Šta Vesić priča o zgradi Generalštaba, a šta se u stvari desilo

Otvorenim pismom, danas su se konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture javno usprotivili ukidanju statusa neokretnog kulturnog dobra zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane. Pismo ima 51 potpis stručnjaka.

Ujedno, time su  dali podršku potpisnicima Deklaracije o sudbini Generalštaba i Beogradskog sajma, koje čine  30 stručnih asocijacija i preko 6000 pojedinaca.

U utorak je objavljeno da je Dubravka Đukanović direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture  odbila zahtev Ministarstva ekonomije da pokrene proces ukidanja statusa spomenika kulture kompleksa Generalštaba i da je, pod takvim pritiskom,  dala ostavku.

Juče je potvrđeno da je i Olivera Vučković, direktorka Gradskog zavoda za zaštitu spomenikakulture učinila to isto, zbog istog razloga.

Čeka se ponedeljak, rok do kad Dubravka Đukanović i Olivera Vučković treba zvanično da se izjasne da li će odbiti da učestvuju u rušenju kulturnog spomenika, što namerava država, ili da se priklone zakonu i struci. Ako ne pristanu, Ministarstvo ekonomije odnosno ministar Siniša Mali, i Ministarstvo građevinarstva čiji je ministar Goran Vesić sklopio ugovor o iznajmljivanju  kompleksa Generalštaba na 99 godina, naći će njihove zamene koje će uraditi ono šta se od njih traži.

Šta je Vesić potpisao

Vest da je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić u ime Vlade Srbije potpisao sa američkom kompanijom Afiniti Global Development „Ugovor o revitalizaciji kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO), koji se nalazi na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine“ u centru Beograda, objavljena je 15. maja. Rečeno je da će ta firma „investirati u revitalizaciju kompleksa bivšeg SSNO“. Ugovorom o navodnoj revitalizaciji kompleks objekata poznat po imenu Generalštab biće obnovljen 25 godina pošto je uništen u NATO bombardovanju, uz obrazloženje da „kada ovaj prostor bude revitalizovan doprineće razvoju Beograda i Srbije“.

Šta je Vesić zaista potpisao, ne zna se, zato što je ugovor nedostupan javnosti, a maločas navedeno je jedino što se o tome zna.

Šta je sporno

Međutim, čak i u tome što je država htela (smela?) da objavi ima niz spornih elemenata.

Kada kažete revitalizacija, deluje da će neki ljudi da revitalizuju tu zgradu, dakle da će poštovati zakon o zaštiti spomenika kulture i obnoviti je da bude onakva kakva je bila, i da će je vratiti svojoj primarnoj nameni. Međutim, kada vidite čime se bavi kompanija s kojom sarađuje država, shvatite da je to još jedan pokušaj da se privatni interes stavi ispred javnog. kada se zemljište poklanja de fakto tom investitoru, a kako se navodi na sajtu, daje se na 99 godina korišćenja.

Ako se zapitate zašto se iznajmljuje, jer ako država iznajmljuje deo Beograda na jedan vek zašto ga nije poklonila, videćete de facto i jeste poklonjeno. Naime, naš zakon i pozitivna praksa zakup na 99 godina izjednačavaju sa prenošenjem prava svojine.

Tako da je tim ugovorom de fakto poklonjeno to zemljište, čime su izigrani i zakon i Ustav koji obavezuju sve građane, a naročito nosioce javnih funkcija da vode računa o javnim dobrima Srbije.

Finansijski uslovi ugovora ostaju nepoznati, osim da je „investitor preuzeo obavezu da, ukoliko ne završi investiciju u roku koji je određen ugovorom, Republici Srbiji vrati bez nadoknade zemljište i ono što do tada bude izgrađeno“!? Takođe, investitor je preuzeo obavezu da na istoj parceli izgradi Memorijalni kompleks posvećen svim žrtvama NATO-a na SRJ 1999. koji će biti „u vlasništvu republike Srbije“, a čiji će izgled biti određen na međunarodnom javnom arhitektonskom konkursu.

Šta namerava partner

Prema rečima predstavnika američkog partnera, ovaj ugovor „ne samo da predstavlja fuziju američke i srpske inovativnosti, već iskazuje i poštovanje prema domaćem umetničkom izrazu“. Na koji način će poštovati umetnički izraz arhitektonske vrednosti – ne piše.

Na osnovu interneta, Amerikanci nemaju nameru da revitalizuju, već su odlučili da potpuno sruše ceo kompleks Generalštaba i na njegovom mestu sagrade arhitektonski blok neprimerene gustine izgrađenosti, spratnosti i zastarele arhitekture, kojim dominiraju tri kule visoke po 150 metara.

Planirani američki kompleks u centru Beograda obuhvatiće i Staru zgradu Generalštaba, takozvanu Baumgartenovu ili Kamenu palatu – nepokretno kulturno dobro i spomenik kulture od velikog značaja gde je posle Prvog svetskog rata bilo sedište vojske Kraljevine Jugoslavije, i nepokretno kulturno dobro i spomenik kulture kompleks susedne kasarne 7. puka, mesto gde se u Prvom svetskom ratu nalazila komanda čuvene Dunavske divizije.

Zašto je državi važno da kompleksu Generalštaba oduzme status kulturnog dobra i zaštite iako ga je iznajmio? Da bi njen američki partner mogao s tim delom grada i na njemu da radi šta mu je volja.

Struka i javnost su spremni da se to ne dogodi.

Izvor: Vreme / Sonja Ćirić
Foto: YouTube printscreen