Politikolog Mladen Mrdalj ukazuje na pouke nedavnih lokalnih izbora: “Izbori u Zaječaru i Kosjerću pouka su vlastima da razmisle da li im se isplati da zaoštravaju situaciju, jer je opoziciona javnost pokazala sposobnost da usavršava svoju organizaciju i jača svoju odlučnost da se i fizički bori za integritet izbornog procesa. Pouka studentima i opozicionoj javnosti je da se izbori mogu kontrolisati mnogo više nego što se to mislilo i da se prostor mahinacija samim time može dosta smanjiti. Možda se može i dovoljno smanjiti, kako bi i pored mahinacija SNS naprosto ostao u manjini. Pouka opoziciji je da bez sadejstva sa studentima, kampanje od vrata do vrata i spremnosti na fizičko suprotstavljanje SNS-ovim batinašima nema šanse”, kaže politikolog Mladen Mrdalj.
Mnogi misle da je ovo početak pada ove vlasti. Da li se slažete s tim i ima li vremena da se do parlamentarnih izbora SNS konsoliduje?
– Da, SNS ima vremena da se konsoliduje. To zahteva mobilizaciju medijske mašinerije, pojačavanje zloupotreba sistema bezbednosti, jaču upotrebu batinaških formacija, kao i mobilizaciju finansijskih sredstava. Međutim, sve to može izazvati kontraefekat ako se pretera. Medijska satanizacija studenata može proizvesti kontraefekat kod apstinenata i kod mlakih opozicionih glasača.
Pripadnici sistema bezbednosti koji i sada jedva održavaju poslušnost režimu mogu dospeti pred crvenu liniju sopstvene savesti i istupiti javno protv režima. SNS finansijeri mogu početi da sumnjiče jedni druge da daju manje para nego što bi trebalo. Uz sve to, ukoliko opoziciona javnost ne nađe načina da natera SNS na bilo kakvo zvanično nadglasavanje, opozicioni zamah može posustati. Zato mesecima ponavljam da Vučić ima zakonski osnov da odloži izbore do 2027, ali nema zakonski osnov da spreči održavanje obavezujućeg referenduma na zahtev 100.000 birača. Najdalje što zakonski može da odlaže takav referendum je oko šest meseci.
Kako se pobeđuje autokrata koji je u stanju da pokrade svako izjašnjavanje građana bilo na izborima ili referendumu?
– Autokrata može da krade i on to čini, ali je bitno da li uvek može da ukrade dovoljno. Vidimo da uz mobilizaciju opozicione javnosti koja je spremna da se bije na glasačkom mestu taj prostor za krađu drastično pada. Na kraju će se desiti da opozicja zbilja može da izbroji više glasova od pozicije i proglasi pobedu. Pošto je verovatno da će i SNS proglasiti pobedu, opzicija se mora spremiti za tu kritičnu situaciju tako što bi već sada počela da pravi kontakte unutar SNS, vrhovnih sudskih instanci, te sistema bezbednosti, RTS, granskih sindikata, i sl. Ukoliko u kritičnom momentu nekoliko ljudi iz šireg vrha SNS odluši da prizna pobedu opozicije u zamenu za amnestiju, to bi bio jedan ozbiljan pogodak.
Ukoliko bi sudije najviših sudskih instanci isto postupile, efekat bi bio još veći. Slično treba postupiti i sa članovima republičke izborne komisije. Sistem bezbednosti, naravno, je realno pravi ustavni sud. Na čiju stranu stane sistem bezbednosti, na tu stranu pretežu šanse za osvajanje vlasti. Tu je dovoljno da nekoliko jedinica iz Beograda stane na stranu opozicione izborne pobede da bi se ona i materijalizovala. Ukoliko bi RTS obajvio da je opozicija pobedila, efekat bi se još više pojačao. To bi, naravno, uradili radnici RTS koji su prostudentski nastrojeni i kojih nesumnjivo ima.
Nažalost, mahinacije vlasti nas prinuđuju da razmišljamo i o ovakvom scenariju. Kljućno je da se shvati da što je opoziciona javnost borbenija, to je motivisanost batinaša vlasti manja. Što je legitimitet vlasti slabiji, to je odanost sistema bezbednosti slabija. Zato je glasanje toliko bitno, iako nije glasanje na izborima, samo da je neko glasanje, poput referendumskog.
Kako vidite ostanak SPS ispod cenzusa u Zaječaru?
– SPS je na putu nestanka i jedini način da opstane je da se sukobi sa SNS, pošto nema odakle više da crpi nove glasače. U protivnom, glasači SPS će se pasivizirati, a to je opet gubitak za režim. Pošto te dve sile vuku SPS u dve strane, sasvim je moguće da se SPS pocepa.
Hoće li i zašto parlamentarni izbori biti raspisani i pre kraja 2026. kako vlast najavljuje? Šešelj sugeriše da je decembar ove godine idealan.
– Ne verujem da vlast ima računa da raspiše izbore pre kraja 2026, osim ukoliko ne procene da je studentski protest kompromitovan i da mu podrška pada. To je jedino moguće ukoliko se razgore sukobi unutar studentskog pokreta. Verujem da vlast zdušno na tome radi.
Šešelj održava svoju relevantnost povremenim kontriranjem režimu kako bi glumio nezavisnost, ali to dotiče sve uži broj glasača.
Treba li opozicija i studenti da se odazovu pozivu Vučića na razgovore? Kako taj poziv shvatate – kao slabost ili jačinu?
– Svaki Vučićev poziv na razgovor je manevar kojim on glumi mirotvorca i nenasilnika kako bi drugu stranu ocrtao kao nezajažljive agresivne sumnjivce. Ipak, mislim da bi se opozicioni predstavnici trebali odazvati na te razgovore i nametnuti kao glavnu temu televizije sa nacionalnim frekvencijama. RTS mora da se podeli tako da skupštinska većina bira urednike RTS1, a skupštinska manjina RTS2. Alternativno, da N1 dobije nacionalnu frekvenciju. Osim toga, ne vidim šta se još sa Vučićem može pregovarati, a što on ne može prevariti (osim uvođenja većinskog izbornog sistema).
Koje karte Vučić ima još u rukama, ili mu je pritisak preko privođenja studenata i profesora ostao jedini način za suzbijanje pobune?
– Veliki adut mu je protok vremena, jer status kvo radi za onog ko je na vlasti. Daje mu više vremena da organizuje svoja moćna sredstva, dok druga strana nema takve resurse, plus protok vremena daje priliku da se razgore unutrašnji sukobi. Međunarodne okolnosti mu i dalje idu na ruku. U slučaju nekog teškog incidenta, niko ga ne bi mogao spolja sprečiti da uvede vanredno stanje i tako pokuša da cementira svoju autokratiju. Pojačana hapšenja i prebijanja sada isprobavaju teren za dodatno obeshrabrivanje pobune. Vučić oseća da protivnik ne zna kud dalje, a to i studenti osećaju. Jer, bez obzira na sramno bežanje od izbora, Vučić ima prostor da beži od njih.
Kako studenti, profesori i opozicija treba da se ponašaju do jeseni a da pritisak na vlast ne oslabi?
– Da pokrenu referendumsku strategiju. Mesecima i godinama zagovaram tu ideju. Referendumsko glasanje je samo deo referendumske strategije. Ustav i zakon daju nešto više od šest meseci roka vlastima da raspišu obavezujući referendum. Ukoliko se pokrene sada, referendum bi bio najkasnije negde u januaru. Da je procedura pokrenuta u novembru, sad bismo već bili pred referendumom ili pred konačnim obračunom za razvlšćivsnje vlasti koja je pokušala da oduzme suverenitet od građana odbijanjem ustavne kategorije obavezujućeg referenduma. Ključno je pitanje: ko je suveren u Srbiji, narod ili Vučić? Ako je narod, onda mora biti referendum. Ako je Vučić, onda treba tako napisati u ustavu.
Šta do jeseni očekivati od vlasti?
– Odugovlačenje, agresiju, potkupljivanje, blaćenje…
Izvor: Danas
Foto: YouTube printscreen
