„Da li je danas teže biti muškarac ili žena?”.
Riđokosa devojka na trenutak spušta čašu i posle kraće pauze odgovara.
„Ne bih rekla da je teže, ali otišli smo predaleko, u totalno drugu krajnost.
„Jedno je da se borimo za jednaka prava, a drugo je ono što se sada dešava – svaki drugačiji stav proglašava se šovinističkim”, kaže 24-godišnja Vanja Jovanović, dok rasprema sto u jednom beogradskom kafiću.
Pripada generaciji Z, skraćeno Gen Z, koja je odrastala dok se svet prebacivao sa preklopnih mobilnih telefona na pametne.
Vanja nije usamljena u ovakvom razmišljanju.
Oko 40 odsto mladih smatra da se treba čvrsto držati narodnih običaja i tradicije, pokazalo je istraživanje u Srbiji u leto 2023. godine, Nasilni ekstremizam i mladi: Od dezinformacije do radikalizma.
Njih 46 odsto pobornici su ideje da treba primenjivati moral koji propoveda njihova verska zajednica.
Da ovo nije trend samo među generacijom Z (rođeni između 1997. i 2012. ) u Srbiji pokazuje i studija Globalnog instituta za žensko rukovodstvo iz Londona sprovedena krajem 2023.
Oko 60 odsto pripadnika generacije Z veruje da se „otišlo predaleko u promociji jednakosti žena i da su muškarci diskriminisaniji”, rezultati su tog istraživanja.
Slično misle milenijalci (ljudi rođeni između 1981. i 1996.) , a ne zaostaju ni „bejbi bumeri” (rođeni između 1946. i 1964.)
Sa ovom tvrdnjom saglasno je i oko 40 odsto pripadnica Gen Z, nešto više žena iz generacije milenijalaca, u stopu ih prate „bejbi bumerke”.
„Rezultati su zabrinjavajući i to je trend koji se širi, a veliku ulogu u tome imaju društvene mreže i platforme.
„Tu se sve više oglašavaju pojedinci sa kontroverznim izjavama poput Endrjua Tejta koji se direktno obraćaju mladićima, savetujući ih kako da istupe i žive”, kaže Bobi Dafi, sa Instituta za politiku Kraljevskog koledža u Londonu, za BBC na srpskom.
Endrju Tejt je kontroverzni britansko-američki influenser uhapšen u Rumuniji početkom 2023, pod optužbama za trgovinu ljudima, organizovani kriminal i silovanje.
Opisuje se kao „apsolutni ženomrzac”, a postao je popularan zagovaranjem života u kom su žene potčinjene muškarcima.
Prema pomenutom istraživanju, petina mladića uzrasta od 16 do 29 godina gleda blagonaklono na njegov uticaj.
‘Pogrešno tumačenje’
Mihailo Božović, student srpskog jezika i književnosti, ne misli da su muškarci u težoj poziciji u odnosu na žene, ali uočava da je sve više mladića koji žele da se vrate načinu života prethodnih generacija.
„Niko ne govori o tome da treba da se vratimo periodu kada su žene bile potlačene.
„Rodna ravnopravnost je potrebna, ali se danas pogrešno tumači i ne treba da bude sredstvo kojim se napada, a to se dešava”, kaže ovaj 28-godišnji student iz Kragujevca, grada u centralnoj Srbiji, za BBC na srpskom.
Žene su se u bivšoj Jugoslaviji (činile su je Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija) izjednačile sa muškarcima u svim oblastima državnog, privrednog i društveno-političkog života Ustavom Federativne Narodne Republike Jugoslavije, donetim januara 1946. godine, što je bilo znatno ranije u odnosu na mnoge evropske države.
Poslednjih godina sve ih je više na visokim položajima, u parlamentu čine trećinu, zastupljene su i u vladi, a mnogo žena se odlučilo i na pokretanje biznisa.
Iako deluje da su žene, bar u brojkama, u znatno boljem položaju nego u drugim delovima sveta, u stvarnosti je stanje daleko od idealnog i ne može da se govori o „ozbiljnijem poboljšanju njihovog položaja” u Srbiji, upozoravaju stručnjaci, o čemu je BBC više puta pisao.
Ipak, izveštaj „Globalni stavovi po pitanju rodne ravnopravnosti” pokazuje da je u porastu broj ljudi koji smatra da se od muškaraca očekuje previše kako bi podržali rodnu ravnopravnost,
U njemu je učestvovalo više od 30 zemalja: od Južne Koreje, Indije, Velike Britanije, Amerike do Italije i Nemačke.
Više od 50 odsto mladih smatra da je u njihovoj zemlji već dovoljno postignuto na polju ženskih prava i izjednačavanja sa muškarcima.
Ta brojka je 2019. bila 41.
Ista studija pokazuje da trećina muških ispitanika podržava stavove kanadskog psihologa Džordana Petersona koji je javno govorio o „demoralisanju mladih muškaraca”.
Porodica i brak
Tehnologija omogućava izloženost različitim kulturama, ali to nije uvek garancija za otvorenost i poštovanje različitosti, objašnjava Marija Pejačić, socijalna psihološkinja.
„Pripadnici generacije Z su na društvenim medijima veoma rano i pre nego što dostignu nivo kognitivnog razvoja, koji im omogućava da kritički sagledaju svet koji ih okružuje
„Neretko se dešava da formiraju stavove na pogrešnom razumevanju dostupnih podataka, što može da bude uzrok negativnog odnosa pojedinih pripadnika te generacije prema feminizmu”, govori ona za BBC na srpskom.
Zbog velikog broja različitih, nekada i međusobno suprotstavljenih informacija koje treba da obrade, oni mogu da se osete nedovoljno sposobnim da donesu sud, zbog čega se osećaju nesigurno i neizvesno, dodaje ona.
„U želji da uspostave narušenu sigurnost, vraćaju se nečemu što je poznato i tradicionalno negovano dugi niz godina, kao što su brak i porodica.
„To može da bude privlačno ljudima suočenim sa izazovima koje nosi savremeni svet, obeležen brzim promenama i nesigurnošću, čemu su posebno doprineli ekonomska kriza i pandemija korona virusa”, kaže Pejačić.
U Srbiji je 2022. broj venčanja bio 32.821, dok je razvedeno 9.813 brakova, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
Venčanja i razvodi su u porastu 0,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Izveštaji Krovne organizacije za mlade godinama pokazuju da oni sve više podržavaju porodične vrednosti i porodicu
„Živim i odrastao sam u Srbiji, koja donekle važi za patrijarhalnu zemlju, pa me ne iznenađuje mnogo”, kaže Igor Išpanović, 26-godišnjak iz Subotice, grada na krajnjem severu zemlje.
„Žao mi je što je tako”, dodaje kratko.
Prema izvornom tumačenju, patrijarhat je društveno uređenje u kojem je najviši autoritet muškarac, a žena vodi računa o kući i deci.
Iako je otac glava porodice, posebno mesto ima majka, što na Balkanu potvrđuju mnoge narodne poslovice poput Žena je žena, ali majka je majka, kao i veliki broj pesama i književnih dela u kojima je ona ključni lik.
U osnovi svega je porodica, velika pažnja posvećuje se precima, tradiciji, ali i religiji, zbog čega se za takva društva govori da su konzervativna i zatvorena.
Iako se na Balkanu mnogo toga promenilo poslednjih decenija, sve više studija ukazuje da patrijarhalni obrasci i dalje provejavaju.
‘Šta se žene žale kada su im plate manje-više kao nama?‘, jedan je od češćih argumenata koji Igor Išpanović čuje kada krene da polemiše o položaju žena.
Podaci institucija i nevladinog sektora pokazuju da je platni jaz između žena i muškaraca u Srbiji između 8,8 i 11 odsto, formalno je svrstavajući među zemlje sa najnižim razlikama u platama u Evropi.
Međutim, kada se zarade posmatraju prema stepenu obrazovanja ili zanimanjima, jaz u korist muškaraca je znatno veći, navodi se u dostupnoj analizi Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz 2018. godine.
„Rodna ravnopravnost bi trebalo da se podrazumeva, mada sam svestan da je to daleko istine – i dalje se preispituje uloga i položaj žena u društvu. Mi smo možda na površini izjednačili prava žena i muškaraca, a u realnosti je nešto drugačije.
„Konzervativno razmišljanje je zastupljeno kako u mojoj, tako i u starijim generacijama”, dodaje on za BBC na srpskom.
Mnogobrojna ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je Srpska pravoslavna crkva jedna od institucija kojoj se najviše veruje, a ona se zalaže za tradicionalnu porodicu, biološko određivanje pola, protiv je abortusa i zakona o rodnoj ravnopravnosti.
‘Trad žena’
Poslednjih godina na internetu je zaživeo pokret trad (skraćeno od tradicionalna) žena.
Okuplja mlade influenserke do 35 godina u raskošnim haljinama inspirisanim modom pedesetih godina, koje dele recepte i ideje o održavanju domaćinstva.
Pozivaju društvo da se vrati starim normama o rodnim ulogama.
One naginju konzervativizmu i antifeminizmu i popularne su na TikToku.
Pojedini video zapisi imaju više od 187 miliona pregleda.
Ogroman jaz među generacijama
U istraživanju Globalnog instituta za žensko rukovodstvo, trećina ispitanika generacije Z smatra da je muškarac koji ostaje kod kuće da se brine o deci ‘manje muško’.
Istog stava je petina njihovih vršnjakinja.
Međutim, procenat muškaraca starijih generacija koji je saglasan sa ovim stavom je tri puta manji.
Milenijalci, na primer, provode tri puta više vremena sa decom nego roditelji pre njih.
Poslednjih 20 godina povećao se broj zemalja u kojima je očinsko odsustvo zakonom zagarantovano.
To pravo imaju i očevi u Srbiji, ali ga mali broj koristi.
Na porodiljsko odsustvo odlazili su uglavnom očevi između 36 i 40 godina, a najmanje mlađi od 30 i stariji od 50 godina.
„Ogroman je jaz među generacijama i to je zapanjujuće”, kaže u telefonskom razgovoru Bobi Dafi, autor izveštaja.
Psihološkinja Marija Pejičić napominje da ne treba da se zanemaruju individualne razlike, kao ni sredina odakle si, a koja može da utiče na formiranje stavova.
„Odnos ove generacije prema različitim društvenim fenomenima je mnogo kompleksniji nego što na prvi pogled izgleda i na to utiče veliki broj faktora”, dodaje.
Ona godinama predaje socijalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Nišu, najvećem gradu na jugu Srbije.
Kod studenata prepoznaje spremnost da kritički razmišljaju o informacijama koje do njih dođu.
„Trudimo se da kod njih podstičemo kritički stav, jer će oni jednog dana biti uzor novim generacijama.
„Treba da budu svesni da mogu da doprinesu prihvatanju različitosti i stvaranju pravednijeg i otvorenijeg društva”, dodaje.
Izvor: BBC Srbija / Dejana Vukadinović
Foto: YouTube printscreen
