Ukoliko gledamo period od 2017. godine za koji su oba kluba obelodanila podatke za ovih sedam sezona, KK Partizan je od države inkasirao nešto više od 27 miliona evra. Istovremeno je KK Crvena zvezda prihodovala nešto više od 33 miliona evra ili za šest miliona evra više.
Kada se pogleda procenat dobijenog novca iz državnih resursa, Partizan je u ovom periodu prihodovao od države 40,3 odsto, a Crvena zvezda 56,5 odsto. Ipak nije upoređen period pre 2017. kada je KK Partizan imao zanemarljivu ili nikakvu državnu pomoć.
Protekli vikend u kom su Partizan i Crvena zvezda odigrali košarkaški večiti derbi u finalu Kupa Radivoja Koraća neće ostati upamćen po košarkaškim potezima, nego po finansijskim tabelama, ali izleda da je izjava Željka Obradovića ipak bila istinita:
“Od kada sam došao, priča se da je Partizan državni projekat. Ja državni projekat? Veća laž nije izgovorena. Mora biti da je sve obrnuto i vreme je da se kaže. Apelujem na ljude iz kluba da izađu sa podacima, da vidimo crno na belo kako smo mi državni projekat.”
Nakon izjave predsednika Aleksandra Vučića da Zvezda i Partizan ne bi postojali bez pomoći države, oba kluba su objavila svoje finansijske izveštaje.
Nebojša Čović je kao predsednik KK Crvena zvezda objavio izveštaj od sezone 2011/2012, ali je sa druge strane Ostoja Mijailović, predsednik KK Partizan, objavio izveštaj od 2017. kada je došao na čelo KK Partizan. Bilo bi zanimljivo videti razliku u državnoj pomoći u periodu 2012-2017.
Na osnovu izveštaja Crvene zvezde koji prenosi novinar V.Stojsavljević u svom tesktu za Danas, a čije delove prenosimo, vidi se da od sezone 2013/2014. kreće značajan rast priliva državnog novca u ovaj klub. U toj sezoni udeo novca poreskih obveznika u ukupnim prihodima se popeo na 25 odsto (1,3 miliona evra), u narednoj sezoni na 28 odsto (1,1 miliona evra).
U sezoni 2015/2016. prihodi Crvene zvezde iznosili su 7,1 milion evra, a država je učestvovala sa 16 odsto.
Zatim je naredne dve godine udeo države u prihodima kluba sa Malog Kalemegdana bio po 29 odsto, s tim što je prve godine ukupan prihod bio malo veči od pet miliona evra, a sledeće oko 7,7 miliona.
Međutim, u sezoni 2018/2019. udeo države u budžetu Zvezde bio je duplo veći, 60 odsto, i to ne toliko zbog više novca koji je držva dala, već zbog manjih prihoda kluba.
Sledeće godine državnih 3,2 miliona evra čine 48 odsto ukupnih prihoda kluba.
Naredne tri sezone, učešće države u prihodima KK Crvena zvezda bilo je svake godine više od 50 odsto. Pa je tako u sezoni 2020/2021. udeo bio 53 odsto na ukupne prihode od oko 7,4 miliona evra, zatim naredne godine 66 odsto na zaradu od preko 10 miliona.
Što se tiče Partizana oni su od sezone 2017/2018. imali državni udeo u prihodima kluba od svega 1,2 miliona evra, dok je u tekućoj sezoni čitavih 6 miliona evra.
U prvoj sezoni za koju je Partizan objavio podatke, ukupni prihodi kluba iznosili su 2,7 miliona evra, od čega je 1,2 miliona evra došlo od države, što je 44,7 odsto ukupnih prihoda. Naredne sezone državne pare su učestvovale sa 52,8 odsto u prihodima.
Zatim 2019/2020. godine, Partizan je imao prihod od nešto više od šest miliona evra, a udeo države iznosio je 45,6 odsto.
Ono što je zanimljivo, godinu dana kasnije, država je u prihodima KK Partizan učestvovala sa čak 71,1 odsto. Od ukupno 6,3 miliona evra država je uplatila 4,5 miliona evra.
Narednih godina, ukupni prihodi značajno rastu, pa su 2021/2022. dostigli više od 12 miliona evra, pa iako je čak i povećan iznos koji je stigao od države na 5,2 miliona, taj udeo je opao na 43 odsto.
Slično se nastavlja i u narednim sezonama, pa je 2022/2023. prihod uvećan za 50 odsto, na 18 miliona evra, a državni udeo je pao na 33,9 odsto, iako nominalno povećan na 5,6 miliona evra.
Tekuće sezone, budžet KK Partizan iznosi čitavih 20 miliona evra, u čemu je država učestvovala sa šest miliona ili 30 odsto. Pri čemu je klub izneo napomenu da je trenutno, od državnih sponzorstava i donacija, njima ove godine već isplaćeno tri miliona evra, dok je dogovorena isplata još tri do kraja sezone.
Ipak nijedan klub nije komentarisao izjavu predsednika da čak i pomoć iz privatnog sektora dolazi zbog interevencije države. A poznato je i da su sezonske karte za utakmice Crvene zvezde kupovane od strane državnih institucija.
Sagovornici dnevnog lista Danas, ekonomisti Božo Draškovć i Danilo Šuković, tvrde da je u pitanju novac koji država poklanja bez plana i da se to radi zbog političkog rejtinga.
„Molba Vučića privatnim kompanijama da podrže ove klubove je trgovina uticajem i on to saopštava javno, što govori o tome koliko nije svestan da krši propise ove zemlje“, ukazuje naš ekonomista Danilo Šuković u izjavi za dnevni list Danas.
Predsednik Vučić je i sam ukazao da nijedan klub u Evropi nema toliku podršku države koliku imaju Partizan i Crvena zvezda.
Primera radi, od 2017. godine ukupno je na osnovu objavljenih podataka, iz državne u kasu ova dva kluba otišlo 60 miliona evra, dok je recimo Klinički centar Niš koštao oko 55 miliona evra.
„Ljudi koji predstavljaju državu, a u ovom slučaju Aleksandar Vučić, ponaša se kao da raspolaže svojim privatnim novcem, a to nije njegov novac, već novac građana i javnog sektora. Deli se novac poreznih obveznika ako ide iz budžeta ili novac javnih preduzeća“, kaže ekonomista Božo Drašković za Danas.
On dodaje da to ide tako što predsednik Srbije naloži Telekomu ili NIS-u da se izdvoje određena sredstva, što je predsednik sam priznao.
„Rezultat toga je stanje Telekoma, koji je enormno zadužen, pa je morao da prodaje infrastrukturu koja je ključna za njegovo poslovanje“, zaključuje Drašković.
Izvor: Danas / V.Stojsavljević
Foto: YouTube printscreen
