Komentari bivšeg kustosa, koji su kasnije povučeni, ponovo su pokrenuli debatu da li je originalna Rubensova slika „Samson i Dalila“ koju poseduje Nacionalna galerija u Londonu. Mnogima je ta tema nepoželjna, ali javnost želi da zna da li je Nacionalna galerija potrošila skoro tri miliona evra (2,5 miliona funti) na falsifikat.
Otkako je jedna od vodećih britanskih kulturnih institucija 1980. godine kupila Samsona i Dalilu, davno izgubljeno remek-delo flamanskog umetnika Petera Paula Rubensa, tinjala je debata o njenoj autentičnosti.
Četrdeset pet godina kasnije, ponovo se razbuktala zbog pokrenute peticije kojom se poziva Nacionalna galerija da ispuni svoje obećanje iz 1997. godine da će organizovati javnu raspravu po ovom pitanju.
Ovog puta, pod lupom nije prednja strana slike – već njena poleđina.
Sumnja se pojavila ubrzo posle kupovine
Debata je počela ubrzo nakon što je Nacionalna galerija kupila biblijski prikaz, za koji se zna da ga je majstor naslikao oko 1609. godine, pre nego što je vekovima bila izgubljena. Za galeriju, to je bio dragulj iz 17. veka u njenoj kolekciji, vrsta dela koja mami posetioce.
Ali neki su odmah počeli da dovode u pitanje rukopis četkicom (previše nespretan), opisujući ga kao drsku kopiju originala iz 20. veka – i te sumnje su se samo pojačale. Kataržina Kšižagorska-Pisarek, stručnjakinja za Rubensa, opisala je Samsona i Dalilu kao „veoma problematičnu“ i „čudno modernu“.
A Kristofer Rajt, vodeći stručnjak za slike iz 17. veka, rekao je da je sama slika jednostavno „pogrešna“. Dodao je: „Nedostaje joj Rubensova suptilnost. Svi moji instinkti poznavanja starih majstora dovode me do tog zaključka. To nije slika iz 17. veka.“
Majkl Dejli, direktor ArtWatch UK, opširno je istraživao sliku i tvrdi da je otkrio gomilu dokaza da to nije Rubensovo delo. Ceo slučaj je nazvao „najvećim od svih muzejskih skandala“ i „zaverom sa vrha da se prikrije ogromna greška u kupovini koja dezavuiše Rubensovo delo“.
Najnoviji obrt u ovoj dugotrajnoj sagi dolazi zahvaljujući komentarima koje je dao – a zatim povukao – Kristofer Braun, bivši kustos Nacionalne galerije, koji je bio na čelu holandske i flamanske kolekcije.
Zašto je slika zalepljena na novu podlogu
U razgovoru za Gardijan, Braun je insistirao da je slika autentična, ali je zanimljivo to što je takođe rekao da je Nacionalna galerija pričvrstila novu drvenu ploču na poleđinu slike.
Ovo očigledno priznanje ponovo je raspirilo vatru kod onih koji su tvrdili da to nije Rubens.
Poleđine slika često nose isto toliko istorije koliko i prednja strana. Kod Samsona i Dalile, drvena ploča na kojoj je slika prvobitno naslikana je obrađeno i pričvršćeno za današnju.
Kritičari sumnjaju da je original možda sadržao ključne dokaze koji se odnose na datiranje slike.
Sumnjičavi takođe misle da je istovremeno uklonjen i tradicionalni ram slike.
To bi značilo da su svi tragovi o poreklu i starosti Samsona i Dalile – a samim tim i o njenoj autentičnosti – nestali. Jedan dokaz na drvenoj podlozi je možda bio monogram autora, što je bila uobičajena praksa u Antverpenu u 17. veku. Da je žig izrađivača pokazivao da je napravljena kasnije od oko 1609. godine, to bi gotovo sigurno pokazalo da je slika kopija.
Kada je galerija kulila sliku 1980. godine, nije bilo reči o iverici – kupljena je kao drvo.
Prvo javno pominjanje iverice u galeriji bilo je u tehničkom izveštaju iz 1983. godine, a ranije je pomenuta u zapisniku sa sednice odbora iz 1982. godine, kada je Braun tražio dozvolu za čišćenje slike.
Nacionalna galerija je saopštila da je poleđina slike bila zalepljena za ivericu „verovatno tokom 20. veka“, dodajući u katalogu izložbe iz devedesetih: „Samson i Dalila su isečeni na debljinu od oko tri milimetra i postavljeni na novu ivericu pre nego što ju je Nacionalna galerija stekla 1980. godine, tako da se ne može pronaći trag žiga proizvođača drvene ploče.“
Međutim, izveštaj o stanju drveta koji je sastavio eminentni istoričar umetnosti pre aukcije 1980. godine naveo je da je „odlično očuvano“ i da je debljine između 25 i 40 milimetara.
I tu leži misterija: ko ga je isekao i zalepio na modernu ploču, kada su to uradili i zašto? Nekoliko poznatih stručnjaka dovelo je u pitanje logiku koja stoji iza ove odluke, s obzirom na to da je izvorno opisana kao da je u dobrom stanju.
Debata se nastavlja
Usred sve neizvesnosti, dve stvari su sigurne: poreklo slike će nastaviti da uzburkava svet umetnosti, a naučnici i estete širom sveta će nastaviti da pozivaju na tu javnu debatu.
Nacionalna galerija je saopštila: „Slika Samson i Dalila je odavno prihvaćena kao remek-delo Petera Paula Rubensa. Nijedan stručnjak za Rubensa nije sumnjao da je on autor. Naslikana na drvenoj ploči u ulju ubrzo nakon njegovog povratka u Antverpen 1608. godine i oličava sve ono što je umetnik naučio u Italiji. To je delo najvišeg estetskog kvaliteta.“
Dodaje se i da je kompletna dokumentacija o drvenoj podlozi koju su sastavili Džojs Plesters i Dejvid Bomford objavljena u Tehničkom biltenu galerije 1983. godine kada je Kristofer Braun bio kustos galerije odgovoran za ovu sliku.
„Njihovi nalazi ostaju validni, uključujući i njihovu nedvosmislenu izjavu da je drvena podloga bila pričvršćena za novi nosač pre nego što je sliku otkupila Nacionalna galerija“, tvrde nadležni u svom saopštenju.
Izvor: RTS
Foto: YouTube printscreen
