Zašto se na protestima širom Srbije pojedinci zaleću automobilima u masu protestanata? Takvih je incidenata sve više, pa se s razlogom stiče utisak da je u pitanju možda organizovano nasilje ili jednostavno nasilje sa osećajem da se ne može odgovarati zbog napada na demonstrante, čak i ako to ljudima ozbiljno ugrožava život.
Teorijsko pitanje oko toga gde je granica između slobode kretanja i slobode javnog okupljanja u Srbiji poslednjih nedelja i nije toliko teorijsko. Komemorativne blokade saobraćajnica, osim što drže u fokusu javnosti tragičnu pogibiju 15 ljudi u Novom Sadu, bile su i poprište nekoliko incidentnih situacija koje su dovele do toga da protestanti zadobiju lakše, pa i teže, telesne povrede.
Samo u prethodnih desetak dana, kako su petnaestominutne blokade evoluirale u svakodnevni vid građanskog protesta, učestali su pokušaji građana da ih probiju automobilima. To je dovelo do krajnje zabrinjavajućeg trenda da su sve češće izveštaji o blokadama praćeni i informacijama o povredama učesnika. Ono što je u svemu ovome dobra vest, to je da su u svim onim slučajevima u kojima je probijanje kolima snimljeno, osumnjičeni privedeni.
Juče je ispred zgrade Fakulteta bezbednosti privatno vozilo naletelo na grupu okupljenih studenata i profesora tokom studentske blokade, a u incidentu nije bilo povređenih, dok je vozač, koji je pobegao sa mesta incidenta, kasnije uhapšen, saopštio je taj fakultet. Uz osudu tog napada, Fakultet bezbednosti je poručio da će nastaviti da podržava svoje studente u izražavanju njihovih stavova, u skladu sa načelima akademske slobode i društvene odgovornosti.
Pun gas automobilima kroz masu
Prvi takav incident dogodio se 6. decembra ove godine u centru Beograda, gde je mala grupa građana blokirala Studentski trg. Oko 12 časova, Radojko S. (67) iz Kikinde je odlučio da probije blokadu i svojim automobilom marke pežo je udario četvoro ljudi, od kojih je troje zadobilo teške telesne povrede. Ubrzo se ispostavilo da su povređeni muzičari Beogradske filharmonije. Osumnjičeni je uhapšen istog dana, a sumnjiči se za nasilničko ponašanje na javnom skupu, delo koje je zaprećena kazna od tri do 12 godina zatvora. Kako je saopštilo Više tužilaštvo u Beogradu opisujući incident, Radojko S. je naišao na zastoj saobraćaja i izašao iz vozila. Kada su mu okupljeni rekli da će skup trajati još nekoliko minuta, on je negodovao, seo nazad u automobil i krenuo kroz okupljene građane.
Nedelju dana kasnije, preciznije 13. decembra, slična scena videla se i u Novom Sadu u blizini Futoške pijace. Tu je na blokade naleteo automobil marke Porše Kajen, sa četiri muškarca u njemu. Kratka prepirka bila je presečena odlukom vozača da probije blokade. Ipak, ovoga puta automobil je stao nakon što je prošao blokadu, iz njega su istračala četiri putnika i počeli da tuku okupljene građane. Ubrzo su privedeni O.S. (1996), K.S. (1997), K.A. (1993) kao i N.N. (1995), za koga se tvrdi da je zaposlen u policijskoj stanici u Zemunu.
Dan kasnije, uhapšen je i muškarac F. J. koji je kombijem udario studenta Visoke hotelijerske škole u Beogradu dok je učestvovao u blokadama u blizini zgrade DIF-a. F. J. je pokušao da probije blokadu, a tom prilikom je studenta udario i nekoliko metara nosio na haubi. Drugo osnovno tužilaštvo u Beogradu naložilo je da se uhapšenom F.J. odredi zadržavanje zbog sumnje da je počinio krivično delo nasilničko ponašanje.
Ista scena videla se i sledećeg dana, 15. decembra, a ovoga puta je muškarac u automobilu marke kia pokušao da probije blokadu kod Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. U svojoj nameri je uspeo, a pritom je povredio pedesetčetvorogodišnjeg muškarca. Pripadnici MUP-a su uhapsili A. Z. (1988) zbog sumnje da je počinio krivično delo izazivanje opšte opasnosti.
Ovo su samo incidentni koji su zabeleženi i snimljeni, a sasvim sigurno ih je bilo i još imajući u vidu da niko pouzdano ne zna koliko tačno ima blokada u ovom trenutku. Ono što ovaj vid građanskih protesta čini posebno rizičnim je činjenica da se oni po pravilu ne prijavljuju, te da policija ne može, sve i kada bi postojala volja, da obezbedi sigurnost učesnika. Druga stvar je što policija već duže vreme evidentno ima naređenje da ne obezbeđuje opozicione građanske proteste, čak i one koji su prijavljeni u skladu sa zakonom.
Ukrštene poruke mogu da povećaju rizik od incidenata
Druga strana medalje je činjenica da najviši predstavnici vlasti već godinama protestne blokade saobraćajnica karakterišu kao nasilje manjine nad većinom i nezakonito maltretiranje miroljubivih građana. Ista stvar se ponavlja i tokom poslednjih protesta koji su motivisani novosadskom tragedijom.
Tako je, ilustracije radi, narodni poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović nedavno rekao da bi članovi stranke demonstrante rado „propustili kroz šake“.
„Ljudi su kivni, hoće da motke uzmu. Hoće da idu da ih polome kao slamčicu. Jedva suzdržavamo naše članstvo koje bi rado da ih propusti kroz šake, da ih izubija“, rekao je Đukanović.
Advokat Viktor Gostiljac navodi za NIN da se građanima šalju ukrštene poruke i da to može da poveća rizik od incidenata.
„Izjave predstavnika vlasti koji kritikuju demonstrante mogu stvoriti kod određenog dela građana ubeđenje da je maltene dozvoljeno probijati blokade. U igri velikih brojeva, gde imamo veliki broj blokada, naravno da će se pojaviti građani koji će te kritike da shvate doslovno i da krenu kolima kroz masu. Naravno, tu onda nastupa pravni deo priče, pošto tužilaštvo ne može da ostane nemo na dokumentovane slučajeve kršenja zakona“, kaže Gostiljac.
On ističe da je dobro da su svi osumnjičeni za probijanje blokada privedeni, ali i napominje da bi nadležni trebalo da ispitaju da li je neki od ovih incidenata koordiniran i unapred planiran.
„Samo slep čovek ne vidi da je deo ovih incidenata režiran i da se određeni ljudi šalju na blokade. Ja ne mogu da verujem da bi iko dao nekome nalog da kolima probija kroz blokade, ali bi tužilaštvo trebalo da ispita da li je neko dobio nalog da ide na blokade, pa onda možda preterao. Tu bismo svakako došli do pitanja mogućnosti dokazivanja, ali bi trebalo da proveriti da li je bilo elemenata podstrekivanja. Jer podstrekivanje čini ono lice koje kod nekog drugog stvori i učvrsti odluku da učini neko krivično delo. Sad je stvar svakog konkretnog postupka i mogućnosti da se pronađe uzročno-posledična veza“, zaključuje Gostiljac.
Izvor: NIN
Foto: YouTube printscreen
