Fudbaleri kojima je pušenje bila velika strast

Johan Krojf uoči finala na Svetskom prvenstvu 1974.

Poznato je da je Danilo Kiš (1935-1989), jedan od naših najvećih pisaca bio strastveni pušač. „Za cigaretu je bio vezan kao Antej za zemlju. Stajala mu je među prstima kao prirodni deo tela, nalik na kandilo u popovskoj ruci ili pero u Njegoševoj šaci“, napisao je jednom njegov književni sabrat Radoslav Bratić, takođe veliki nikotinski zavisnik.

Manje je, međutim, poznato da je Kiš u pušenju, na izvestan način,  imao uzora, a to je bio slavni fudbaler Partizana i reprezentativac Jugoslavije Miloš Milutinović, „Plava čigra“, sa kojim je autor „Peščanika“, „Grobnice za Borisa Davidoviča“, „Ranih jada“ i drugih dela bio prijatelj.

O vezi te dve zvezde, književne i fudbalske, jednom je govorio  pesnik Božidar Šujica, znanac obojice. Bilo je to na promociji knjige „Venac od trnja za Danila Kiša“ autora Milivoja Pavlovića, a ono što je kazano ostalo je zapisano i u monografiji „Braća Milutinović“, koju je napisao novinar Momčilo Jokić.

Pušačka elegancija „Plave čigre“

Kiša je, prema Šujicinim rečima, fascinirala „koreografija“ Miloševog pušačkog rituala – od uzimanja cigarete, preko načina na koji je izbacivao kolutove dima, do pripaljivanja nove žarom one tek dogorele među njegovim usnama. Veliki pisac, koji se nagledao znanih i neznanih pušača po svetu, i mnoge „preslikao“ u svoja dela je, prema Šujicinom kazivanju, nalazio da je Miloš Milutinović  u svom stilu pušenja bio unikatan, neponovljiv – naizgled isti, a opet uvek drugačiji, zanimljiv za oko.

Miloš Milutinović

Imao sam čast da budem svedok te Miloševe pušačke elegancije tokom s njim odigranih nekoliko partija šaha koji je, rekao bih, igrao jednako strasno kao fudbal u kom je, sredinom prošlog veka, smatran jednim od najboljih igrača na svetu. Milošev sin Uroš mi je govorio da je njegov otac, i u vreme najveće igračke slave, uporno odbijao da makar smanji dnevnu „normu“ cigareta. U tome je nepokolebljiv ostao i posle operacije na plućima, doživljene u mladim godinama.

Uprkos odavno raširenim tvrdnjama medicinske struke o štetnom uticaju duvana na sportiste, i zabranama pušenja za takmičare, u našem i svetskom fudbalu uvek je bilo – ima ih i danas – nikotinskih zavisnika. Među njima su i neki od najslavnijih asova planete.

Moca, Milošev naslednik u pušenju

Dvadesetak godina posle povlačenja Miloša Milutinovića sa zelenog pravougaonika u njegovom Partizanu se pojavio još jedan veliki pušač, ujedno i veliki igrač: Momčilo Moca Vukotić. O Mocinom prekomernom duvanjenju pričali su svi, ali niko nije mogao da ga odvrati od tog poroka. I kao aktivan igrač i kao trener cigarete je tamanio bez zadrške. Kad je, od kancera, umro u 72. godini, mnogi su govorili da ga je  „ubio duvan“.

Moca je počeo da puši u 18. godini u čemu je nasledio oca Aleksandra koji je, kako je pričao, cigaretu u ustima imao tokom čitavog dana, „čak i kad se brijao“.

Momčilo Vukotić

U sezoni 1982/83, kad je Partizan, posle četiri „sušne“ sezone ponovo postao šampion Jugoslavije, „crno-bele“ su predvodila dva zakleta pušača: Miloš kao trener i Moca“ kao najbolji igrač i kapiten. Za razliku od nekih svojih prethodnika, Milutinović se nije bavio proterivanjem duvanskog dima iz svlačionice.

Postignuti rezultat na terenu opravdao je takav njegov stav iako nije bio u skladu sa mišljenjem da duvan i sport ne mogu zajedno. Miloš i Moca kao da su se držali izreke da oni koji nemaju mana ne mogu imati ni vrlina.

Paun i Robi

Bivši jugoslovenski reprezentativci Blagoje Paunović Paun i Robert Robi Prosinečki, prvi partizanovac a drugi zvezdaš, na duvan su gledali poput Miloša i Moce – smatrali su da im ne sputava igrački učinak.

Njihovi fudbalski dometi su im davali za pravo. Paunović je 1968, na finalnom turniru Prvenstva Evrope, bio proglašen za najboljeg centarhalfa na Starom kontinentu, dok je Prosinečki bio jedan od ključnih igrača u sastavu Crvene zvezde, evropskog i svetskog prvaka, a potom i as Real Madrida i Barselone.

Po završetku igračkih karijera obojica su postali treneri i – ostali pušači. Robi je još u tom poslu čiju stresnost, kako često ističe pravdajući svoj porok, gasi čestim paljenjem cigarete, a Paun se u legendu preselio 2014.

Kao trener, a zbog duvana, Paunović je utakmicu najčešće vodio čučeći pored nastrešnice iznad klupe za rezervne igrače i stručni štab, s obaveznom cigaretom među požutelim prstima. Činio je to da ne bi, kako se govorilo u šali koja nije bila samo doskočica, svojim „furnjanjem“ zaklanjao pogled na teren.

 „Slučaj“ Krojf

I Holanđanin Johan Krof (1947-2017), jedan od najboljih fudbalera sveta svih vremena, bio je strastan pušač. Nekad najbolji reprezentativac „zemlje lala“ i trostrukog evropskog prvaka Ajaksa, potom i zvezda Barselone, u tri godine proglašen za najboljeg u Evropi, važio je, svojevremeno, za „najjaču“ reklamu proizvođačima cigareta i ubedljiv dokaz da duvan nije poguban za sportiste.

Johan Krojf u reklami za cigarete

Jer, mnogi klinci su želeli da budu „kao Krojf“. Buntovnik po prirodi, on je ranim opredeljenjem da postane pušač rušio pravilo da su cigarete, koje je smatrao uživanjem, samo za odrasle.

Sam je često ponavljao da mu cigarete uopšte ne smetaju i uporno odbacivao savete da „baci duvan“. Ostalo je da se pripoveda da je često pušio u poluvremenu utakmica, i da je to učinio i u finalnom meču na Svetskom prvenstvu 1974. u (tadašnjoj) Zapadnoj Nemačkoj, kada je Holandija poražena (1:2) od najbolje selekcije zemlje domaćina.

Uprkos tom bolnom porazu, i uprkos pušenju u pauzi između dva poluvremena, Johan Krojf je bio najbolji igrač završnog meča, kao i čitavog turnira.

Johan Krojf 1974.

Da zauvek „ugasi cigaretu“ pristao je tek u 44. godini kad mu je, posle srčanog udara, ugrađen dvostruki bajpas. Ipak, 2016. mu je dijagnostifikovan rak na plućima, od čega je i umro godinu dana kasnije.

„Johan Krojf je više od bilo koga drugog u istoriji doprineo lepoti fudbalske igre“, rekao je za njega čuveni engleski reprezentativac Gari Lineker. Naš Dragan Džajić ga je opisao kao najboljeg igrača Evrope svih vremena.

Jašinov „ubistveni koktel“

Rus Lav Jašin (1929-1990), i dalje s oreolom najboljeg čuvara fudbalske mreže ikada, nikada nije „bežao“ ni od duvana ni od alkohola. Naprotiv.

Lav Jašin

Često je citirana njegova izjava: „Pred svaku utakmicu ‘drmnem’ votku, da mi razmrda mišiće, i popušim cigaretu da smirim živce.“ Tih razmrdavanja i smirivanja imao je više tokom dana i tokom čitave karijere, duge i blistave.

Bio je izuzetno čvrste građe, visok i neustrašiv. Zbog atraktivnih odbrana „podjednako su ga voleli Istok i Zapad“, a do danas je jedini golman koji je osvojio „Zlatnu loptu“, nagradu pariskog dnevnika „Frans fudbal“ za najboljeg fudbalera godine. Jedinstven je ostao i po tome što je odbranio više penala nego bilo koji njegov kolega među stativama –  preko 150.

Lav Jašin je umro 1990. od tumora u stomaka, a pred kraj života imao je i drugih zdravstvenih problema. Pet godina pre smrti amputirana mu je noga zbog oboljenja krvnih sudova, što su lekari videli kao posledicu višedecenijskog pušenja.

Best, Maradona, Zidan, Bekam…

Najpoznatija fotografija američkog filmskog glumca Džejmsa Dina iz sredine prošlog veka je ona na kojoj je idol tadašnje mlade generacije, sa cigaretom među usnama. U sličnoj pozi fotoreporteri su „hvatali“ i mnoge svetske fudbalske zvezde, među kojima i Zinedina Zidana, Dejvida Bekama, Džordža Besta, Fabijana Barteza, Đanluiđija Bufona, Dmitrija Berbatova, Nejmara, Mesija… Neki od njih su s cigaretom bili uslikavani i u vreme kada su predvodili antipušačke kampanje.

Dijego Maradona je, još za igračkih dana, znao da osvane u novinama sa pripaljenim tompusom među zubima.

Vejn Runi, nekadašnji reprezentativac Engleske i zvezda Mančester junajteda, znao je žestoko da polemiše sa onima koji su mu pušenje uzimali za greh. „Pustite me da igram, i gledajte samo ono što radim na terenu“, poručivao je neumorni i prgavi napadač i golgeter.

Dijego Armando Maradona, 2006.

Poput tvrdoglavih fudbalera-pušača, koji negiraju štetnost nikotina, tvrdoglavi su i medicinski eksperti koji, već decenijama, uporno ponavljaju da su negativne posledice pušenja višestruke i da ono sigurno „lomi“ i najjače organizme sportista. Prvi, najčešće, ističu ličnu uverenost da im duvan ne može ništa – neki nalaze i da je lek za opasni stres kom su često izloženi – na šta drugi kontriraju statistikama o  uzročnicima bolesti, među kojima nikotinu pripada epitet velikog zla za zdravlje ljudi.

Ono što se čini izvesnim je da će se ova „utakmica dokazivanja“ nastaviti, što znači da je teško zamisliti situaciju u kojoj će fudbal igrati samo fudbaleri nepušači.

Izvor: RTS / Autor: Jovo Vuković
Foto: YouTube printscreen