Na pozive vlasti u Srbiji, koje tvrde da su im ispunile sve zahteve, da se vrate pređašnjem studentskom životu, za sada jednoglasno nastavljaju protest. Umesto „ja” studenti govore „mi”.
Studentski bunt u Srbiji, jedan od najvećih poslednjih decenija, počeo je blokadom jednog fakulteta u Beogradu, da bi se postepeno proširio na više od 50 širom zemlje.
Jedan od zahteva vlastima je da se potpuno istraži odgovornost za obrušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, kada je poginulo 15, a dvoje teško povređeno.
„Studenti su previše dugo ćutali i svi ovi događaji su bili kap neodgovornosti koja je prelila našu čašu”, govori Maksim Ilić, student medicine iz Novog Sada, za BBC na srpskom.
Blokade su počele na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u drugoj polovini novembra.
„Mi smo svi jedna zajednica. Ne postoji ja u ovom timu”, opisuje Ilić za BBC na srpskom kako studenti „dišu” tokom blokada.
Za razliku od ranijih protesta, studentski bunt nema jednog organizatora niti lice protesta.
Mnogi od učesnika ne žele da govore pod imenom i prezimenom.
Neki zato što, kažu, strahuju od javnog blaćenja u provladinim medijima, drugi jer smatraju da njihovo ime nije važno.
Potpišite me samo kao studentkinja, nije bitno kako se zovem, kaže jedna učesnica koju je BBC na srpskom pozvao da govori za ovaj tekst.
Nema preciznih podataka koliko je tačno studenata u blokadi, a ovaj vid protesta podržali su pojedinačni fakulteti i prošireni rektorski kolegijum Beogradskog univerziteta (BU).
Rektorati u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu ne slažu se, međutim, sa blokadama fakulteta.
Indeks kao ulaznica
Iako nemaju centar iz koga bi koordinisali blokade na pojedinačnim fakultetima, način na koji su organizovani je sličan.
Dok su se studenti krajem 1990-ih, kada je organizovan veliki protest zbog krađe lokalnih izbora u vreme režima Slobodana Miloševića, uživo dogovarali o narednim koracima, današnje generacije studenata su okrenute tehonologijama.
Na raznim aplikacijama i platformama društvenih mreža dele obaveštenja o rasporedu događaja na fakultetu, poput filmskih večeri, a tako se najčešće dogovaraju i o smenama na blokadama i drugim akcijama.
Studenti koji su se kasnije pridružili, od iskusnijih kolega preuzimaju savete i čini se da su veoma dobro umreženi.
Kao što insistiraju na zajedništvu, tako većina ne dozvoljava da se na fakultete uđe bez indeksa.
Knjižica crvene boje – dokaz da je studentkinja – bila je potrebna novinarki BBC na srpskom da prođe kroz masivna vrata Filološkog fakulteta u Beogradu početkom decembra.
Tamo su je, u mermerom popločenom hodniku, dočekale stolice i drvene klupe na kojima su hrana, voda i slatkiši.
Kako odmiču dani u blokadama, množe se pozivi da se donesu namirnice, sredstva za higijenu, pokrivači.
Studenti dele zaduženja tako da na pojedinim fakultetima imaju redarsku službu, grupe koje skupljaju donacije, razgovaraju sa medijima, brinu se o svakodnevnim potrebama.
Više ljudi se smenjuje na istom poslu tako da imaju priliku i da se odmore.
„Svi u tome učestvujemo dobrovoljno. Ja ću verovatno biti higijeničar”, kaže Ilić uz osmeh.
Više puta tokom razgovora ponavlja reč „solidarnost”.
„Kada se ova situacija razreši, treba da ostane ovo zajedništvo i da nastavimo da sarađujemo.”
Zašto protest?
Prvi zahtev je objavljivanje dokumenata koja se odnose na rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu.
Dok je Vlada Srbije, na zahtev predsednika države Aleksandra Vučića, objavila dokumentaciju na sajtu i tvrdi da je taj zahtev ispunjen, studenti sumnjaju da je potpuna i traže njenu proveru.
Studenti traže i krivičnu odgovornost onih koji su fizički napadali učesnike blokada prethodnih nedelja, kao i odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima.
Neki od navodnih napadača podneli su ostavke na javne funkcije, prenelo je više medija, ali BBC na srpskom nije dobio zvaničnu potvrdu te informacije.
Jedan od studentskih zahteva je i krivična odgovornost za napade na studente FDU tokom blokada u Beogradu, a Više javno tužilaštvo je saopštilo da je „identifikovano petoro” ljudi osumnjičenih da su 22. novembra 2024. godine bili nasilni prema studentima tog fakulteta.
Iz vlasti tvrde da su svi zahtevi studenata ispunjeni i pozivaju ih da se vrate učenju, što studenti za sada odbijaju.
„Tužilaštvo je saopštilo da je u istrazi o padu nadstrešnice saslušalo više od 100 ljudi i da je deset u pritvoru.
„Imate ostavke dva ministra, imate objavljivanje 195 dokumenata, imate za 20 odsto veće izdvajanje za fakultete. Ja bih rekao da je sve ono što je traženo ispunjeno”, rekao je premijer Miloš Vučević.
‘Hoćemo da nas čuju’
Šok, potom postepeno poimanje kakva se tragedija dogodila, a onda ogromna žalost, tako Maksim Ilić opisuje dane posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
„Svaki čovek sa empatijom nema nikakvu drugu reakciju osim da pusti suze na sve što se dogodilo”, kaže 22-godišnjak.
Žalost, ali i bes zbog tragedije u kojoj je poginulo 15 ljudi izlili su se na ulice Novog Sada, prvo na masovnom protestu na kome je bilo incidenata, a potom u mirne 15-minutne skupove kojima se odaje pošta stradalima.
Sada i studenti iz drugih gradova svakodnevno izlaze na ulice u isto vreme – 11:52 kada je pala nadstrešnica – i odaju poštu stradalima.
Od početka decembra, novosadski studenti počeli su da blokiraju visokoobrazovne ustanove prateći slične akcije iz Beograda.
„Na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu osećali smo potrebu da nas ljudi čuju”, govori Ilić u telefonskom razgovoru.
Rektorat i dekanski kolegijum novosadskog univerziteta, međutim, ne prihvataju ovakav vid protesta.
Fakulteti „moraju ostati otvoreni i funkcionalni za sve studente i profesore”.
„Svaki oblik nasilja ili blokade rada fakulteta je nedopustiv i suprotan vrednostima za koje se akademska zajednica zalaže. Univerzitet je mesto koje pripada svima, bez obzira na politička uverenja”, navodi se u saopštenju.
Kao i mnogi drugi studenti, Ilić naglašava da „ne pripada nijednoj političkoj ili aktivističkoj organizaciji”.
„Na protestima sam isključivo učestvovao kao nezadovoljni i nezavisni građanin”, kaže.
Protest me okružio svojima
Među prvim fakultetima koji su počeli blokade bili su filozofski.
Tako je bilo i u Nišu, gde studira Lana Stanisavljević.
Kada je odlučila da se pridruži kolegama, nije očekivala toliki broj mladih na jednom mestu.
„Stalno mislim da živim u zatvorenom krugu u kom sam okružena ljudima sličnog mišljenja, pa sam zato verovala da će malo nas biti tamo”, kaže ona za BBC na srpskom.
Pošto su prvobitno blokirali Filozofski fakultet u Nišu, studenti su 4. decembra počeli blokadu zgrade niškog Rektorata.
Kada je ušla u rektorat, osećala se kao „među svojima”.
„Taj osećaj sigurnosti koji sam imala jer se svi zajedno borimo za iste ideje i isti cilj je neprocenjiv”, kaže ova Nišlijka.
Iako su pojedinačni fakulteti stali uz studentske blokade, niški Univerzitet je saopštio da podržava studentske zahteve, ali ne i blokadu visokoškolskih ustanova.
„Pozivamo sve studente da nastave ostvarivanje njihovih akademskih prava i dužnosti u duhu tolerancije i međusobnog uvažavanja, uz nesmetan obrazovni i radni proces”, navodi se u saopštenju potpisanom sa „Univerzitet Niš”.
Za Lanu Stanisavljević ova objava je „bila vrlo skromna i nedovoljno snažna”.
„Pogađa me što niška akademska zajednica ćuti, nisu toliko snažno za blokade.
„Sve je dosta centralizovano, i pre će neko u Beogradu da dobije podršku od univerziteta ili fakulteta”, dodaje.
Skrajnuto u odnosu na druge kolege iz Srbije, osetio se i Dragoslav Vasiljević, student harmonike na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, gradu koji se poslednji među univerzitetskim centrima pridružio studentskim protestima.
„Naš univerzitet je nekada pomalo odsečen od sveta, i bilo je bitno da se organizujemo da bismo raširili vest o trenutnim događanjima, šta studenti traže i zbog čega”, objašnjava 23-godišnji mladić iz okoline Šapca.
On prve dane blokada opisuje kao brze i spontane.
„Nekad mi se čini da studenti humanistike i umetnosti bolje osećaju stvarnost”, kaže za BBC na srpskom.
Prva 24 sata u zgradi rektorata su, kaže, bila „uzbudljiva i zanimljiva”.
Studenti ne napuštaju blokirane ustanove, a da bi upotpunili vreme organizovali su kvizove, večeri poezije i slikarske radionice.
„Nije nam naporno, znamo zašto smo tu.
„Jedno je kada nešto među sobom nezvanično pričamo, a drugo kada svi zajedno uđemo u blokadu. Onda sve dobija smisao i značaj”, kaže.
Fakultet ih je podržao, ali ne i uprava kragujevačkog Univerziteta.
„Posebno bismo želeli da naglasimo da je Univerzitet mesto posvećeno nauci i obrazovanju i da u potpunosti osuđujemo svaki vid politizacije najviših naučnih institucija”, saopšeno je iz Univerziteta ovog grada u centralnoj Srbiji.
‘Jedan može sve da promeni’
Početkom decembra mogli su na prste jedne ruke da se izbroje fakulteti Beogradskog univerziteta na kojima nije stajao ispisan transparent „Blokada”.
Sada na svakoj zgradi fakulteta u Beogradu stoji ista poruka.
„Većina mladih je do skoro razmišljala ‘Ma šta ću ja jedan promeniti’.
„Ali ako svako od nas odluči da krene, baš taj jedan može da promeni sve”, kaže Dunja Stanojković iz Pančeva.
Njen Veterinarski fakultet jedan je od poslednjih koji se pridružio blokadama.
U nedelji pred praznike studenti su trebali da izađu na ispite u decembarskom roku, poslednjem za polaganje ispita prenetih iz prethodne godine.
„Ja prva imam ispite koje sam spremala i htela da očistim, ali mi je duplo draže što su izglasane blokadę, jer rokova će biti, a ovih 15 života nikad neće moći da se vrati”, govori.
Kada je čula da je nadstrešnica pala, prvo se uplašila za najbolju drugaricu iz Novog Sada, a potom pomislila da je i ona mogla da bude na mestu stradalih jer svakodnevno putuje vozom iz Pančeva.
Više dekana je podržalo studentske blokade, kao i rektorski kolegijum BU.
„Univerzitet u Beogradu snažno podržava studente u inicijalnim zahtevima koje iznose kao samosvesni i akademski građani.
„Zahtevamo hitno delovanje nadležnih organa u cilju ispunjenja studentskih inicijalnih zahteva”, piše u saopštenju.
Dunja je deo blokada jer veruje da „sistem mora da se menja”.
„Kada bi fakulteti ostali složni, ja bih bila spremna da ostanem na blokadama koliko treba – godinu dana, godinu dana”, kaže.
Izvor: BBC Srbija
Foto: BBC / Žarka Radoja
