Američki predstavnik Gabrijel Eskobar je bio na Kosovu i poslao je prilično oštre i jasne poruke kosovskom rukovodstvu, rekao je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil za Euronews Srbija povodom odluke Prištine da ukine dinar kao sredstvo plaćanja. Iako je pitanje dinara najsvežije, Hil je ukazao da je fundamentalno pitanje koje se mora rešiti Zajednica srpskih opština.
Američki ambasador je u emisiji Direktno sa Minjom Miletić govorio o odnosima Srbije sa SAD i EU, Otvorenom Balkanu, ratu u Ukrajini i drugim aktuelnim pitanjima, a čije delove prenosimo u nastavku:
Da počnemo sa biznis forumom na Kopaoniku. Učestvovali ste i nekoliko vaših izjava su imale snažan odjek. Rekli ste da bi Srbija trebalo da jasno i odlučno nastavi evropskim putem. Šta ste time mislili?
– Kada pokušavate da se pridružite nekom klubu, morate da jasno i odlučno pokažete da vam je stalo da uđete u taj klub. Sve je to izuzetno složeno i važno je shvatiti da Srbija donosi jedan drugačiji skup veština, da tako kažemo. Ne podseća na neke prethodne članice, to je jedna drugačija zemlja. Ta raznolikost nije ništa loše, ali Srbija treba da jasno pokaže, time što sa sobom donosi različite odnose sa drugim zemljama, da je to nešto što je potrebno Evropskoj Uniji. Da pokaže da donosi nešto što će, u pogledu tih odnosa, biti korisno za EU.
Moram da vas pitam, na koji način Srbija u tome nije bila jasna i odlučna?
– Među mnogim Srbima postoji određena percepcija. Pre početka panela, predsedavajući je postavio pitanje: “Da li mislite da EU želi Srbiju u svom članstvu?”. Manje od polovine učesnika odgovorilo je da EU želi Srbiju. Onda je usledilo pitanje: “Da li Srbija želi u Evropsku Uniju?”. I opet je manje od 100 odsto odgovorilo pozitivno. Mislim da je, kada pokušate da se nekom pridružite, važno da se dođe do 100 odsto.
U redu, ali kada pogledate poslednje proširenje EU 2013. godine, tempo pregovora, ako pogledamo Srbiju i našeg suseda Severnu Makedoniju, mislim da nema mnogo prostora za optimizam?
– Ja to razumem. Toliko je godina prošlo. Ja sam 25 godina bio odsutan sa Balkana i kada sam se vratio zatekao sam iste probleme i to me je pomalo obeshrabrilo. Ipak, stvari su se poslednjih meseci promenile, delom i zbog ovog katastrofalnog rata Rusije protiv Ukrajine i to je dovelo do razgovora o tome šta treba dalje činiti, da li Ukrajina može da uđe u EU, i šta će onda biti sa Zapadnim Balkanom. Puno se danas razgovara i proširenje je ponovo aktuelno. Ali definitivno shvatam da su ljudi razočarani. Ponekad čujemo – “želimo da Srbija ima evropsku perspektivu”, ali Srbija kaže – “već imamo evropsku perspektivu i to traje već 17 godina. Tako da problemi definitivno postoje. Ono što je posebno važno, a ja znam da je istorija bitna i da je bolna, ali ako pravnici i istoričari žele da se osvrću na istoriju, neka ih, ali mi diplomate moramo da budemo okrenuti budućnosti.
Kada pogledate evropsku politiku, koliko je proširenje prioritet?
– Mislim da jeste aktuelno, jer EU shvata da je to nedovršeni posao. Ipak, veoma je važno razvijati planove rasta koje je Evropska komisija donela. Već su održani važni sastanci u Skoplju i Tirani o tome šta se može uraditi u pogledu pristupa jedinstvenom tržištu, ekologije i ostalom. Važno je da, kada se građani Srbije probude ujutro, ne smeju da imaju dilemu oko toga da li pripadaju Evropi. Naravno, postoje birokratske strukture, ali ljudima mora da bude jasno da je Evropa budućnost Srbije i da je Srbija danas u Evropi. Oni koji misle da je Srbija negde drugde i daleko, jednostavno se nisu informisali, jer je Srbija u Evropi.
Istovremeno, međutim, vlada narativ da je Zapadni Balkan pod uticajem Rusije, Kine i nekih drugih zemalja. Da li su svi ti problemi mogli da budu rešeni da je Zapadni Balkan primljen u EU?
– Narativ je izraz koji se često koristi, ali imati narativ ne znači imati istinu. Narativi ponekad ne odgovaraju stvarnosti. Ne mislim da je ovo zemlja kojom prevladava prorusko razmišljanje. Ovo je zemlja koja je donela odluku da bude deo Evrope. Ljudi će govoriti o uticajima drugih zemalja, ali moraju da shvate da Srbija ima drugačiju istoriju i različite odnose i sa tim razlikama Srbija može da bude veoma dobra članica EU. Ali sve mora da ide brže i teško je očekivati od ljudi da čekaju 17 godina i budu time zadovoljni, stvari moraju brže da se odvijaju.
Ako govorimo o evropskim integracijama, naša glavna prepreka je pitanje Kosova i Metohije. Kako vi gledate na odnose Beograda i Prištine? Mislim da su ti odnosi dugo u jednom negativnom ciklusu.
– Po povratku u Srbiju posle toliko vremena, voleo bih da je napredak mnogo veći, posebno u pravcu normalizacije. Drago mi je što se koristi izraz normalizacija. To znači da Srbija i Kosovo mogu da koegzistiraju, da upotrebim stari izraz iz Hladnog rata. To znači situaciju da je ta granica, odnosno linija, nešto što spaja, a ne razdvaja. Problem je u tome što je puno političkog i emotivnog naboja. Nadam se, iako nada ne može da bude osnov politike, verujem da može da dođe do napretka i mislim da je ono što radi Miroslav Lajčak pravi način.
Ali kako? Shvatate da su Srbi na Kosovu zabrinuti, jer žive u sve gorim uslovima. Poslednje što se desilo jeste da je Kurti ukinuo dinar kao sredstvo plaćanja.
– To je veliki problem u ovom trenutku. Ipak, ono što je utešno jeste da svi shvataju da je potrebno da se taj problem reši. Američki pregovarač za Balkan Gabrijel Eskobar je bio na Kosovu i poslao je prilično oštre i jasne poruke kosovskom rukovodstvu. Potrebno je rešiti više problema i pitanje ukidanje dinara je najsvežije i možda i najteže. Ipak, fundamentalno pitanje koje se mora rešiti i koje je već dogovoreno u prošlosti je Zajednica srpskih opština. Osnivanjem te zajednice, svi ostali problemi, kao što su paralelne strukture ili upotreba dinara, trebalo bi da budu rešeni. Pitanje je samo kada, a ne da li će se to desiti. Logika je veoma jasna, obe strane su to već dogovorile, to želi EU i to će se i ostvariti. Nadam se da će se nešto i preduzeti po tom pitanju.
Onda moram da vas pitam kakva je svrha dijaloga i sporazuma ako jedna strana, u ovom slučaju Priština, nije osnovala Zajednicu srpskih opština? To je problem i zato postoji utisak kod većine ljudi, bez obzira koju političku opciju podržavaju, da Aljbin Kurti, šta god da uradi, nikada ne trpi posledice, uz veliku podršku SAD i EU.
– Nije moje da govorim ljudima da ne budu nezadovoljni. Mislim da je logika onoga što Miroslav Lajčak predlaže više nego jasna. Jasno je šta treba da se uradi, nekima je to odmah jasno, drugima je potrebno više vremena da shvate smisao toga. To se mora uraditi i uveren sam i da hoće, da će se ta zajednica formirati. Srbi su na Kosovu vekovima unazad i to se mora poštovati. Ja jesam rekao da istoriju treba prepustiti istoričarima, ali istorija se mora poštovati i to se mora uskladiti sa time kako danas izgleda život i kakav će biti u budućnosti. Srpska zajednica na Kosovu ima pravo da se probudi ujutro i da razume kako će njen život izgledati, kako će dobijati penzije, kako će im deca ići u školu, kako će im biti obezbeđene bolnice. To je sve predviđeno zajednicom srpskih opština, to nije puki slogan o kome se stalno govori, već jedan suštinski bitan element za bilo kakav napredak.
U poslednje vreme, pominje se da bi Ohridski sporazum mogao da bude deo poglavlja 35. Šta treba očekivati od tog sporazuma, ako su prethodni sporazumi samo mrtvo slovo na papiru?
– Ne želim da ulazim u pitanje koji bi trebalo da budu elementi poglavlja 35. To je nešto na čemu se mora poraditi. Glavna zamisao bi trebalo da bude, ako se nastoji da se neke zemlje prime u EU, onda te zemlje moraju da uspešno reše svoje probleme sa svojim susedima. Važan element rešavanja problema sa susedima i postojanje komunikacije sa njima je takozvani “Otvoreni Balkan.” Mislim da je to sjajna inicijativa i čestitam Srbiji što joj pruža podršku, baš kao i Albanija. To je približilo Srbiju i Albaniju više nego ikada pre u prošlosti. Mislim da je to pravi pristup. EU želi da primi nove članice, pod uslovom da one pre toga reše svoje probleme i to je razumljivo.
Imam još jedno pitanje o Kosovu. Prošle godine ste u intervjuu Glasu Amerike izjavili da niste sigurni da je Kurti još uvek partner Amerike. Šta danas mislite o tome?
– Ukazao bih vam na dve stvari koje je Gabrijel Eskobar rekao na istu temu. Definitivno postoje ozbiljni problemi u komunikaciji koji se moraju rešiti. Što se tiče pojedinosti, pročitajte šta je o tome izjavio Eskobar, mislim da je bio prilično jasan.
Ali šta vi mislite?
– Ja definitivno imam mišljenje, ali nastojim da se fokusiram na razvijanje naših odnosa sa Srbijom, da to postane partnerstvo kakvo sam uveren da može da bude. Kada pogledam srpsku delegaciju koja je prošle nedelje otputovala u Vašington radi dijaloga o vojnim pitanjima, činjenicu da se šef srpske delegacije obratio brojnom auditorijumu na našem nacionalnom univerzitetu za odbranu, jasno je da je mnogo više stvari oko kojih se slažemo, nego što je razlika. Moramo to da iskoristimo i dalje razvijamo naš odnos. Odnos sa Srbijom mora da čvrsto stoji na svojim nogama i da ne zavisi od trećih aktera. Moramo da radimo zajedno na pitanjima za koja sam uveren da možemo da uspostavimo saradnju. Moramo da budemo optimisti. Neki će reći da sam previše optimističan. Ali ako je čovek pesimista, ovde nikada ništa neće postići. Mislim da možemo da crpimo optimizam zbog stvari koje smo već postigli i preostaje nam još posla.
Znate da naš put ka EU zavisi od normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Šta je prvo što moramo da uradimo kako bismo zaustavili taj negativni ciklus?
– Prva stvar je da se poštuju dijalog i već postignuti dogovori. Jedan od njih je sporazum iz Ohrida. Kada Lajčak kaže je sporazum punovažan, to znači da je punovažan. Smatram da ne treba nastojati da se menja način na koji se izražava punovažnost tog sporazuma. Kada neko ne želi nešto da uradi, onda se poziva na mehanizme. Mehanizme ne bi trebalo zloupotrebljavati. Lajčak je znao šta radi kada je postigao sporazum u Ohridu i mislim da na tom osnovu treba da krenemo napred.
Već ste pomenuli Otvoreni Balkan, od 1. marta postoji zajedničko tržište rada. Članice su Srbija, Albanija i Severna Makedonija. Mislite li da je to prilika za druge zemlje da se pridruže toj inicijativi?
– Nadam se. Mislim da je Otvoreni Balkan otvoren za sve koji žele da mu se pridruže i niko nije isključen. Svako može da mu se pridruži. To je prva stvar. Ali ako je neko zainteresovan, onda mora da vidi kakve su prednosti toga. Ovo sa dozvolama za rad je nešto veoma važno. Mogućnost da se dobije dozvola i da se radi u Skoplju, Tirani ili Valoni, ili Sarandi je jako dobra i ljudi će sigurno želeti da dođu da rade u Srbiji. U Srbiji postoji problem sa manjkom radne snage i zbog toga je to dobro. Potrebno je zaključiti još takvih sporazuma. Bolno je videti kolone kamiona i automobila kako čekaju na granici. Neki od tih problema mogu se rešiti tehnologijom, a ne birokratijom. Mislim da se može uraditi više. Ako se Otvoreni Balkan pokaže kao otvoren za druge zemlje i koristan za njegove članice, i druge zemlje će poželeti da mu se pridruže.
Znate da je većina našeg naroda protiv NATO?
– Da, i to je vaše pravo i moram da naglasim da mi poštujemo vašu vojnu neutralnost, o tome Srbija odlučuje. Mi u potpunosti poštujemo želje Srbije i njenog naroda. Želim da naglasim da možemo još više toga da postignemo, uz uvažavanje vaše vojne neutralnosti, želimo da imamo više vojnih vežbi, zajedno sa veoma sposobnom vojskom Srbije. Želimo da bude više poseta i u tom pogledu je nacionalna garda Ohaja bila izvanredna. Dobili su od države Ohajo diplomatsku nagradu godine za sve što su postigli u Srbiji. Voleo bih jednostavno da se mnogo bolje upoznamo. Što se tiče vaše vojne neutralnosti, Švedska je na primer bila neutralna 200 godina, tako da i Srbija ima vremena. Mi vas ne pritiskamo, odluka je na vama. Da se ja pitam, možda bi ishod bio drugačiji, ali ja se ne pitam.
Za nekoliko dana znaće se ime predsednika vlade. Šta očekujete od nove vlade?
– Pre svega, nadam se da će premijer biti dobar, to je važna funkcija. Stvari se za Srbiju ubrzavaju. Stvari se u svetu ubrzavaju, pitanje odnosa sa Evropskom Unijom se ubrzava. Srbija je velika zemlja ako pogledamo njene susede, ali mala zemlja u poređenju sa nekim drugim državama. Kao što se kaže u NBA, ako ste mali, bolje da ste brzi. Srbija mora da bude u stanju da ima kompetentne državne organe koji će se baviti tim veoma složenim problemima i da pokuša da predupredi probleme, umesto da za njima kaska. S tim u vezi, videti kako Srbija usvaja nove tehnologije je zaista izuzetno i impresivno. Pre neki dan sam bio u jednom manastiru i pitao sam monaha čime se bavi i rekao mi je da je po struci elektroinženjer. Srbija ima impresivne kapacitete za usvajanje novih tehnologija i upravo će to morati i da radi u narednom periodu.
Da li saradnja između dve zemlje može da se gradi kroz kulturu, ekonomiju, moderne tehnologije ili sve te stvari moramo da posmatramo kroz prizmu politike?
– Ne verujem da se sve mora posmatrati kroz prizmu politike. Ako razgovarate sa vašim košarkašima koji igraju u Americi, ja ih ne smatram nikakvim političarima. Svaki odnos ima političku i ekonomsku dimenziju, a mi smo vaš najveći trgovinski partner kada je o uslugama reč. Veliki je broj američkih tehnoloških kompanija u Srbiji. Imamo veze u oblasti kulture i činjenica da postoji veliki broj Amerikanaca srpskog porekla je veoma bitna. Inače, većina njih se uopšte ne bavi politikom. Čini mi se da je to bolje, nego da se svi bave političkim razgovorima. Ako se dodaju svi različiti elementi – kultura, sport, ekonomija i politika, ali i međunarodni odnosi, i to što među američkim trupama imamo srpske vojne inženjerce u Sinajskoj pustinji. Imamo i srpske vojnike u našoj četi u Libanu, bavimo se istim problemima u svetu i mislim da bi bilo dobro da ponekad zastanemo i razmislimo o tome šta nam je zajedničko i da na tome gradimo naše odnose u budućnosti.
Izvor: Euronews Srbija / Minja Miletić
Foto: YouTube printscreen
