarikadirali su se u maloj prostoriji, ali su poginuli kada je u grad prodro piroklastični tok, brzi tok vrelog vulkanskog gasa i pepela.
„Ovo je dramatično mesto i sve što ovde nađete govori o drami koja se odigrala”, kaže konzervator Pompeje dr Ludovika Alese.
Trećina drevnog grada i dalje leži skrivena ispod ostataka vulkanske katastrofe, ali nova iskopavanja pružaju dodatni uvid u život starih Rimljana.
Rad arheologa prati dokumentarni tim BBC-ja i Lajon TV za seriju pod nazivom Pompeja: Novo iskopavanje (Pompei: The New Dig).
Sada je otkopan čitav kvart Pompeje u kome su bile perionica i pekara, kao i velika privatna vila.
Smatra se da su svi objekti bili vlasništvo bogatog čoveka, verovatno Aulusa Rustijusa Verusa, uticajnog političara u Pompeji.
Otkriće ovog privatnog kupatila je dodatna potvrda elitnog statusa koji je uživao, kaže dr Cuhtrigel.
„Postoji samo nekoliko kuća koje su imale privatna kupatila, tako da je to bilo nešto samo za najbogatije od bogatih”, kaže on.
„A ovo je tako ogromno – to je verovatno najveće kupatilo u privatnoj kući u Pompeji”.
Oni koji su imali privilegiju da se kupaju presvaličili bi se u svlačionici koja ima živopisne crvene zidove i podni mozaik sa geometrijskim šarama, izrađenim od mermera iz svih delova Rimskog carstva.
Onda bi se uputili u vrelu sobu, kupali se u kadi i uživali u temperaturi sličnoj onoj u sauni, koja je obezbeđena spuštenim podom ispod kog je strujao vruć vazduh, i otvorima na zidovima kroz koje je cirkulisala toplota.
Zatim bi se preselili u prostoriju sa toplom vodom blistavih zidova, gde bi im se na telo utrljavalo ulje, a zatim sastrugalo zakrivljenom alatkom poznatom kao strigil.
Na kraju bi ušli u najveću i najspektakularniju prostoriju od svih – frigidarijum, ili hladnu sobu.
Rashladili bi se u bazenu, okruženom crvenim stubovima i freskama sportista koji može da primi 20 do 30 ljudi.
„Tokom vrelih leta, mogli su da drže noge u vodi dok ćaskaju sa prijateljima, i da možda uživaju u čaši vina”, kaže dr Cuhtrigel.
Kupatilo je najnovije otkriće u ovoj izvanrednoj vili.
Ogromna sala za gozbe sa crnim zidovima i fantastičnim umetničkim delima koje prikazuju klasične scene pronađena je prošle godine.
Otkopana je i manja, intimnija odaja, bledo plavih zidova, u koju su stanovnici kuće odlazili i molili se bogovima.
U trenutku erupcije, rezidencija je bila usred renoviranja – svuda su pronađeni alati i građevinski materijal.
U plavoj prostoriji gomila školjki ostriga leži na podu, spremne da se samelju i nanesu na zidove da ima daju svetlucav preliv.
Pored ovog prelepog prostora nalazi se mala prostorija koja ima tek poneki ukras, u kojoj su otkriveni ostaci dvoje stanovnika Pompeje koji nisu uspeli da pobegnu od erupcije.
Skelet žene koja leži na krevetu, sklupčana kao fetus, i telo čoveka u uglu ove male prostorije.
„Piroklastični tok iz Vezuva došao je ulicom do ove prostorije i urušio je zid koji je čoveka smrskao”, objašnjava dr Sofi Hej, arheološkinja u Pompeji.
„Žena je još bila živa dok je on umirao – zamislite tu traumu – a onda se ova prostorija napunila ostatkom piroklastičnog toka, i tako je i ona umrla”.
Analiza muškog skeleta pokazala je da su njegove kosti, uprkos njegovoj mladosti, pokazivale znakove istrošenosti, što ukazuje da je bio nižeg staleža, verovatno čak i rob.
Žena je bila starija, ali su njene kosti i zubi bili u dorbom stanju.
„Ona je verovatno imala viši položaj u društvu”, kaže dr Hej.
„Mogla je da bude supruga vlasnika kuće, ili možda pomoćnica koja brine o ženi – jednostavno ne znamo”.
Asortiman predmeta pronađen je na mermernoj ploči stola u prostoriji – stakleno posuđe, bronzani vrčevi i grnčarija – koji su možda doneti u prostoriju u kojoj su se oboje sklonili od erupcije.
Ali predmeti koje su žrtve držale su posebno zanimljivi.
Mlađi muškarac je držao ključeve, dok su kod starije žene pronađeni zlatni i srebrni novčići i nakit.
Oni se čuvaju u trezoru Pompeje, zajedno sa drugim neprocenjivim predmetima koji su otkriveni u gradu, a imali smo priliku da ih vidimo sa arheologom, dr Alesandrom Rusom.
Zlatnici i dalje blistaju kao novi, a on nam pokazuje nežne zlatne minđuše sa prirodnim biserima, priveske za ogrlice i vešto izrađeno komade sa poludragim kamenjem.
To su bili veoma lični predmeti, kaže on.
„Kada pronađemo objekat ove vrste, nestaje vremenska razlika između davnih vremena i savremenog doba, i možemo da dotaknemo mali delić života ovih ljudi koji su poginuli u erupciji vulkana”.
Dr Sofi Hej opisuje privatno kupatilo kao otkriće koje se dešava jednom u 100 godina, koje takođe razjašnjava mračniju stranu života u Rimskom carstvu.
Odmah iza vrele sobe je kotlarnica.
Voda je sa ulice dovođena kroz cevi, deo je odlazio u hladni bazen, a ostatak se zagrevao u olovnom kotlu za vrelu sobu.
Ventili koji su regulisali protok izgledaju tako moderno da se čini da čak i sada mogu da se odvrnu i zavrnu.
Kako se ložište nalazilo ispod poda, uslovi u toj prostoriji mora da su bili nepodnošljivo vreli za robove koji su morali da održavaju ceo grejni sistem.
„Najmoćnija stvar ovih iskopavanja je taj snažan kontrast života robova i života veoma, veoma bogatih.
„Ovde to i vidimo, tu razliku između luksuza kupatila i prostorije gde je bilo ložište u kojoj su robovi ceo dan morali da lože vatru”, kaže dr Sofi Hej.
„Zid je granica između ta dva suprotna sveta”, kaže dr Sofi Hej.
Iako je ostalo još nekoliko nedelja do kraja iskopavanja, nova otkrića i dalje izranjaju iz pepela.
Sada je ograničenom broju posetilaca dozvoljeno da prisustvuju iskopavanju, a na kraju će sve biti otvoreno za javnost.
„Ovde svaki dan priredi iznenađenje”, kaže dr Ana Onesti, direktorka iskopavanja.
„Ponekad ujutru dođem na posao misleći da je to normalan radni dan, a onda otkrijem da smo pronašli nešto izuzetno.
„To je magični trenutak za život Pompeje, a ovo iskopavanje nam pruža mogućnost da to i podelimo sa svima”.
Izvor: BBC Srbija
Foto: YouTube printscreen / BBC
