Leni Kravic je prihvatio zdrav život, čak i ako to ponekad znači da nosi kožne pantalone u teretanu. Za “Gardijan” priča o celibatu, disciplini, svojoj novoj muzici i zašto nije bio u ozbiljnoj vezi devet godina.
Niko ne izgleda kao rokenrol zvezda kao Leni Kravic. Ulazi u studio za snimanje kao omamljen tigar. Untra je mračno, ali on nosi naočare za sunce. Na sebi ima kožnu jaknu, uske crne farmerke, majicu napravljenu od metalnih komadića. Njegovi dredovi dosežu daleko niz leđa i crni su kao njegova izdizajnirana brada. Kravic, koji je veći deo svog odraslog života proveo bez majice ima trbušnjake koji bi mogli da posluže kao ksilofon. Prošle nedelje proslavio je svoj 60. rođendan i izgleda podjednako dobro kao i kada se proslavio krajem 80-ih; možda čak i više. Čini se da je opšte mišljenje da je on najzgodniji 60-godišnji muškarac na planeti, piše Gardijan.
„Ni ja ne mogu da verujem da imam 60 godina. Ali to je prelepo,“ kaže on. Da li je to u genima? „To je kombinacija gena, nege, napornog rada i discipline.”
Kravic je odmah prepoznatljiv, ali njegove pesme manje. Oduzmite nekoliko velikih hitova (American Woman, It Ain’t Over ’Til It’s Over, Are You Gonna Go My Way, Fly Away) i mnogi od nas bi se mučili da navedu neku njegovu pesmu. Prošlo je 26 godina od njegovog poslednjeg velikog hita. I nije baš produktivan. “Blue Electric Light”, objavljen ovog meseca, je tek njegov 12. studijski album za 35 godina. Ipak, Kravic ostaje veliki, težak 90 miliona dolara, koliko je procenjeno. Piše i producira za druge muzičare (posebno Madonu “Justify My Love”, iako nas to vraća 34 godine unazad), glumi (“Igre gladi”, “Precious”, “Batler”) i radi kao uspešan dizajner enterijera.
“Blue Electric Light” je klasična Kravicova mešavina funka, soula, popa i hard roka. On je talentovani multiinstrumentalista i ima izuzetno uho za pisanje pesama koje zvuče kao da ih je već neko drugi napisao. Album u raznim momentima podseća na Džimija Hendriksa, Pink Flojd, Princa i Elvisa Kostela.
Kravic, koji živi u Francuskoj, na Bahamima i u Brazilu, odrastao je u Njujorku. Njegova majka je bila glumica Roksi Roker, koja je igrala u sitkomu „The Jeffersons“; njegov otac, Si Kravic, bio je producent vesti na NBC televiziji. Roksi je bila crnkinja sa bahamskim poreklom, dok je Si bio belac i Jevrejin.
Do trenutka kada je bio tinejdžer, njegova majka je postala poznato ime – i bogata uz to. Ali, bila je odlučna da ne razmazi Kravica, koji je pokazivao talenat za klasičnu i pop muziku. Uprkos tome, završio je u razmaženoj Beverli Hils srednjoj školi u Los Anđelesu, koja je inspirisala TV seriju „Beverly Hills 90210“. „Na njihov 16. rođendan, videli biste klince kako voze svoje BMW-e. Parking učitelja bio je pun Fordova, dok su studentski parkinzi bili puni Poršea i Ferarija. Bilo je prilično smešno,“ kaže on.
U svojoj autobiografiji, piše o vremenu kada je čuo svog oca kako razgovara telefonom sa nekom ženom i shvatio da ima aferu – jednu od mnogih. Kravic je bio skrhan i rekao mu je to. Njegov otac mu je odgovorio da će i on završiti radeći isto – kao da je to neka vrsta prokletstva.
Da li je njegov otac bio u pravu? “Postao je u pravu,” kaže on. “Nakon braka, postao sam više kao on. Postajao sam plejboj. Nisam voleo to. Nisam želeo da budem taj tip. Tako da sam morao da se izborim s tim i to je trajalo godinama. Izborio sam se s tim preuzimanjem odgovornosti. Disciplinom. Ne dopuštajući da moje želje preuzmu kontrolu.”
Kravic kaže da nije bio u ozbiljnoj vezi devet godina. Pre izvesnog vremena rekao je da želi da bude u celibatu dok ne nađe pravu ženu. “Da. To je duhovna stvar.” Kaže da bi voleo da bude u vezi sada, ali misli da bi mu to možda bilo teško. “Postao sam veoma ustaljen u načinu na koji živim.”
Do 1989. godine, Kravic je prihvatio svoje pravo ime i izdao prvi album. Šta je uopšte bilo loše u vezi s tim imenom? Izgleda postiđeno. “Mislio sam da ‘Leni Kravic’ zvuči smešno. Nemam ništa protiv svog jevrejskog porekla, ali zvučalo je kao jevrejski advokat ili doktor. Nisam mislio da je to baš rokenrol. Kako sam samo pogrešio.”
Nije mu trebalo dugo da se opameti. “Pustio sam dredove i postao svoj. Bilo je to divno pronalaženje svog puta.”
Džoint se istaknuto pojavljuje u videu za novu pesmu “TK421”. Pričalo se da je ranije bio veliki uživalac marihuane i da je čak unajmio prijatelja da mu mota džointe. „Da. Prijatelja iz osnovne škole. Imao je i druge poslove, ali jedan od njih je bio motanje džointa.“
Da li je bio loš u motanju ili previše zauzet? „Ne, zapravo sam bio veoma dobar u tome. Ali ako sam u studiju, sviram sve instrumente, trčkaram okolo…“ Da li je mogao da se takmiči sa Džordžom Majklom, koji je govorio da puši oko 25 džointa dnevno? „Rekao bih čak i više. Bio sam na nivou Boba Marlija.“ Ali to ga nije brinulo. „Ne. Pušio sam travu od svoje 11. godine. Prestao sam pre mnogo godina. Možda povremeno povučem dim – kao što se vidi u spotu – ali govorim o povremenom uzimanju.“
Zamenio je travu za teretanu i prihvatio svoj novi hobi jednako ozbiljno. Da li svi šezdesetogodišnjaci mogu da izgledaju kao on? „Pa, potrebno je mnogo truda i discipline da bih bio zdrav. To znači da, kada želim da jedem nezdravu hranu, ne radim to.“
Kako odoleva? „Recimo sinoć. Radio sam ceo dan, intervjui, probe do kasno u noć, dođem kući u 11 uveče. Moram nešto da jedem. Sad je jedan ujutro. Nisam stigao na trening. Zato sam otišao u teretanu i uradio 90-minutni trening u dva ujutro. Ne želim da budem u teretani u to vreme, ali znam da moram.“ Zašto? „Zato što je to deo moje discipline – radi se o telu, umu i duhu. Želim da sva tri elementa budu usklađena. Ako je moje telo u formi, a duh i um nisu, onda je to samo nešto lepo za gledanje ili za hvalisanje. Koga briga? Za mene, sve to mora biti usklađeno. I moram da radim na tome kako bih postigao da svi ti elementi budu u ravnoteži, tako da moje biće može biti na svom maksimumu.“
Izvor: Guardian
Foto: YouTube printscreen