Otvorena, regionalno i globalno konkurentna, investiciono aktivna, obrazovana, inovativna i digitalno transformisana industrija Republike Srbije koja snažno podržava privredni rast i podizanje kvaliteta života njenih građana. Ovako je sažeta ideja poslednje, i dalje aktuelne Strategije industrijske politike. Tako bi zapravo trebalo da izgleda naša industrija 2030. godine.
U teško merljivim segmentima nije lako ni reći gde smo na tom putu. Kada su zacrtane vrednosti u pitanju, reklo bi se da ne ide sve u željenom smeru.
Nadležni su upisali da će 2030. godine, na primer, prerađivačka industrija činiti 22 odsto bruto dodate vrednosti, a kreće se, prema ukrštenim podacima domaće i evropske statistike, sa 17,5 odsto iz 2018. godine. U istom periodu BDV po zaposlenom u ovom sektoru treba sa 15.200 evra da stigne do čak 40.000 evra.
Do vizije hiljade evra
Podaci domaće statistike, bez udela Evrostata, ne odgovaraju sasvim podacima iz Strategije. Prema podacima o bruto dodatoj vrednosti u 2018. godine, učešće prerađivačke industrije u BDV je bilo 14,5 odsto, a BDV po zaposlenom u ovom delu privrede – 16.195 evra.
Četiri godine kasnije, poslednji dostupni podaci se odnose na 2022. godinu, i kažu da prerađivačka industrija čini 13,5 odsto BDV, a vrednost onoga što stvori svaki zaposleni je 24.073 evra. Do 2030. trebalo bi značajno da poraste.
„Opšti cilj industrijske politike je podizanje konkurentnosti industrije Republike Srbije” smernice su Strategije. „Ovaj cilj direktno podržava ostvarenje prethodno definisane vizije. Konkretno, konkurentna industrija Republike Srbije daje značajan doprinos visokom održivom ekonomskom rastu, merenom stopom rasta nacionalnog BDP i boljem kvalitetu života građana Republike Srbije, merenim visinom BDP po stanovniku”.
| Sektor | 2015 | 2019 | 2022 |
| Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo | 6,7 | 6 | 6,5 |
| Rudarstvo | 2,1 | 1,9 | 2,7 |
| Prerađivačka industrija | 14,8 | 13,7 | 13,5 |
| Snabdevanje električnom energijom | 3,9 | 3,2 | 2,7 |
| Snabdevanje vodom | 1,2 | 1,1 | 1,1 |
| Građevinarstvo | 3,8 | 5,7 | 5,5 |
| Trgovina na veliko i malo | 11,1 | 11,4 | 12 |
| Saobraćaj i skladištenje | 3,7 | 3,7 | 3,5 |
| Usluge smeštaja i ishrane | 1,3 | 1,4 | 1,7 |
| Informisanje i komunikacije | 4,8 | 4,9 | 5,1 |
| Finansijske delatnosti | 3 | 3,1 | 3,2 |
| Poslovanje nekretninama | 7,9 | 6,9 | 6,9 |
| Stručne, naučne i tehničke delatnosti | 3,9 | 3,9 | 3,7 |
| Administrativne delatnosti | 2 | 2,2 | 2,1 |
| Državna uprava i odbrana | 3,2 | 3,7 | 3,8 |
| Obrazovanje | 3,3 | 3,5 | 3,2 |
| Zdravstvo | 3,9 | 4 | 4,5 |
| Umetnost, zabava i rekreacija | 1,2 | 1,1 | 1,1 |
| Ostale uslužne delatnosti | 1,4 | 1,2 | 1,1 |
| Delatnost domaćinstva | 0,1 | 0,2 | 0,1 |
| Bruto dodata vrednost | 82,7 | 82,7 | 84 |
| Porezi na proizvode | 16,8 | 17,4 | 17,8 |
| Subvencije na proizvode | 0,1 | 0,1 | 1,8 |
| Bruto domaći proizvod | 100 | 100 | 100 |
U procentima – Izvor: RZS
Industrija u začaranom krugu
Uz sve priče o reindustrijalizaciji, koje su pre desetak godina bile vrlo popularne, ona u praksi nije zaživela. Udeo industrije, naročito prerađivačke, pada. U 2012. godini je činio 15,7 odsto BDV, a u 2016. čak 16,1 odsto.
Koji promil je palo i snadbevanje električnom energijom. Ono je, na primer 2016. uspelo da dostigne četiri odsto učešća, a sada je na 2,7 odsto. Toliko trenutno uzima i rudarstvo, ali je za ovu granu to – rast. Eksploatacija ruda najmanje je doprinosila 2014. godine, kada je bila na svega 1,1 odsto učešća u BDV. Snadbevanje vodom je dosta stabilno godinama – između 1,2 i 1,1 odsto.
Veliki infrastrukturni projekti ponekad poguraju građevinarstvo, pa je ono u 2021. činilo šest odsto BDV. I pored povremenih oscilacija, ono realno polako raste. U poslednjoj deceniji, na najnižem nivou je bilo 2015. godine sa učešćem od 3,7 odsto. U 2022. je bilo na 5,5 odsto BDV. Kada se sve sabere, industrija generalno, uz građevinarstvo drži četvrtinu privrede i tako je tokom poslednje decenije.
Dokle god neki sektori padaju, neki drugi rastu. U Srbiji je to trgovina. Ona je od učešća od 9,5 odsto dostigla 12 odsto udela. Rastu, ali znatno sporije i usluge smeštaja i ishrane. Sa 1,1 odsto stigle su do 1,7 odsto.
Informisanje i komunikacije su 2011. godine činile 4,3 odsto BDV, a u 2022. godini 5,1 odsto. Veći deo kolača pripada i istraživačima i naučnicima. Uspeli su od tri da dostignu 3,7 odsto.
Kvadrati niču, udeo pada
Primetan pad učešća u privredi Srbije je u poslovima sa nekretninama. Koliko god izveštaji sa tržšita kvadrata govore o oborenim rekordima, oni čine sve manji deo ukupnog rezultata. U 2012. nekretnine skoro da su dostigle desetinu BDV, 9,2 odsto, a 2022. su pale na 6,9 odsto.
„Objašnjenje je u količini novca koji se okreće“, kaže Milić Đoković iz Klastera nekretnina. „Pojavile su se grane koje generišu mnogo više novca. U nekretninama se obrne između šest i sedam milijardi evra godišnje, ali u informacionim tehnologijama mnogo više. Nekretnine su rasle nekim prirodnim tokom, a neki drugi su rasli mnogo brže“.
Oslanjanje na zaradu na kvadratima u Srbiji je, kako objašnjava Đoković, zapravo veće nego u mnogim drugim zemljama.
„Nekretnine u svetu obično čine između pet i šest odsto BDV“, dodaje Đoković. „U Srbiji je učešće veće, jer nemamo ozbiljnu berzu, plitko je tržište kapitala. U razvijenijim tržištima čine između četiri i pet odsto. U državama nerazvijenijim od nas, nekretnine nose i desetinu BDV“.
Drugi brži od prevoza
U blagom padu je i vrednost poslova u saobraćaju i skladištenju. U 2013. su nosili 4,2 odsto udela, a prema poslednjim podacima su pali na 3,5 odsto. Objašnjenje je slično kao i kod nekretnina – rasli su, ali su neki rasli brže.
„Raste obim i u prevozu putnika i prevozu tereta“, kaže za Forbes Srbija Goran Aleksić, predsednik Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport. „Prevoz putnika je sa 500 miliona evra porastao na 680 miliona evra, a tereta sa 1,8 milijardi evra na 2,7milijardi. Nije loše što raste obim usluga, onda rastu i zahtevi za prevoz. Veliki rast, međutim, imaju usluge koje ne traže prevoz i on u njima ne učestvuje. Dobro je što je tranzit jeftiniji, jer su tako i proizvodi jeftiniji i konkurentniji“.
Bez značajne promene u udelu tokom poslednje decenije su finansijske delatnosti. One drže 3,2 odsto kolača. Administracija je blago porasla sa 1,4 na 2,1 odsto, dok je državna uprava „zakucana“ na 3,8 odsto. Obrazovanje nema značajne promene, čini oko 3,2 odsto BDV, ali je zdravstvo palo sa 5,3 odsto u 2011. godini – na 4,5 odsto.
Stvaranje konkurentne i inovativne industrije, sa početka priče, nadležni, kako se vidi u aktuelnoj industrijskoj strategiji, nameravaju da poprave i radom na poslovnom okruženju. Upisano je sedam strateških oblasti kako bi se nivelisao „mozaik povoljnih i nepovoljnih trendova za razvoj industrije“. Prva je ljudski kapacitet, a slede digitalna transformacija, inovacije, internacionalizacija, investicije i infrastruktura, cirkularna ekonomija i konačno – poslovni i institucionalni ambijent.
Izvor: Forbes Srbija / Aleksandra Bulatović
Foto: YouTube printscreen
