Pionirski park: Udruženje pejzažnih arhitekata o uništenju

Pionirski park jedna je od centralnih zelenih oaza u Beogradu. Zaštićeno prirodno dobro sa kulturno-istorijskim značajem. Nakon višenedeljnih protesta grupe Studenti 2.0 koja kaže da „želi da uči“, Pionirski park našao se u fokusu javnosti.

Ovaj park pretrpeo je značajna oštećenja usled postavljanja šatora, privremenih objekata, ali i protestnih aktivnosti ove grupe. Ograđivanje parka onemogućilo je pristup građanima, a stručnjacima otežalo sagledavanje obima nastale štete.

Prekršene zakonske odredbe u slučaju Pionirski park

Iz Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije (UPAS) objašnjavaju da je u slučaju Pionirskog parka prekršeno nekoliko zakonskih odredbi. Na to ukazuje postavljanje privremenih objekata i promena namene prostora. Sve to dovelo je do prekomernog opterećenja i zagađenja – smeće, gas od grejnih tela, naftni derivati od traktora, nedozvoljene aktivnosti.

„Za utvrđivanje tačnog obima devastacije na ovom prostoru potrebna je analiza stanja. Ona zahteva nesmetani pristup stručnjaka, što u ovom trenutku nije moguće usled onemogućenog nesmetanog ulaska i korišćenja parka. S druge strane, iskustvo i stručnost u oblasti pejzažne arhitekture nam dozvoljava da sa znatnom sigurnošću smatramo da je prostor parka u značajnoj meri degradiran aktivnostima koje su Rešenjem o stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra Pionirski park definisane kao zabranjene“, objašnjavaju.

Šta je sve prekršeno?

U razgovoru za Forbes Srbija, naveli su neke od tih odredbi.

Stručnjaci iz Udruženja navode da bi se popisom zatečenog stanja i analize štete i oštećenja vegetacije moglo doći do preciznih i stručnih podataka.

„Na osnovu obilaska neposredne okoline Pionirskog parka u više navrata i uvidom u foto i video materijale koji su dostupni u medijima i na društvenim mrežama, jasno je da su navedene odredbe prekršene. Šteta koja je nastala se u ovom trenutku čini značajnom i u finansijskom smislu. Neosporno su najveća oštećenja pretrpeli travnjaci i zalivni sistemi, ali ne treba zanemariti ni oštećenja na srednjoj i visokoj vegetaciji. U ovom trenutku, nije moguće jasno sagledati sve činjenice, pošto se, kao što je navedeno, parku još ne može nesmetano prići“, kažu iz UPAS-a.

Posebno naglašavaju i socijalnu ulogu koju zeleni prostori imaju za građane. Naročito u gusto izgrađenom gradskom jezgru koje ima deficit zelenih prostora.

„Onemogućavanje građana da važan gradski park nesmetano koriste je takođe direktna šteta koja višestruko umanjuje kvalitet života“, kažu iz UPAS-a.

Kolika šteta je naneta?

Budući da su travnjaci pretrpeli najveću štetu, iz UPAS-a kažu da bi to mogao biti jedan od glavnih troškova.

„Troškovi na popravci travnjaka nisu samo setva ili postavljanje travnog tepiha već treba uzeti u obzir i prateće pripremne radove. Ti radovi uključuju uklanjanje oštećenog travnjaka, zemljane radovi i slične aktivnosti. Imajući u vidu da je najveći broj efemernih objekata bio postavljen na zelenim prostorima, može se pretpostaviti da je zalivni sistem pretrpeo značajna oštećenja i da su potrebne investicije za njegovu popravku. Među troškovima se mogu pojaviti i troškovi za mere nege eventualno oštećenih stabala i žbunja ili čak i njihova zamena, ukoliko se pokaže kao neophodno“, ističu.

Mogu se, kažu, očekivati i troškovi vezani za saniranje oštećenja na mobilijaru, opremi dečijeg igrališta, zastorima staza, platoa i ivičnjaka. Ti troškovi mogu značajno da variraju u zavisnosti od obima oštećenja.

Koliko košta obnova za Pionirski park

Na naše pitanje koliko okvirno košta revitalizacija parka ove veličine i stanja, budući da je reč o prostoru od nešto više od 3,5 hektara, iz UPAS-a ne žele da daju paušalne procene. Kažu da se tek po prestanku aktivnosti u parku mogu steći uslovi za opsežnu analizu zatečenog stanja i uvid u posledice štete, ali i predlog mera sanacije.

„U okviru dela zaštićenog prirodnog dobra, deo koji se odnosi na sam Pionirski park ima oko 18.500m² zelenih površina. Gruba procena je da se pod travnjacima nalazi oko 17.500m². Radovi na obnovi uništenih travnjaka zahtevaju uklanjanje uništenog travnjaka zajedno za slojem zemlje, nasipanje adekvatnog zemljišnog supstrata i zasnivanje novog travnjaka, ili sejanjem trave ili postavljanjem travnog busena“, objašnjavaju.

Kada je reč samo o obnovi travnjaka, iz Udruženja su dali grubu procenu cene radova po metru kvadratnom.

„Cena po metru kvadratnom za obnovu setvom, sa pripremnim radovima, iznosila bi od devet do 15 evra, a u slučaju da se travnjak zasniva na postavljanjem tepih trave, cena se kreće od 15 do 25 evra, raspon datih cena predstavlja razliku u kvalitetu travnog semena ili klasi travnog busena“, objašnjavaju.

To praktično znači da ukoliko bismo, prema toj proceni, prostor od 17.500m² pomnožili sa cenom obnove setve po metru kvadratnom, dobili bismo cifru od 157.500 do 262.500 evra. Kada je reč o postavljanju tepiha trave, ta cifra bila bi mnogo veća – od 157.500 do 437.500 evra. Ovo su samo okvirne procene. Bazirane su samo na obnovi trave i pretpostavljenim cenama i prostorom.

Popravka zalivnog sistema je značajna investicija

„Tek po prestanku aktivnosti koje su u suprotnosti sa zakonski definisanim rešenjem, mogu da se steknu uslovi za opsežnu analizu zatečenog stanja i uvid u kratkoročne i dugoročne posledice nastale štete koje bi pratio predlog mera sanacije nastalih šteta. U ovom trenutku, predmet procene može biti samo obnova travnjaka koji su evidentno potpuno devastirani, uključujući i uticaje koje je koncentracija korisnika koja prevazilazi kapacitet ovog prostora imala na zemljišni supstrat, a time i na njegove karakteristike koje su neophodne za nesmetan rast i razvoj biljaka“, navodi UPAS.

Iz UPAS-a kažu da bi sledeća stavka koja bi mogla da predstavlja značajnu investiciju jeste popravka zalivnog sistema.

„Nije moguće dati čak ni pretpostavku o veličini i obimu oštećenja na zalivnom sistemu dok se ne uklone svi privremeni objekti i dok se ne uradi testiranje i provera svih elementa zalivnog sistema“, kažu iz UPAS-a.

Sredstva za Pionirski park se izdvajaju iz gradskog budžeta

„Odgovornost za sve intervencije u okviru zaštićenog prirodnog dobra Pionirski park je u nadležnosti JKP Zelenilo-Beograd, u skladu sa poverenom pozicijom Upravljača. Sredstva koja se izdvajaju za tekuće održavanje i mere nege i unapređivanje zaštićenog prirodnog dobra obezbeđuju se iz budžeta grada Beograda. Sekretarijat za komunalne i stambene poslove je investitor radova, dok je za izvođenje odgovorno JKP Zelenilo-Beograd. Dakle, radi se o javnom fondu, odnosno, o gradskom budžetu“, navode iz UPAS.

Bilo je, kažu, akcija uređenja i održavanja javnih zelenih površina koje su sprovodile društveno odgovorne kompanije u saradnji sa Zelenilom.

Oporavak

Da bi do oporavka vegetacije došlo preduslov je prestanak aktivnosti koje ugrožavaju stanje Pionirskog parka.

„Nakon prestanka ovih aktivnosti, moguće je sprovesti stručni uvid i detaljnu analizu nastalih oštećenja, kao i definisanje potrebnih mera koje treba preduzeti kako bi se sanirale posledice devastacije. Takođe, neophodan je i monitoring stanja vegetacije u narednom periodu, jer se posledice nekih od nastalih oštećenja mogu pojaviti mnogo kasnije u odnosu na trenutak nastajanja oštećenja“, objašnjavaju.

Vreme oporavka travnate površine zavisi od metode obnove koja se koristi.

„Ukoliko se primenjuje metod setve travnjaka, očekivano nicanje je 10 do 15 dana nakon setve. Potpuno formiranje travnjaka se može očekivati tek u prvoj sezoni nakon setve. Postavljanje travnog tepiha je metod koji je skuplji. Uz adekvatne mere nege brže daje rezultate, pa je korišćenje zelenog prostora moguće nekoliko dana nakon postavljanja“, kažu iz UPAS-a.

Važan je i period sadnje

Rast i razvoj biljaka zavisi od perioda sadnje.

„Preporučeno vreme za sadnju je u periodu mirovanja biljaka, pa je tako najpogodnije vreme za sadnju kraj jeseni, kada se prirodni ciklusi vegetacije završavaju ili u rano proleće, pre početka vegetativnog perioda. Korišćenjem sadnog materijala u tzv. kontejnerima koji se posebnim metodama u proizvodnji priprema za slučajeva kada je sadnju neophodno izvršiti van sezone, može se obaviti sadnja biljaka u bilo kom periodu godine, osim u uslovima izrazito nepovoljnih visokih temperatura. Troškovi sadnje van optimalnog perioda su značajno veći i zbog neophodnih intenzivnijih mera nege“, objašnjavaju.

Kada je reč o drveću i žbunju, da bi se dostigle dimenzije pre devastacije, potrebne su, kažu, godine i decenije.

„Sadnjom odraslih sadnica, odnosno biljnog materijala koji je tokom više godina formiran u specijalizovanim rasadnicima i koji je većih dimenzija, moguće je brže ostvariti punu funkcionalnost, no ovakav pristup zahteva izuzetno velike troškove. Kada se razmatra eventualna sadnja novih stabala kao odgovor na eventualna oštećenja postojećih, važno je naglasiti da bi takav postupak bio neadekvatna zamena za elemente vegetacije koje je već godinama raslo u Pionirskom parku“, zaključuju oni.

Izvor: Forbe Srbija
Foto: YouTube printscreen